Početna Sadržaj Tekstovi i kolumne Koze i ovce

Koze i ovce

1753
0
SHARE

Dodela nacionalnih frekvencija pokazala je svu ogoljenost ideologije verbalnog legalizma. Meðutim, nakon svega što je uraðeno i svega što je reèeno, izdvajam samo izjavu jednog èlana RRA, uvaženog vladike Porfirija, iskrenu izjavu koja je najbolja metafora svega što nam se dešavalo posle petooktobarske kontrarevolucije. Izjavu možemo da proširimo na èitav XX vek, posebno na period vladavine Despota, ali pošto sam o tom mraènom dobu naše povesti gotovo sve napisao u vreme kada mnogi nisu smeli o tome ništa ni da pomisle, mnogi pripadnici današnjih demokratskih snaga bili su odani saradnici Službe, usmeriæu se samo na dešavanja nakon oktobarskog prevrata.

Dakle, uvaženi Vladika je u izjavi datoj RTS rekao: „Bilo je i drugaèijih mišljenja,ali je veæina odluèila tako.Da sam znao šta æe se posle toga desiti, ostao bi u manastiru i èuvao koze i ovce…“ Ovo iskreno priznanje sveštenog lica, nakon uèestvovanja u grehu, njegova nepromišljenost kada je prihvatio da, kao Božija ovèica, prespava u toru sa vukovima, samo je dokaz potpune promašenosti nametnutih reformi.

Jer, otvoreno govoreæi, šta pravoslavni duhovnik zna o nacionalnim frekvencijama ? Ali isto tako pitanje možemo da postavimo za , manje više, sve aktere uliènog preotimanja vlasti koji su, dok su oktobarske nade gorele u napaæenim dušama graðana, željnih pravde i boljeg života, preotimali institucije uz podršku svoje partijske sekte.

Šta je asistent Dinkiæ znao o Narodnoj banci i kreditno-monetarnoj politici kada je, uz pomoæ oružane bande, orobio finansije države? Šta je o diplomatiji znao asistent Svilanoviæ kada je postao šef diplomatije? Zar asistenti prvo ne postaju docenti, magistri doktori, a vanredni profesori redovni? Može li brucoš, naoružan do zuba, uz pratnju ganga krimosa iz kraja, da provali u sred dana u zgradu Univerziteta i da se, na opšte zaprepašæenje struène javnosti, samoproglasi za Rektora? Da li bi to bilo po standardima EU?Ako su asistenti bili tako sposobni, zašto nisu doktorirali na vreme i postali priznati u struci na fakultetu?

Onaj ko vredi može da preskaèe stepenice u karijeri. Recimo, kada je Šampolion, prvi prevodilac egipatskih hijeroglifa, došao da upiše fakultet u Grenoblu, nauèno veæe ga je odmah proglasilo profesorom. Njegovo opšte znaje i prevoðenje sa trinaest jezika bili su garancija da je deèko koji mnogo obeæava. Istorija je to i potvrdila. Ali, nažalost, naši reformatori su diletanti.Mnogi meðu njima su opasne psihopate koji su sve spremni da urade kako bi se domogli vlasti.

O tome sam veæ 09.oktobra 2000 napisao u zabranjenom tekstu“Prevrtaèi“.Opominjao sam našu javnost da koncept reformi nije dobar i da su se loši ljudi dokopali vlasti. O novim vlastodržcima, bivšim opozicionarima, sve najgore kao ljudima je napisao jedan engleski sociolog, koji je u Herceg-novom pripremao srpsku opoziciju za rušenje despotskog režima.Danas je svakom normalnom graðaninu jasno, posle bezbrojnih afera, skandala, pljaèki i ubistava,o kakvom soju ljudi se radi.

I to je uzrok naše dalje nacionalne i državne propasti. I o tome mora, napokon, otvoreno da se progovori. O tome , meðutim, nema javne rasprave. To je zabranjena tema. A ja o tome uporno pišem i govorim više od pet godina.Moja malenkost je danas na isti naèin zabranjena kao u vreme kada sam oštro napadao despotski režim.

