ЛИЧНО
Ханибал је рекао : „ Људи осете несрећу државе тек када их она лично погоди.“
Тачно. То је разлог наше националне трагедије. Чекамо да нам неко донесе слободу.
Слобода се – осваја! Морамо сами да је освојимо. Нико нам неће да помогне.
Ко нам буде донео слободу је наш нови окупатор. Наплаћује наш кукавичлук.
Морамо, дкле, сами да се ослободимо окупације.
Услов је да променимо поданичку свест да чекамо да нас неко ослободи.
Услов је да не будемо себични и да чекамо да нас несрећа лично погоди.
За такво делање је потребна просвећенос Духа и виша свест о Заједници.
То се постиже учењем, васпитањем, жртвовањем и љубави према Заједници.
Виша свест мора да буде изнад личних интереса.
Ако нашој Заједници није добро, онда ни мени није добро.
То што је мени тренутно добро, то ме не може да заустави да делам.
На Титанику који тоне смо сви бродоломници.
Ако вода није дошла до моје кабине, не значи да неће да дође.
Не значи да нећу за трен да постанем бродоломник.
Не могу да затварам очи пред несрећом Заједнице, јер је мени тренутно добро.
Интерес Заједнице је усаглашен са мојим личним интересима.
Ако је Заједници добро, онда су веће шансе да и мени буде добро.
Браним интересе Заједнице да несрећа не би закуцала на моја врата.
Борим се за Заједницу као за своју проширену Породицу.
Заједницу носим у себи и спреман сам да се жртвујем за њен опстанак.
Ово су постулати опстанка Заједнице и сваког човека у тој Заједници.
Ако нису испуњени ови морални постулату, Заједница неће моћи да опстане.
Заједно са Заједницом, пропашћу и ја.
То је данас прекретница у оптанку Западне цивилизације.
Којој, нажалост, Србија припада.
Ко први схвати ово, тај ће се спасити.
Нећемо имати где да побегнемо и да сакријемо од Потопа.
Проблем морамо ЗАЈЕДНО да решавамо, јер се лично не можемо да спасимо.
