ЛИДЕР
Никада ми није била јасна опсесија људи неким лидером.
Клањају му се, пузе, додворавају и праве од њега Божанство.
Само да би своју слободну вољу препустили Њему.
Демагогу, манипулатору, преваранту, лажову и морално криминалном типу.
Који, када добије моћ потлачених, природно успоставља своју тиранију.
Тако се кроз историју одржала олигархија на власти.
Која мења само идеологију, али тиранију задржавају.
Епилог, милијарде невиних људи је страдало.
Само зато што су веровали лидерима, уместо да верују себи и Заједници.
Историја је гробница за невино човечанство и објављена књига лидера зликоваца.
Коју, гле лудила, деца морају да уче и да славе.
Зашто човек своју слободну вољу уступа лидерима?
Уместо да пуним плућима удише чист ваздух Слободе, потлачени човек се задовољава да преживљава у дебелом цреву лидера.
Какво је то перверзно задовољство њушкати по канализационим отворима лидера?
Чему наше стремљење Звездама, ако смо постали испрдак лидера?
Време је да променимо овај поражавајући историјски наратив.
Дошло је доба да се ослободимо зависности од лидера.
То је једино могуће ако се промени Духовни систем вредности.
Који је погрешно утемељен у античко доба, када су грчки философи поставили да је човек средиште света.
Погрешна поставка, дала је простору лидерима да се наметну.
Тако је настала тиранија.
Ако хоћемо да поново освојимо Слободу и да живимо у Заједници слободних људи, онда морамо да срушимо садашњи систем духовних вредности.
Човек није у средишту света, него Бог.
Испод Бога се налази : Универзум -Заједница – Породица – Појединац.
Када се успостави оваква Духовна вертикала, онда појединац усаглашава своје понашање према Богу.
Ако је нешто Богоугодно, Универзално, ако брани Заједницу и моју Породицу, онда је то добро за мене.
У таквој успостављеној Духовној вертикали, нема сукоба интереса.
Нема ни лидера, који су нам непотреби да нам нешто тумаче, објашњавају, посредују и отимају Слободу.
Лидери нам, дакле, уопште више нису потребни.
Када Појединац има особине које су потребне Заједници, које неки други људи немају, онда он уступа те своје особине за добробит Заједнице.
Ништа не тражи за себе, јер те особине су добијене од Бога.
И он је изабран, да их подари Заједници.
Све што добијају други људи у Заједници, добија и он.
Нема никаквог посебног присвајања и поседовања.
Таквом Појединцу, који је харизматичан и способан, задовољство је да добијене особине стави у службу Заједнице.
И то задовољство припада само њему.
Нико му то не може да узме.
Постаје поштован, угледан и уважаван у Заједници слободних људи.
Више од тога му ништа не треба.
Ништа и не тражи, јер је добио поштовање и уважавање.
Господо другови, браћо и сестре, престаните да призивате лидере.
Почните слободно да делате за спас наше Заједнице.
Београд, 7534.г. лажитрава
