– Izvinite, gospodine , hteo bih nešto da Vam kažem, ali da se ne naljutite.
– Izvolite. Zašto bih se naljutio?
– Pa, znate, izuzetno Vas cenim i poštujem, pratim Vaš rad godinama i
mogu da kažem da se gotovo u svemu slažem sa Vama…
– Hvala.
– …mislim da su Vaše ideje jedino rešenje za Srbiju, nema boljeg
rešenja, to sam potpuno siguran, ali, iskren da budem, nemojte mi
zameriti, ne možete uspeti u svojim namerama da promenite Srbiju.
– Zašto?
– Pa, vidite… mogu li nešto da Vas pitam?
– Možete.
– Nećete se naljutiti?
– Neću.
– Možda ću biti grub, ali moram da Vas pitam, znate li da malo ljudi u
Srbiji zna za Vas?
– Znam.
– Znate?!?
– Da.
– Znate li da mnogo ljudi nije ni čulo za Vas?
– Znam.
– Vidim da raste broj nas koji Vas pratimo na internetu, ali to je,
ipak, tako malo. Većina Srbije ne ide na interenet i ne čita Vaše
tekstove.
– Znam.
– Nikada ovakav medijski mrak nije bio u Srbiji.
– Nikada.
– Kada bi Vaše ideje nekako došle do naših zavedenih građana, ubeđen
sam da bi se sve brzo promenilo. Većina Srbije nema pojma o Vašim
idejama.
– Znam.
– Mislio sam da Vam predložim kako da to rešimo. Kako da probijemo
medijsku barijeru i da Vas svi u Srbiju čuju? Imam neke konkretne
predloge.
– Izvolite.
– Mogu da budem otvoren?
– Naravno.
– Ako nam je cilj da Vas čitava Srbija upozna, morate da dobijete
termine na televizijama sa nacionalnim frekvencijama. Moramo da Vas
uguramo u neku nacionalnu televiziju.
– Kako?
– Pa, mislio sam, da se poslužimo lukavstvom i da se dokopate nekih
najgledanijih emisija u udarnim terminima.
– Ne razumem Vas…..
– Mislio sam da Vas nekako promuvamo, naćemo neku mogućnost, da uđete
u neku gledanu emisiju…
– Kako da uđem?
– Lepo. Mi, Vaši pratioci, možemo da izvršimo pritisak na neke od
ovih nacionalnih televizija da Vas pozovu, imamo neke veze na svim
televizijama, uguramo Vas u neku gledanu emisiju i Vi ih sve
razvalite…
– U koju emisiju?
– Pa, recimo, šta ja znam, recimo u Farmu, Velikog Brata ili neki
drugi rijaliti šou koji je gledan ili neku drugu zabavnu emisiju koja…
– Ali ja ne učestvujem u zabavnim emisijama.
– Kako ne učestvujete?
– Ne učestvujem. Nastupam samo u emisijama koja govore o društvenim i
ekonomskim problemima i nudim rešenja.
– Znam, znam! Vaš slogan – ne dolazite mi sa problemima, dajte mi
rešenja! To podržavam. Ja sam zato i došao da Vam predložim konkretna
rešenja kako da se probije medijska blokada.
– Treba da uđem u neki rijaliti?
– Da. Obavezno! Mislim da bi to bila prava medijska bomba. Dobili bi
ste fantastičnu mogućnost da Vas narod čuje. Gledanost bi bila ogromna.
– Hvala vam lepo, ali ja to ne mogu.
– Kako ne možete? Nemojte molim Vas da ste tako malodušni. Zar Vi
niste veliki borac? Zar Vi ne tražite da se borimo?
– Tražim.
– Pa, šta je onda problem da se pojavite u nekom rijalitu ili zabavnoj
emisiji?
– To je protiv mojih moralnih principa.
– Ma, dajte, molim Vas! Ništa nemoralno ne radite. Pojavite se tamo,
saspete im sve u lice. Srbija sve to vidi i tako podignemo Vašu
popularnost.
– Ali ja nisam cirkusant! Ne mogu to da radim.
– Kakav, bre, cirkusant?!? Ko priča o tome? Ja govorim kako da
praktično slomimo medijsku blokadu i dobijemo naklonost publike.
– Gospodine, ali to odudara od mojih životnih načela.
– Kako odudara?
– Ja predlažem kako da spasimo državu i narod, nisam klovn da
zabavljam publiku.
