„ЈУЖНИ ВЕТАР“
Који је смисао снимања овог лошег холивудког смећа на вулгарном српском језику?
Провинцијална потреба малограђанера је увек иста, покушавају да некако достигну своје накардне, естрадне Западне идоле.
Труде се, али безуспешно.
То раде очајно.
Јадно.
Делетантски.
Бедно.
Неубедљиво.
Лоша глума. Дијалози дебилни. Драматика промашена.
Досадно.
Предвидљиво.
И глупо.
Порука филма је идиотска.
Не смеш бити похлепан у криминалу.
Када си похлепан, онда страдаш.
Замењују те кооперативнији.
И ситем наставља да функционише.
Чекајући излазак главног јунака из затвора.
Који наставља свој криминални бизнис.
Зашто наши провинцијални малограђанери снимају лоше филмове о српкој мафији?
Зато што је српска мафија иста као и они.
Јајарска.
После трилогије КУМ или ЛИЦА СА ОЖИЉКОМ , БИЛО ЈЕДНОМ У АМЕРИЦИ, НЕДОДИРЉИВИ, НА ДОКОВИМА ЊУЈОРКА, КИНЕСКА ЧЕТВРТ, наводим најпознатије филмове о мафији, каквог има смисла да се снима ЈУЖНИ ВЕТАР?
Нема никаквог смисла.
Беспотребно трошење и пара и времена.
Немамо филмове о : Краљу Бодину, Стефану Немањи, Светом Сави, Стефану Дечанском, Цару Душану, Маричкој бици, Косовској бици, Мајци Југовића, Кнезу Лазару, Кнегињи Милици, Оливери Лазаревић,Краљевићу Марку, Деспоту Стефану Лазаревићу, Лазару Хиландарцу, Деспоту Ђурђу Бранковићу, Мари Бранковић, Јелени Балшић, Сеоби Срба 1690, Руђеру Бошковићу, Првом и Другом устанку, Доситеју Обрадовићу, Сави Мркаљу, Филипу Вишњићу, Херцеговачком устанку, Гаврилу Принципу, Николи Тесли, Михаилу Пупуну, Милутину Миланковићу, Надежди Петровић, Милунки Савић, Ксенији Атансијевић, Арчибалду Рајсу, Станиславу Кракову, Дражи и Јелени Михаиловић, Милану Недићу, Јасеновцу, козарској деци, злочину комуниста 1944-1953, Голом отоку, страдању Срба на Космету, Хрваткој и Босни и Херцеговини, нема савремених тема о социјалној драми породица, незапослених, људи са посебним потребама и људи који морају данас да напусте Србију.
Могао бих да набрајам неколико страница.
И, опет, не могу све да обухватим.
Ви сами додајте шта сам пропустио.
Нема таквих уметничких, историјских, социјалних и савремених филмова.
Аутошовинисти нам намећу холивудска рециклирана смећа.
Фујчина!
Београд, 7528.године, коледар, дан осми
