КО ПОСЛЕ МИЛА?
Мафијаш Ђукановић Мило, звани од престрашених поданика Бритва, мора да падне са власти.
То је историјска нужност новог времена.
Држава не може да функционише као гангстерска организација.
Тачније, може, али само неко време.
То време је данас истекло.
Трајало је то криминално пљачкање државе и грађања, злостављање и рекетирање ,пуне три деценије.
Дуго.
Предуго.
Зато су и колоне грађана данас тако дуге.
Предуго се чекало.
Трпели су грађани тортуру и отимање.
И ћутали.
Нису се побунили када су Црногорце одвајали од Срба.
Нису се побунили када су признали терористичку државу УЧК.
Нису се бунили када су , на превару и претњу, гурнути у тамницу НАТО.
Нису се побунили када су осиромашили и претворени у робове.
Нису се побунили када су специјалне полицијске снаге хапсиле у Скупштини опозиционе лидере.
Ђукановић Мило је мислио да може да ради Црногорцима шта год хоће.
Може да их меси и гњечи како му је воља.
Може ногама да их гази.
Осилио се и постао бахат.
Али, Ђукановић Мило се, ипак, преиграо.
Превршио је меру.
Прешао је границу коју никада није смео да пређе.
И тако дошао до свог краја.
Постоји у нашем добром, поштеном и наивном свету, ма колико био понижен, потлачен и опљачкан, граница преко које тиранин не сме да пређе.
Отимање светиња је била та граница.
Народ се побунио за све што је три деценије трпео.
Пробуђени народ на улицама доживљава катарзу.
Библијска фотографија колоне у мећави на Жабљаку симболизује последњу одбрану православља и људског достојанства.
Видим да се поставља питање – Шта после Мила?
Мислим да прелазну власт у трајању од годину дана могу да преузму људи из опозиције.
Рецимо, Небојша Медојевић може да буде председник државе.
Прихватљив је за Запад, Црногорац, стручан, цивилизован и демократски опредељен.
Председник владе може да буде Андреја Мандић.
Прихватљив је за Русију, српски је родољуб, отресит и храбар.
Имали би иза себе Демократски фронт, који се прекалио у борби са мафијашким режимом.
Читаву годину дана њихов једини задатак је да утемеље демократске институције, да ослободе народ окупације и страха, да ослободе грађане дужничких окова и да створе услове за демократски и економски препород државе.
Након тих годину дана, морају да се одрже први, прави, слободни и поштени избори у Црној Гори.
Ево, то је победнички тим за спас Црне Горе.
Која у конфедералном савезу са Србијом може да постане развијена и слободна држава.
Наравно, ми у Србији сами морамо да срушимо са власти, бојкотом намештених избора и мирним грађанским протестима, зликовца Драмосера и његову криминалну банду.
То нам је историјска обавеза.
И то морамо да урадимо у овој години расплета.
Већ сам најавио да је ово година расплета.
И свако од нас мора да заузме своје место и да уради оно што му је историјска обавеза.
То је наш дуг према прецима и обавеза према поколењу.
Београд, 7528.год, сечко дан четврти