Neki likovi naše tragedije su zaštiæeni od kritike medija i ne smeju ni da se pominju, što Despot nikada nije imao kao privilegiju. Recimo, nezavisna i slobodna štampa ne sme ništa kritièno da piše o tajkunu Miškoviæu.Uzimam njega za primer, jer on danas poseduje despotsku moæ u Srbiji. Kako onda da oèekujemo od Cekiæeve družine da glasa protiv tajkunskih televitija. Ko hoæe etiku, neka ide da predaje na fakultet. Profesor etike se makijavelistièki.ponaša. To je nauèio od reformatora. Zar premijer Ðinðiæ nije zatvorio moral u crkvena dvorišta? Èemu onda èuðenje Vladike?

Praktièno je postalo sve što je korisno. Dobili smo premijera koji nije imao nijedan dan radnog staža u privredi.Njegova operacija bez anastezije još uvek traje. Stažisti glume vrhunske hirurge. Zato toliko i boli. sprovoðenje njihovih reformi.Graðani tu operaciju ne mogu više da izdrže.Posledice promašene tranzicije su katasrofalne po naciju i državu.Problem, dakle, nije u Cekiæu i družini, nego u sistemu koji ih stvara.

Imena se samo menjaju. I visina zloupotrebe.Nekada je taj moænik bio Èeda koji je postao potpredsednik vlade bez radnog iskustva u privredi. On je odluèivao o sudbini privrede, kao što Cekiæ odluèuje o nacionalnim frekvencijama. Modernizator Srbije, kome se žuri, umešan je bio, prema pisanju štampe, u steèajnu mafiju, uèestvovao je u privatizaciji ugostiteljskog preduzeæa baš u vreme kada su akcijom “Sablja“ hapšeni mafijaši, dok je javno bio ucveljeni nosilac kovèega.

Cekiæ i družina su povezani preko radio-Indexa.I svi su to znali pre konkursa . I Vladika je znao.A vlasnièka struktura tog unapred odreðenog dobitnika je problematièna, kao što je problematièna i privatizacija B92. Možda zbog toga Veran Matiæ i ne izveštava o privatizacijama u Srbiji. Ali svi su æutali.Èekali su nešto novo da se desi. Šta novo? Sve je bilo isto i prepoznatljivo. Sistem je favorizovao nesposobne, nestruène, poltrone, probisvete i lenjivce. Nametnuta pravila igre se nisu menjala. Deca su pojela graðansku revoluciju u sebi. Imena odlaze u zaborav. Nekada je to bio Ðeliè, koji je došao sa meseène plate od sto hiljada maraka, kako se isticalo,,da radi za petsto evra, a koji je o finansijama Srbije znao isto koliko i Vladika o radiodifuziji, ili Vuk Draškoviè o spoljnim poslovima ili Labus o konkurenciji ili Jelašiæ o bankarstvu ili Vlahoviæ o tržištu ili Pitiæ o kamatama ili Milosavljeviæ i Dimitrijeviæ o trgovini ili braæa Petroviæ o telekomunikacijama i osiguranju ili, kraja nabrajanju nema, današnji premijer Koštunica o industrijskoj proizvodnji, a bivši Živkoviæ o berzi i kotacijama akcija.

Kakva je tu razlika? Èemu onda èuðenje Vladike? Sve je to jedna te ista dogmatska matrica koja se decenijama ne menja.Svuda isti totalitarizam i prevara. A kako mnoge aktere naše tragedije i lièno poznajem, kako znam sve o njima, kako su nastali, kome su služili, kako su pseæi poslušno puzili pred gospodarima rata i mira, pred tajkunima i kriminalcima, onda mogu još da dodam: pohlepa, sujeta, bahatost i bezobrazluk.To je upropastilo Srbiju. To je ubilo veru graðana. Pogrešno izabrani koncept i loši ljudi u takvom pogrešnom konceptu. A kako se oni lièno zovu, za koga trenutno igraju, koji je novac u igri, to je sve nevažno prema èinjenici da je sistem koji proizvodi totalitarizam i prevaru ostao isti.

