Boris Tadiæ preti ministrima. Kaže, on æe lièno nadgledati šta i kako rade. Kaže da æe on lièno smenjivati loše ministre. Boris Tadiæ je predsednik države. Prema Ustavu predsednik države je protokolarna liènost. Predsednik države nema ništa sa radom Vlade i ministara. Predsednik države potpisuje zakoneVlada i ministri odgovaraju iskljuèivo Parlamentu.
Boris Tadiæ krši Ustav. Boris Tadiæ neprestano krši Ustav i ne snosi nikakve zakonske sankcije. Boris Tadiæ uvodi kult liènosti. Boris Tadiæ je danas: premijer, ministar spoljnih poslova, ministar policije, šef BIA, vrhovni sudija, specijalni tužilac, guverner, predsednik parlamenta, gradonaèelnik, direktor javnog servisa, glavni i odgovorni urednik mnogih medija i , naravno, predsednik Demokratske stranke.
Boris Tadiæ samouvereno govori o svetskoj ekonomskoj krizi, Vol Stritu, gasnom aranžmanu, Kosovu, EU, odnosu sa susedima, Rusiji, kursu dinara, nezaposlenosti, obilaznici, metrou, globalnom zagrevanju, skoku i padu cene nafte, medicini, svemirskim istraživanjima, obrazovanju mladih, nauci, pravosuðu, policiji i slobodi medija.
Boris Tadiæ preti tajkunima i traži da budu socijalno odgovorni prema društvu. Ukoliko to ne budu hteli da uèine, imaæe problema sa njim – Borisom Tadiæem. Tajkuni ne mare za ovakve marketinške izjave predsednika. Oni znaju da je to sve foliranje. Tajkuni ne mogu da budu socijalno odgovorni prema društvu jer , da su tako radili, ne bi postali tajkuni. To zna i Boris Tadiæ. Ali, ipak, verbalno preti tajkunima. zadovoljan je kako to lepo zvuèi. Veruje da je tako postao srpski Putin.
Boris Tadiæ je doræolski frajer. Napao je, uz prisustvo telohranitelja, momka u Guèi koji mu je nešto pogrdno dobacio. Boris Tadiæ je mangupski krenuo da se obraèuna sa neposlušnim graðaninom. Nesreænog momka je spasilo obezbeðenje. Obezbeðenje predsednika države služi da zaštiti graðane od gneva predsednika.
Boris Tadiæ je estradni šmeker. Prošao je holivudsku školu obmanjivanja graðana. Samouveren je u nastupu jer nema konkurenciju na politièkom tržištu. Niko ne može toliko floskuka o EU i evroatlanskim integracijama da izgovori od njega. Naravno, samo u Srbiji. Postoji samo jedan politièar koji ga u tome prevazilazi – Milo Ðukanoviæ. Ali Milo Ðukanoviæ je kultni politièar Crne Gore. Dva kultna politièara nisu mogli da opstanu na jednom tržištu. Ovako je mnogo bolje. Svako ima svoje ovce za šišanje.
Boris Tadiæ je diplomatski nonšalantan i vrlo neposredan. Drži ruke u džepovima dok razgovara sa stranim diplomatama, što strašno nervira Dika Èejnija, amerièkog potpresednika. Boris Tadiæ grli strane državnike i politièare, tapše ih po ramenima, unosi im se u lice i pokazuje da on gotivi svoj predsednièki posao. Ta neposrednost treba da razbije okrutni diplomatski protokol i birokratsku uèmalost svetskih politièara. Ali, Boris Tadiæ, ipak, zna meru. On nije Milan Str. Protiæ koji nosi kaubojke èizme na prijemima i izigrava desperadosa. Boris Tadiæ ne voli tu vrstu egzibicionizma. Njegova namera je da dugo vlada Srbijom.
Boris Tadiæe je stvorio sopstveni kult liènosti. On se ogleda u oèima marketinških saradnika. On je zadovoljan svojim politièkim uspehom, s obzirom da je pre deset godina bio potpuno anonimni opozicionar. On je uveren da æe obeležiti jednu epohu i tako uæi u istoriske èitanke. To što Srbija propada za vreme njegove vladavine, uopšte ga ne zanima. Dovoljno mu je samo taj oseæaj moæi da je uspeo da postane predsednik. I svoj uspeh slavi u kafani. na reci. Igrajuæi po stolovima. kako i dolikuje državniku koji kroji istoriju.
