Početna Tekstovi i kolumne Svedok KATALIT NUNAT

KATALIT NUNAT

1166
0
SHARE

Poslednji netaknuti predeo na našoj zagadjenoj planeti nalazi se na Grenlandu. Na svu sreæu, komercijalna civilizacija još uvek nije uspela da promeni èarobnu prirodu Grenlanda, koji se proteže na dva miliona kvadratnih kilometara, pošto su predeli zabaèeni i nepristupaèni. Na 15 odsto površine Grenlanda koja nije pokrivena ledom živi oko 56.000 pripadnika plemena Inuita. Žive u najèarobnijem predelu na svetu koji izgleda kao iz bajke: iza kuæica jarkih boja na obali fjordova uzdižu  se velièanstveni planinski lanci prekriveni snegom i ledom. Inuiti svoju zemlju zovu Katalit Munat, što znaèi "zemlja ljudi". Oni su stari narod koji vodi poreklo iz Sibira odakle su po predanju došli pre 5.000 godina. Nikada nisu vodili ratove i žive od lova i ribolova. Inuiti su animisti, odnosno veruju da u prirodi deluju duša i duhovne sile. Veruju da duša i duhovno pokreæu delatnost tela. Zato svojoj zemlji nisu dali imena tipa – niska zemlja, ujedinjena zemlja ili sjedinjena zemlja, veæ jednostavno zemlja ljudi. Meðutim, nad Inuitima se nadvila teška tragedija. Kada uðete u njihovo selo Tasilik, onda vidite grupe ljudi koji leže mrtvi pijani ispred prodavnice okruženi praznim konzervama piva, neizbežnim produktom potrošaèke civilizacije. Deca se bezbrižno igraju oko svojih pijanih roditelja, jer æe, koliko sutra, oni ležati tako pijani dok æe njihova deca biti bezbrižna. Pijanstvo je bolest koja je zahvatila zemlju ljudi. Pored toga, sve više se širi samoubistvo. Mnogi mladi ljudi dižu ruku na sebe kad postanu punoletni. Dešava se da u selu koje ima 100 stanovnika godišnje šest do sedam izvrše samoubistvo. Da se to dešava u razvijenom potrošaèkom svetu bio bi to signal za uzbunu èitavom društvu. Nažalost, samouništenje naroda odvija se u atmosferi potpune ravnodušnosti. Inuiti veruju da je njihova civilizacija došla do kraja. Slepi nagon za samouništenjem potièe iz sukoba potrošaèke civilizacije i njihovog sveta duše. Ako se školuju prestaju da se bave lovom, ali ne postaju moderni, pravi Zapadnjaci. Ako pak nastave da love ostaju u predmodernom svetu i samim tim, zato što se ne uklapaju u robotsku civilizaciju, bivaju odbaèeni, taènije uništeni zato što se još uvek razlikuju. Opšta komercijalna standardizacija fašistièkim metodama podiže koncentracione logore za ljude koji još uvek imaju dušu i spaljuju ih u fabrikama ljudske gluposti samo zbog toga što se ne prilagoðavaju nametnutom pogledu na svet. Inuiti su osuðeni na nestanak. Tragièan sukob sa primitivnom civilizacijom, koja velièa materijalne koristi nad istanèanim oseæajima skupljene duše u nama, završava se samouništenjem drevnog naroda koji ne može da poništi svoje životne principe da bi se uklopio u taj divljaèki svet liènih interesa, pohlepe i gramzivosti. Nagomilavanje materijalnih dobara pljaèkanjem svojih sunarodnika ne može da bude vrhovni princip ljudima koji veruju da duša i duhovno pokreæu èoveka. Odsustvo racionalne pragmatiènosti posledica je sukoba dve potpuno razlièite civilizacije. Atmosfera potpune ravnodušnosti proistièe iz samospoznaje da su gubitnici ljudi duše i da æe mehanièki svet robotske civilizacije nadjaèati. Pobediæe