– Sve to znam! Ali, mi moramo da Vaše ideje približimo publici. Kako
će publika da glasa, ako ne zna za Vas? Vi morate da se nametnete
glasačima.
– Tako što ću ući u rijaliti ili zabavnu emisiju?
– Tako što ćete se gledaocima obratiti i što će moći da Vas upoznaju.
– Ja to ne mogu.
– Zašto ne možete?
– Ne mogu protiv svojih ubeđenja.
– Ma, kakva ubeđenja, čoveče?!? To je jedan praktičan potez. Vi ste
poslovan čovek?
– Jesam.
– Odlično! Gledajte na to kao na jedan uspešan marketing.
– Takav marketing mi ne treba.
– Hoćete da kažete da uprkos dobiti iz tog marketinga, vi ne biste
pristali da se pojavite?
– Ne bih.
– Makar Vam to donelo ogromnu popularnost i poznatost?
– Ja nisam estradna zvezda. Ne radim za popularnost.
– Pa, kako mislite da onaj zatucani čovek nešto sazna o Vama?
– Ja radim na tome tri decenije.
– Ali, nema rezultata?
– Ja sam sve preduzeo….
– Pojavljivali ste se svuda gde su Vas zvali?
– Ne. Pojavljivao sam se samo u stručnim emisijama.
– Ali, tako ne može da se osvoji vlast. Morate da se pojavljujete svuda.
– Ne pristajem.
– Ko nije u medijima, taj je politički mrtav. To je osnova političkog
marketinga. Morate da budete svuda gde je velika gledanost.
– Ne želim .
– Svašta! Politika je zanat koja ima svoja određena pravila.
– Nisam političar.
– Znam da niste, ali moramo kroz politiku da menjamo društvo. Ima li
drugog načina?
– Nema.
– Nema! Samo političkim delovanjem se može spasiti Srbija.
– Ja delam.
– Kako Vi mislite da promenimo Srbiju?
– Natapanjem.
– Natapanjem?!?
– Upornim i doslednim.
– Objasnite?
– Ličnim primerom i moralnom vertikalom.
– Ali, to je presporo. Propašće Srbija dok je mi budemo natapali.
– Propala je zbog marketinških trikova i popularnosti diletanata.
– Slažem se! Kurta je stalno smenjivao Murtu. Sve veći ludaci dolaze na vlast.
– Dolaze oni koji su učestvovali u prizemnim zabavama i koji su
pokleki. Oni su primenili Vašu strategiju i pogazili su moralna načela.
– Oni su – ološ! Tu se slažem sa Vama, ali Vi ste različiti i sigurno
ne biste poklekli.
– Ne bih. Zato i ne učestvujem u tom zajebavanju naroda. Ne želim da uprljam.
– Mislite da mogu i Vas da slome?
– Kada vas uprljaju, onda ste slomljeni. Moramo da ostemo čisti. Van
tog cirkusa. Nepristajanje na svinjac je početak njihovog sloma. Ne
mogu da vas potkupe.
– Kako da uspemo?
– Moralom.
– Čekamo slom?
– Ne, radimo neprekidno na njemu.
– Hoće li biti kasno?
– Nikada nije kasno da se opametimo.
– Oni su opasni?
– Naše ideje su jače.
– Ne možemo ništa bez medija.
– Da li je Hrist imao internet?
– Druga su to vremena…
– Ne, isti je to totalitarizam.
– Hoćete li Vi uspeti?
– Zajednica pobeđuje.
– Šta ja da radim?
– Kritikujte.
– Ne ljutite se?
– A Vi?
– Ja?!? Šta imam ja da se ljutim? Ja sam hteo samo da Vam pomognem.
– Ne pomažete meni, nego sebi.
– Kako to mislite?
– Zajednica pripada svima nama.
– Razumeo sam! Ne smemo da prihvatamo njihova pravila igre?
– Bravo!
– Ne smemo da da dozvolimo da nas uprljaju?
– Tačno.
– Kurta i Murta su prevaranti koji rade samo za sebe?
– Samo za sebe
– Upornost je naša vrlina?
– Naša snaga.
– Strpljenjem osvajamo pobedu?
– Osvajamo slobodu.
– Natapamo?
– Natapamo.
– Hvala Vam na razgovoru.
– Hvala Vama na kritici.
Beograd, 01.12.2015
