МАСТ
Седамдесетих година прошлог века почела је кампања да је уље здравије од масти.
И социјалистички трудбеници су масовно почели да користе уље.
Употреба уља је била прави хит.
Све до данашњих дана.
Моја баба Драгиња није подлегла тој еуфорији.
Остала је верна употреби масти.
Гимназијалац сам био када ми је, једно јутро,за маренду,која је била око 9,30 сати, устајали смо лети у 4 сата и радили до маренде да бисмо избегли велике далматинске жеге, образложила своју теорију :
„ Немере јаје никад на уље да буде љепо ка на масти. Јаја се на уље заљепе за таву и ђава их неби мога остругат. Поглеј саде, кад се тава пере, видиш, маст одма оде ћа, док се уље љепи за таву и једва га муреш сапрат.Е, тако се уље љепи и за крвне судове и односи их кврагу.Него ове бештије са телевизије и нувина лажу јадни народ. Лажу јер им шолде дају ови уљари.И тако они трују народ и на тому зарађивају.“
Данас се све више користи маст.
Многи од нас старијих смо одрасли на хлебу и масти.
Неко је одозго стављао само со, неко алеву паприку, неко ситно исецкан црни лук, а неко је волео чак да поспе шећер.
И то нас је отхранило,
Нас сиротињу.
И шта нам је фалило?
Београд, 07.10.7527