po zakonu dijalektike jer su surovi, bezlièni i prilagodljivi. Pobediæe jer su izgubili ljudsku dušu, a prave svet prema svom unakaženom liku. Opet, ta izvojevana pobeda nad ljudskom dušom je samo privid. Slièna je pobeda Rimske imperije nad ranim hrišæanima, kada su ih proganjali i razapinjali na krstove, dok u utrobi Imperije uveliko traje truljenje svakog životnog principa koji bi mogao podariti životne sokove za obnavljanje neophodne snage da se nastavi dalje. Pirova pobeda materijalnog sveta nad duhovnim slièna je pobedi egipatskog kralja nad pobeðenim Rimljanima kod Askuluma. Materijalni svet æe više oslabiti nestankom Inuita jer æe izgubiti èuvare i ribare ljudskih duša. Pokušaj da se èovek i njegova zajednica svedu na profitno preduzeæe koje smanjuje sve troškove da bi prigrabio što veæe zarade tragièan je po današnju, kako volimo da se hvalimo, razvijenu civilizaciju. Gubitak liènosti radi uveæanja biznisa ne može pomoæi modernom èoveku da dugo ostane normalan. Danas smo došli u akutnu fazu bolesti kada se ludilo progresivno širi. Najbolji primer je degeneracija koja je zahvatila amerièki kapitalizam. Imperija u rastrojstvu nalazi se na bensedinima i lakim drogama. Normalan èovek ne može da izdrži tempo razvoja koga su mu nametnule mašine. Ljudska duša se buni protiv sveopšte mehanizacije èoveka i bori se da èovek ne postane savremeni robot. Kada pogledate, recimo, kako izgledaju najpopularniji amerièki TV voditelji, vidite da je robotizacija uveliko zahvatila ljudski rod. Ti ružni roboti, ne mogu više da ih nazovem ljudima, programirani da izvršavaju jednu operaciju, agresivno širenje robotizacije na raèun ljudske duše, te njihove prazne i bezliène oèi, govor skinut sa trake i unapred odreðeni pokreti, osmesi i ponašanje, najbolji su dokaz da je èoveèanstvo ugroženo u svom opstanku. Veliki Brat sve kontroliše iz jednog informacionog sistema i nadgleda da se neki robot sluèajno ne bi pokvario. Veliki Brat je industrijalizovao ljudsku dušu tako da je podanicima dozvoljeno da se smeju ili plaèu samo kad to programska šema dozvoljava. Ukoliko neko pokuša na svoju ruku da izaðe iz kompjuterskog sistema, postaje opasan virus koji se mora odmah uništiti kako ne bi zarazio èitav sistem. Televizijske mreže služe da kontrolišu sve podanike, da prate njihovo ponašanje u kuæama i da spreèe svaki pokušaj pobune ljudske duše. Crtani filmovi su izmišljeni da bi okovali dušu deci jer su oni najveæi èuvari ljudske duše i najopasniji protivnici robotske civilizacije. Kompanije nisu smele da rizikuju da ne bi izgubili buduæe potrošaèe i sva tehnièka sredstva su upotrebljavali kako bi porobili duše nevine dece. Nedavni izveštaji japanskih psihijatara jasno pokazuje da su deèije neuroze, strahovi i agresivnost posledica gledanja crtanih filmova u kojima su, strašnog li zloèina, korišæene najperfidnije tehnike da se reklamiraju proizvodi kompanija. Tako Veliki Brat tehnièkim manipulacijama i zloupotrebama prodire u podsvest i pokušava, voðen gramzivom potrebom da sve kontroliše, da promeni ljudsku prirodu. Kako mu ti pokušaju uvek izmièu kontroli, ljudska duša se obnavlja u svakoj novoj generaciji, što predstavlja veliku opasnost za robotsku civilizaciju, Veliki Brat se dosetio