I to graðani prepoznaju. I zato apstiniraju. Zato nema nikakve podrške BK televiziji, jer je ne bi dobili ni PINK niti B92. Sve što se dešava je trenutni odraz snaga tajkuna koji se bore da, preko svojih politièkih klovnova, upravljaju državom. BK je žrtvovana ne zato što je gora od PINK-a ili B92, ne zato što su saraðivali sa Despotom ili dobijali sumnjive donacije, ne zbog toga što su propagirali jednu ideologiju nasuprot nekakve zvaniène,veæ zbog toga što su tajkuni oko Koštunice trenutno moæniji od onih drugih koji se na vreme nisu prestrojili pa su postali gubitnici. I to je osnov sadašnjeg sukoba. Ko gubi zaštitnika taj se ljuti. Zaposleni su samo kolateralna šteta.

Tako je nepostojeæa televizija Avala dobila dozvolu za rad, uprkos tome što Vladika dobro zna da pašnjaci ništa ne vrede ako manastir nema ovaca. Ali neko ko je moæan doneo je odluku da èlanovi RRA tako glasaju. I oni su poslušno glasali, jer znaju da cene neèiju moæ. I šta je tu èudno? Zar tako sve ne funkcioniše u sistemu? Èudno je samo da Vladika to nije na vreme shvatio.Tako je i èudan mutant Košava-Happy dobila dozvolu da nastavi u noænim èasovima da prikazuje ono što kvari pravoslavnu mladež i što može, ako se na vreme ne obuzda, da pokvari i neke manstirske duhovnike i da ih izvede pred sudove zbog optužbe za pedofiliju.

O telaviziji FOX mislim sve najgore jer sam imao priliku da je gledam u SAD, ali davanje frekvence je podržala i Bušova administracija, što je vrlo važno za premijera Koštunicu pred prestojeæe izruèenje Mladiæa, nasilno otcepljenje Kosova i referendumsko odvajanje Crne Gore. Koštunica pokušava po svaku cenu da produži svoju vladavinu i zato igra oko podele frekvencija je potpuno bacila u zasenak kljuèna državna pitanja, kao i ubrzanu prodaju naše naftne kompanije, EPS-a, preostalih banaka, osiguranja, rasprodaju rudnih blaga i davanje koncesije na auto-put. Borba oko medijskog tržišta na trenutak je potpuno zasenila podatak da je gubitak u završnom raèunu javnog servisa, koji je još uvek, uprkos silnim protestima i dopisima graðana, partijska televizija bez premca, narastao na više miliona evra.

O svemu ovome je morao da misli srpski Vladika pre nego što je odluèio da uèestvuje u toj skandaloznoj farsi. Zar to sve nije znao? Zašto je dozvolio da ga uzmu kao ukras u jednoj dekorativnoj laži, gde se tajkuni bore da saèuvaju svoje privilegije monopolišuæi i medijsko tržište? Ali njegovo iskreno priznanje je dokaz da u Srbiji nije sve izgubljeno i da ima nade za spas. Ako je to poèetak, iskreno se radujem njegovim reèima. Neka svako postupi po savetu prevarenog Vladike.

Uvek sam se zalagao da svako radi posao za koji je školovan. Èobani neka èuvaju koze i ovce. Asistenti neka doktoriraju na vreme. Hirurzi neka operišu sa anastezijom. Vladike neka mudro zbore i povedu na pravi put zavedeni narod.

A država koja iznajmljuje nacionalne frekvence biznismenima koji, radeæi u medijima, prave veliki novac, neka na aukciji odluèi, nakon ispunjavanja opštih standarda za sve, ko æe pobediti. Neka odluèi, dakle, tržište, a ne neke družine i komiteti. Ko da više para, taj je vlasnik komercijalnog kanala. I ovce i koze kada se prodaju ne odluèuje nikakav duhovni savet, nego tržište. Zato, gospodo, svi na – tržište!

SHARE