Odluka vlastodržaca da uvedu vanredno stanje potpuno je pogrešna. Zašto vanredno stanje? Razumem da su uveli vanredne mere u, recimo, policiju, sudstvo i deo specijalnih vojnih jedinica. Zadatak policije je da otkrije i uhvati ubice. Nakon toga, policija predaje zloèince sudu. I sud onda donosi kaznu. Sve po slovu zakona. Ali, vlast je izgubila glavu. Posle tragiène smrti ideologa reformi, njegovi politièki naslednici su se uplašili da ne izgube vlast. Požurili su stoga da što pre uvedu vanredno stanje. Nisu saèekali ni da sahrane mrtvaca, a veæ su poèeli nad njegovim lešem politièku harangu protiv svih onih koji misle drugaèije.
Kakvi su to ljudi? Ko im daje pravo da lešinare nad tragiènom sudbinom pokojnika? Ponižavaju èitav srpski narod koji, poštujuæi pravoslavne obièaje, nikada ne bi narušio mir pokojnika. Otkud tolika propaganda i ostrašæenost? Zašto se anatemišu politièki protivnici? Da li su politièki protivnici istovremeno i zloèinci? Ko hoæe da uguši demokratiju u Srbiji? Nesposobni politièari na vlasti uvode vanredno stanje da bi zabranili demonstracije, okupljanja, štrajkove i slobodna tumaèenja analitièara naše zbilje.
Zašto zabranjuju štrajkove? Kakve veze imaju štrajkovi nezadovoljnih radnika sa ubistvom premijera? Nisu štrajkaèi ubili premijera veæ, prema zvaniènoj optužnici, ljudi okupljeni oko kriminalca koji se tajno viðao i dogovarao sa premijerom. Otkuda tolika mržnja prema novinarima, analitièarima i kolumnistima? Èega se plaši vlast? Istine?
Istinu ne mogu zabraniti vanrednim stanjem. Samo æe još više pogoršati ionako rovitu politièku situaciju. Vanrednim stanjem se ne stvara legenda. Legendu ne stvaraju mediji, ni uredbe Vlade. Legende se same stvaraju. Na svim medijima nastupaju samo istomišljenici. Prepoznajem jednu istu, dogmatsku i manipulatorsku ruku koja kroji saopštenja i doliva ulje na vatru. Namerno se plaši narod. Èaša je, kažu glasnogovornici reformi, prelivena. Dva potpredsednika Vlade traže linè za pojedine novinare, analitièare i kolumniste. Njih optužuju da su produžena ruka organizovanog kriminala. Oni su plaæeni da promovišu organizovani kriminal. Njima treba suditi kao ubicama i podstrekaèima. Svi kritièari reforme su takoðe ubice.
Kakvo je ovo ludilo? Nesposobna vlast širi paniku da bi prikrila svoju odgovornost. Zar ubistvo nije moglo biti spreèeno? Posle ubistva niko nije dao ostavku. Niko nije smenjen. Isti ljudi vode nas i kroz vanredno stanje. Jedna stranka zloupotrebljava tragièan dogaðaj. Proglašavanjem vanrednog stanja okovali su glas javnosti, vezali ruke svim slobodoumnim ljudima dok svakodnevno državni funkcioneri linèuju neistomišljenike preko svih medija. Zar je to demokratija? Zar takvim politièkim zlostavljanjem misle da uðu u Evropu? Jednoumlje na poèetku novog milenijuma nije moguæe. Javnost æe ih zbog toga politièki kazniti. Vrlo brzo. Zabranama i pretnjama ne mogu se rešavati ozbiljni društveni problemi. Umesto što okrivljuju analitièare i kolumniste, bilo bi bolje da su otvorili sve medije za te ljude.Više ljudi više vidi i više zna.
Demokratija je uvek za onoga koji suprotno misli. Osvetljavanjem problema sa svih strana i otvorenim razgovorom leèe se društvene nepravilnosti. Javnost je najbolji sudija. A naša javnost zna da sudi. Zbog toga je toliko ljudi došlo na sahranu. Graðani traže odluèan obraèun države sa kriminalom. Graðani traže da se uradi ono što je davno propušteno i zbog èega je glavom platio premijer države.
