KAMPANJA
Branko Dragaš, 19.03.2014
Političke kampanje su mi uvek bile odvratne. Lično, nisam kampanjac. Pripadam tipu ljudi koji mnogo radi. Fakultet sam završio jer sam učio. Nikada nisam nijedan ispit položio na foru. Sve sam morao da naučim. Uostalom, fakultet ne završavaju talentovani, nego uporni.Kapanjci su propadali.
Tako je i u životu. Na tržištu sam sve morao da zaradim ogromnim radom. Nisam kampanjac. Strateški planiram i donosim odluke na osnovu realnog stanja na tržištu. Za mene je važno, da sačuvam moralnu vertikalu u svim poslovima. Smatram da je biznis nadmetanje na tržištu. Pobeđuje onaj koji je bolji. Slično je u sportu. Igrao sam sportske utakmice. Uvek bez incidenta. Isto sam radio u biznisu.
Slobona igra i nadmetanje.
Ali, nažalost, vrlo često to nije tako na svetskom tržištu. Neoliberalni kapitalizam je monopolski kapitalizam. Propagiranje slobodnog tržišta je laž. Familija kontroliše svetsko tržište. Veliki Brat je izvršni direktor Familije.
Predstavnička parlamentarna demokratija se pretvorila u vladavinu stranaka. Stranke finansiraju oni koji imaju novac. Novac imaju kompanije. Vlasnici kompanija su oligarsi. Njih kontroliše Familija. SAD je donela zakon da kompanije mogu da finansiraju stranke u izborima. Na taj način je legalizovan interes kompanija.
Politički interesi zajednice građana su u suprotnosti političkih interesa kompanija. Politički interes građana je da imaju slobodu, da žive u pravednom društvu, socijalno uravnoteženom i da mogu da utiču na menjanje zajednice. Politički interes kompanija da se uspostave monopoli, da se ukinu sve slobode, da građani postanu konzumenti i robovi, da kompanije i njihovi vlasnici odlučuju o svemu u društvu, da budu vlasnici države i građana. To je suština neoliberalnog kapitalizma.
Takav društveni sistem je neodrživ na duži rok. Danas prisustvujemo bankrotstvu i raspadu tog neoliberalnog koncepta. Posle skoro pet decenija sistem je u raspadu. Zato nam je toliko teško.O tome sam prvi pisao. Opominjao. Danas smo žrtve primene tog nacističkog koncepta. Građani, nažalost, još ne shvataju da su robovi Velikog Brata i da oslobođenje ne mogu da donesu postojeće političke partije, koje su kerberi tog totalitarnog sistema.
Zadatak političkih stranaka je da građane drže u rezervatu. Mediji građane drže u mraku. Suština izbora se sastoji u tome da se ne menja totalitarni sistem. Ne menja se njegova suština. Murta i Kurta se smenjuju na vlasti, ali niko ne ugrožava Velikog Brata. Političke stranke su, same po sebi, totalitarne. Sve je podređeno jednom vođi koji treba da donese blagostanje i tako građane oslobodi siromaštva i ropskih okova. Vođe je teledirigovan od strane Velikog Brata.
Veliki Brat uvek ima različite glumce za ulogu koja mu trenutno treba.
U našem slučaju, sve je učinjeno da Vučić postane istinski gospodar Srbije.
Kampanja je bila usmerena samo na njega. Lagao je, obećavao i širio strah među građane. Plaćeni analitičari nam danas govore da je politička scena rasčišćenja i da Vučić sada ima mogućnost da sprovede reforme.
Nema nijedne kritike kulta ličnosti. Nema nijedne prozivke za silovanje medija. Nema ni jednog nagoveštaja unutrašnje okupacije. Pretnje. Ucena. Širenje straha. Lažnih obećanja. Neverovatnog novca koji je potrošen. Desetine miliona evra su uložene u ovu kampanju. Ništa to nije važno. Bitno je da cilj opravdava sredtva. Jedan čovek danas odlučuje o našoj sudbini. Jedan nesposoban i problematičan konvertit.
Srpska inteligencija služi totalitarnom režimu.
Čast hrabrim pojedincima.
Pripadam toj grupi koja se protivi totalitarizmu. Neko mora. Totalitarizam se plaši pokreta otpora građana. Vođa nikada nije siguran kada može pobuna izbiti i gde ona može da završi.
Tu je naša snaga.
Ne u idiotskim kampanjama.
Nego u doslednom i upornom pokretu otpora.
Dobili smo – 2500 ljudi koji ne pristaju. Koji su svesni.
To je veliki broj.
Tek smo počeli.
Moja kampanja traje 30 godina. Nisam se umorio. Nisam odustao.
To je moj život. Život bez kampanje.
Važno je da pravimo zajednicu slobodnih ljudi. Važno je da gradimo poverenje. Poverenje u dobre, poštene i radne ljude. Takvih ima mnogo, ali ih treba probuditi.
Kako?
Upornim radom.
Doslednom borbom za svoje principe.
Znanjem.
Povezivanjem. Udruživanjem.
Dugo sam u javnosti. Političari se pojavljuju i nestaju. Pogledajte sada kakva smena sledi. Ali, nažalost, suština totalitarizma se ne menja.
Čovečanstvo traži novu političku ideju.
Mi je imamo.
Kvalitetnu. Najbolju za čoveka i čovečanstvo.
Najbolju za zajednicu.
Moramo dalje.
Ne predajemo se. Ne odustajemo.
Mi smo u stalnoj kampanji.
Ne trebaju nam izbori da bismo delovali.
Šta je važno?
Kada se okrenemo za svojim životom da budemo ponosni što smo se pobunili. Da budemo ponosni što smo pokušavali. Nismo se predali. Živeli smo životom slobodnog i dostojanstvenog čoveka.
Ne stidimo se.
Beograd, 19.03.2014
