Političari upravljaju tuđim životima i rade sa tuđim kapitalom. Upravljaju sudbinama miliona ljudi i imovinom vrednom stotina milijardi evra. Da li su kompetentni za taj posao? Da li su školovani za taj posao? Da li imaju stručne reference za taj posao? Da li imaju iskustva u tom poslu? Nemaju. Pa, zašto im se onda daje mogućnost da upravljaju ljudima i tolikom imovinom? Nema odgovora na to pitanje. To pitanje političkom ološu niko ne sme da postavi.
Političarima je jedino dozvoljeno da bez odgovornosti obavljaju posao za koji su zaduženi od građana. Jedina odgovornost je politička odgovornost. Šta je to? Ništa. Pošto upropaste državu i opljačkaju građane, omoguće strancima, tajkunima, kriminalcima i partijskim banditima da se domognu velikog kapitala, političari se povlače iz politike kao bogati ljudi i bave se svojim privatnim poslovima. Obično rade za strane kompanije ili kompanije tajkuna. Javnost zaboravi na njih. Neki pohlepni se posle nekoliko godina ponovo vraćaju da otmu još kapitala, jer su veliki deo otetog već potrošili. Nažalost, njihove prevare ponovo uspevaju.
Tako u predstavničkoj demokratiju dobijamo da Kurta menja Murtu. Obojica lepo žive. Ruka ruku mije. Lopovi, lažovi, prevaranti i kriminalni tipovi se smenjuju na vlasti. Građani nasedaju na njihova obećanja, potkupljivanja, pretnje, ucene i obmane. Predstavnička demokratija je došla do svog kraja. Ona je obesmislila demokratiju. Pretvorila se u političku berzu špekulanata i manipulatora. Kupi jeftino, preprodaj skupo. Sve se kupuje i prodaje. Nema morala! Postoji samo dil. IMT – Ima li Mene Tu?
Nešto se mora menjati.
Ovako više ne ide.
Šta treba promeniti?
Potrebno je promeniti sistem. Totalitarni sistem predstavničke demokratije.
To je jedina i prava, suštinska promena. Sve ostalo je prevara.
Kako se menja sistem?
Predstavničku demokratiju treba zameniti direktnom demokratijom. U elektronskom dobu nazvao sam je digitalna demokratija. To je jedini način da se iskoreni političko mešetarenje na političkom tržištu. To je jedini način da se ukine profesija političar i da se izvrši temeljna demokratizacija društva. Mislim da uvođenjem digitalne direktne, demokratije možemo sprečiti svetske ratove, sukobe i dalje uništavanje naše planete.
Moramo shvatiti da su ljudi koji upravljaju svetom šisofreni ludaci. Oni biraju takve i političare. Otuda objašnjenje zašto svi političari na svetu su barabe, skotovi i ološ, koji liče jedni na druge. Fabrikuju se sa istog mesta. Isti su im pokreti, isto keženje, iste fraze, isti maniri, isti oblik političke laži, iste manipulacije, obmane i metode pljačkanja države i građana.
Digitalna, direktna demokratija sistemski ruši takvu predstavničku demokratiju i otvara perspektive za razvoj novog društva. Društva koje neće biti totalitarno i koje neće imati profesionalne političare na vlasti.
Uspostavljanje digitalne demokratije je proces. Nije na dugom štapu, kako to hoće da prikaže politički ološ. Model je razrađen i sve veći broj ljudi počinje da shvata novu političku ideju. Potrebno je samo vreme da se građani oslobode straha, da se probude i da počnu da misle svojom glavom. Potrebno je da svi građani počnu da se bave politikom. Tada nam više političari neće biti potrebni.
U međuvremenu, dok radimo na uvođenju sistema digitalnen direktne demokratije, potrebno je, radi kontrole rada sadašnjih političara, uraditi sledeće:
1. Zdravstveni karton za sve političare – ne mogu da obavljaju javnu delatnost ukoliko nemaju potvrdu lekara da su zdravstveno sposobni da vrše javnu dužnost. Tako ćemo sprečiti da pacijenti iz psihijatrijskih bolnica, koji su na sedativima, preuzimaju vođenje državom.
2. Reference u poslu – Niko ne može da obavlja javnu funkciju ukoliko nema profesionalne reference u poslu. Premijer mora da ima najmanje 20 godina radnog staža u privredi ili u javnim ustanovama i preduzećima. Isto važi i za ministre i menadžere javnih preduzeća. Ukoliko to nemaju ne mogu da obavljaju javnu funkciju. O stručnim referencama odlučuje nezavisna Komisija stručnjaka, koja se bira tajnim glasanjem šifrovanih kandidata za članove Komisije.
3. Imovinski kartone – Koji se popunjava pre ulaska u politiku i koji se upoređuje sa danom napuštanja politike. Sve što je uzeto više od imovine koju je političar posedovao pre preuzimanja javne funkcije biće konfiskovano. To se odnosi i na povezana lica političara.
4. Garancije – Svaki političar čitavu svoju imovinu mora da založi kao garanciju za dobro izvršavanje javnog posla. Ukoliko u svom poslu načini promašaje i gubitke da se nadoknadi iz njegove imovine.
5. Zaduživanje države – Zabranjuje se političarima da mogu da zadužuju državu narednih 10 godina. Svako ko hoće da zaduži državu, mora da dostavi ličnu garanciju na iznos uzetog kredita.
6. Rasprodaja državnih resursa – Zabranjuje se 10 godina bilo kakva prodaja državnih resursa. Dozvoljeno je na tim resursima praviti zajednička ulaganja, pokretati proizvodnju i zapošljavati radnike.
7. Lustracija – Svim političarima od 1.1.1990. godine do 31.7.2014. godine se zabranjuje dalje bavljenje politikom i ne mogu da budu zaposleni u državi ili preduzeću koje ima državni kapital. Ako su sposobni, kako se predstavljaju, neka se dokažu u privatnom biznisu.
8. Zakoni o poreklu kapitala i konfiskaciji – Donose se dva zakona o poreklu kapitala i konfiskaciji kapitala koji je nastao na političkim privilegijama u periodu 1.1.1990-31.07.2014. godine. Sredstva će se preneti u Penzioni fond, Socijalni fond i Banku za razvoj, radi pokretanja proizvodnje i zapošljavanja,
9. Etički kodeks – Uvodi se Etički kodeks o ponašanju političara u javnosti. Etički komitet Skupštine može zabraniti obavljanje javne funkcije političaru koji se ne pridržava Etičkog kodeksa,
10. Mandat –političar može samo jedan mandat da bude državni funkcioner i više nikada ne može da se kandiduje za nijednu državnu funkciju.
Evo, to su konkretne i operativne mere koje moramo da uvedemo kao odbranu od pohlepnih političara.
Mora da postoji KAZNA za političare.
Jedine kazne koje oni razumeju su oduzimanje imovine i lustracija.
To je vaspitna mera.
To je pravedna mera.
To je prelazno doba do DIGITALNE, DIREKTNE DEMOKRATIJE.
Beograd, 08.08.2014