Ne sme se poigravati sa ljudskim oseæanjima. Ni pokojnik to nije zaslužio. Tragièni dogaðaj je morao da uozbilji sve politièke aktere. Nažalost, javnost je bombardovana neverovatnim glupostima. Ministri obeæavaju kako æe biti redovno snabdevanje vodom i strujom. A zašto ne bi bilo? Zar je izbio rat? Uvode dežurstva u državne ustanove. Prikazuju slike porodilišta i obeæavaju da æe odbraniti decu u vrtiæima. Sopštavaju da izvori vode nisu zagaðeni. Snabdevanje hranom je normalizovano. Autobusi polaze, kažu, na vreme. Policijski èas još nisu uveli. Ekonomske reforme se nastavljaju punom parom. Testament se mora ispuniti! Radni sastanak drže nad mrtvim èovekom, nesahranjenim. Stižu nove tranše zakasnelih kredita. Stižu i lešinari iz meðunarodne birokratije koji obeæavaju brži ulazak u EU. Kolektivno ludilo je zahvatilo vrh državne vlasti. Ko je kriv? Hoæe li policija da uhvati poèinioce? Moraju.
Velike greške su napravljene. Greške za koje neko mora da odgovara. Okoreli kriminalac je bio do juèe gospodin koji se redovno javlja sudovima. Priznali su da su koristili i oni njegove usluge. Priznali su da su saraðivali sa njim. Neki su se grlili i ljubili. Ko je onda kriv? Analitièari i kolumnisti? Kakva je to podvala? Analitièari samo govore istinu. Oni ne pristaju na laži. Zašto linèuju analitièare i kolumniste? Zašto se guše slobode?
Vanredno stanje æe, kažu, potrajati dok se svi zloèinci ne uhvate. Kakvo je to saopštenje? Nekom izgleda odgovara da zloupotrebljava takvo stanje. Neko namerno manipuliše. Ne možemo svi da hvatamo ubice. Policija je plaæena da to radi. Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala daje policiji široka ovlašæenja. Vanrednim stanjem se ne mogu rešiti nagomilani problemi u društvu. Stanje u društvu je katastrofalno. Privredna aktivnost zamire. Siromaštvo se širi. Ne može se nasilno držati nezadovoljstvo graðana. Gde je izlaz?
Umesto linèa, potrebno je izgraditi institucije. Zašto to do sada nisu uradili? Zašto nisu hapsili kriminalce odmah posle oktobarskog prevrata? Ko ih je spreèavao? Novinari? Kolumnisti? Analitièari? Zašto nisu konfiskovali imovinu bogataša i miljenika Despota? Zašto su im dozvolili da se još više bogate i da kupuju sve u ubrzanoj privatizaciji? Ko se druži sa tim ratnim i hiperratnim profiterima? Koga oni finansiraju? Zašto posle prevrata nisu doneli pravdu u društvo? Zašto je sve više siromaštva? Na sva ova i druga pitanja vlast æe morati da odgovori. Njihova istorijska odgovornost je što nisu demontirali režim Despota i što su izneverili ugovor potpisan sa narodom. Istorija æe da sudi svima koji su zloupotrebili volju naroda i koji nisu uradili ono što smo svi oèekivali od njih.
Sada je jasno kakve greške su napravljene. Nažalost, jedan život je izgubljen zbog toga. I zbog tog tragièno preminulog života treba napraviti kvalitetan zaokret. Treba promeniti smer pogrešno koncipiranih reformi. Treba održati javnu raspravu o reformama. Posle toga, ne odugovlaèiti, treba održati slobodne izbore na svim nivoima. Izbori æe doneti prave promene. Izbori æe dovesti nove ljude koji æe voditi novu politiku. Nova politika neæe koristiti usluge kriminalaca. U državi æe otpoèeti istinska demokratija kojom æe se izgraditi institucije. Uspostaviæe se nova pravila igre. Pravila koja æe svi morati da poštuju. Biraèi æe linèovati sve neuspešne i nesposobne na izborima. Oni koji izgube neka se spremaju za nove izbore. Tako æe najbolji voditi državu. Svaka neuspešna vlast æe biti brzo smenjiva. A to je za graðane najvažnije. Politika više neæe odnositi ljudske živote. Politièki protivnici neæe se linèovati, veæ æe pružati ruke pomirenja jedni drugima. Za poèetak, umesto linèa, neka vlast kaže-evo ruke!
Beograd 16.03.2003