da bi za njega bilo najsigurnije da se napravi klon po vlastitom uzorku. I tako su nauènici željni uzbuðenja otpoèeli kloniranje robota. Fabrièke trake su veæ pripremljene za proizvodnju nove serije koja æe potisnuti ljudski rod. Trenutno se isprobava nekoliko pilot modela koji bi mogli da uðu u serijsku proizvodnju. Najveæi problem nauènicima predstavlja dužina trajanja proizvoda. Sluèaj ovce Doli je pokazao da kvalitet proizvoda nije zadovoljavajuæi i da se uprkos velikim oèekivanjima proizvod brzo kvari. Èesto servisiranje poskupljuje održavanje proizvoda i nauènici, pritisnuti ekonomskim interesima kompanija, groznièavo traže tehnièku grešku. Za to vreme nastavlja se degenerizacija amerièkog kapitalizma. Sve veæi broj ljudi ispada sa pokretnih traka, kvare se u hodu, da bi završili na servisiranju u psihijatrijskim klinikama, jer ne mogu da prate ubilaèki tempo savremenog života. Biti uspešan znaèi imati što manje kvarova u sebi. Savremeni život postaje kao trka formule jedan gde pobednik postaje onaj koji se najkraæe vreme zadrži u boksu za popravku i zamenu delova. Uèesnici u trci uspeha koriste sva sredstva da se domognu uspeha. Èuvena manekenka Naomi Kembel, idol mnogih mladih devojaka u svetu, žena koja godišnje zaraðuje trideset miliona dolara, koja je poželjna u svakom društvu, koja je okružena telohraniteljima, menadžerima i medijima, mora na svako putovanje da vodi sopstvenog psihijatra pošto pati od duboke depresije. Oseæaj usamljenosti i promašenosti života ne mogu izleèiti sedativi, alkohol i droga. Praznina duše i gubitak ljudskog integriteta ne mogu se zasenèiti glamurom svetske pozornice po kojoj šepesaju rahitièni duhovi civilizacije u poniranju. Kada se ugase bleštava svetla iz potrošaèkog izloga, ostaje praznina  izmuèene i napaæene duše. Ostaju ona veèna pitanja koja je sebi postavljao naš èupavi predak iz Altamire, pitanja koja ne može da reši ni savremeni èovek i koja mu donose egzistencijalnu muèninu: Ko sam? Gde idem? Šta radim? Zašto to èinim? Odgovor na ova pitanja može pomoæi èoveèanstvu da preživi. Videli smo da izmeðu pripadnika plemena Inuita i degenerisanih amerièkih pacijenata po psihijatrijskim klinikama nema neke suštinske razlike. Uslovi leèenja i naèin samouništenja ne mogu da prikriju dijagnozu o promašenosti izbora smera civilizacije. Bez obzira kako su vekovima udaljeni jedni od drugih, žrtve nose istu tragiènu sudbinu civilizacije u poniranju. Njihov zajednièki svet je nametnuti potrošaèki svet bez perspektive. Ako ostanete van njega i ne pronaðete smisao i svrhu, postajete žrtva sopstvene izolovanosti i klaustofobièno se samouništavate. Ako pak stanete na trake koje život nose morate biti dovoljno koncentrisani i odluèni da siðete na vreme, pre nego što vas odnesu u servis na popravku. Pitanje, dakle, mere je presudno za opstanak èoveèanstva. Ako hoæemo da trajemo ne smemo da uništimo duhovnost i razorimo ljudsku dušu. Ako hoæemo da trajemo kao vrsta ne smemo da uništimo pretpostavke za naš život. Ne smemo da uništimo dušu. Priroda æe se brzo obnoviti. Nekoliko hiljada godina nije ništa prema milionima godina trajanja naše planete. A mi? Hoæemo li trajati? Hoæemo samo ako budemo – ljudi! Zemlja ljudi! KATALIT NUNAT!

SHARE