JEDAN ODSTO
piše : Branko Dragaš, 22.03.2013
Aca Sila je saopštio javnosti da je ponuda Brisela peihvatljiva samo jedan odsto. Rekao je da nas čekaju teških 11 dana. Zabrinunut je za dobijanje Datuma. Rekao je i da on ne mora da bude u politici. Može da živi i bez politike. To nam do sada nije pokazao.
Aca Sila se prenemaže. Čitav život je u politici. Ništa drugo ni ne zna da radi. Sve što materijalno poseduje dobio je baveći se politikom. Njegovi vršnjaci su podstanari i muče se da prehrane porodicu. Aca Sila je imućan čovek. On je pragmatičan političar. Kada je video da se više ne isplati radikalni šovinizam, postao je europski budista i glavni američki čovek u Srbiji. Prigrabio je veliki deo vlasti i radi po direktivama svojih nalogodavaca.
Aca Sila se dodvorava javnosti da bi preuzeo još više vlasti.Namera mu je da bude premijer. Njegove gazde su saglasne da ga podrže. On im sada treba da završi sve poslove koje su oni zamislili. Tako su radili sa Miloševićem, Đinđićem i veselim cirkusantom Tadićem.Kada su ispunili sve što su od njih tražili i kada su shvatili da su samo marionete u njihovim rukama, pustili su ih niz vodu. Prvu dvojicu su fizički ubili, dok su ovoga blesana Tadića pustili da se sam politički ubije.
Aca Sila je neiživljeni klinac. Ništa nije razumeo iz životne i političke sudbine svojih prethodnika. Zaražen je virusom samoljublja i vlastoljublja. Zaslepljen je dizanjem i spuštanjem zastava i postojavanjem paradne garde. Prijaju mu dekorativne političke kulise. Njegove gazde tačno znaju na koju kartu treba da igraju. Aca Sila je progutao bačenu udicu. Izvršili su mu lobotomiju i pustili ga da odigra igru koju oni vode.
Šta danas znači njegova izjava da je prihvatljivo samo jedan odsto? Pa, šta je on mislio? Brisel i Vašington će mu ponuditi paket koji je prihvatljiv Srbiji i Srbima? To se nikada neće desiti u ovakvoj pogrešnoj političkoj strategiji. Kada uđete u voz koji ide u suprotnom pravcu od onoga gde ste vi hteli da stignite, onda je sve na tom putu sve za vas pogrešno. Može voz da bude udoban, osoblje uslužno , može voz da brzo vozi i da vas dovede na vreme tamo gde niste hteli da idete, ali to nije vaš voz i vi se krećete u pogrešnom pravcu.
Problem srpskih političkih diletanata je taj što se oni više od dve decenije kreću u pogrešnom pravcu. I stalno se čude kako ne mogu da stignu tamo gde će Srbija biti sigurna i prosperitetna. Nabusiti despot Milošević nije razumeo da se padom berlinskog zida uzdigla jedna Imperija, da je komunizam umro i umesto da bude prvi koji će ga svečano sahraniti, građanski korektno mu održati govor i odložiti ga na istorijsko smetište, on je krenuo u potpuno suprotnom pravcu, prkoseći svima, što nas je uvelo u ratove, gubitak teritorija, preseljavanje stanovništva i uništavanje sopstvenog naroda. Makijavelista Đinđić, političar bez vizije i strategije, koji nije poznavao istoriju i povesne tokove, umesto da modernizuje Srbiju, demokratizuje i ekonomski preobrazi u bogatu zemlju, napravio je kobni savez sa tajnom službom, tajkunima i kriminalcima, okružio se političkim idiotima i šibicarima, željnim novca i vlasti, koji su ga, kada je shvatio da je pogrešnu strategiju izabrao i kada je hteo da napravi zaokret, izveli na streljanje.
Aca Sila se sam prijavio da mu stave političke uzde i da vuče poteze u interesu svojih nalogodavaca. Zašto se sada čudi, prenemaže, traži opravdanje i sve nas laže da je iznenađen? Šta je mislio? Nadmudriće administraciju Imperije u rastrojstvu? Svašta! Pa, oni svuda po svetu imaju takvih izvršilaca, koji sami traže da im se stavi sedlo i da budu uzjahani. Velika je konkurencija za kandidate za izdajnike svoje države i svoje nacije. Administracija Imperije ne treba da strahuje. Uvek će biti takvih malih Aca koji hoće da se , preko noći, preobraze u Silu.
Šta je trebalo raditi i šta sada treba raditi?
Sve sam napisao. Pre prošlogodišnje izborne kampanje. Ali, srpski političari ništa nisu naučili iz mojih tekstova. Znam da me više od dve decenije čitaju, ali , nažalost, ništa nisu razumeli.
Ukoliko zaista želimo da izađemo iz ove tragedije, programiranog haosa, agonije i državne i nacionalne propasti, iz ove bede, siromaštva,nezaposlenosti i očaja, moramo da uradimo samo dve ključne stvari – da promenimo strategiji i da promenimo ljude. Ništa više! U pogrešnoj strategiji sve je pogrešno. Sa pogrešnim ljudima nikada nećete uspeti u svojim namerama.
Promena strategije znači da se ODMAH odustane od puta u propalu i bankrotiranu EU. Srbija nema interese da uđe u EU. Odnosno, naši interesi su upravo suprotni. Srbija je evropska država, baštinimo evropku tradiciju i kulturu, ali naši državni i nacionalni interesi su da sarađujemo sa EU i da budemo odlične komšije, ali da ne budemo deo te porodice u raspadu. Strategija Srbije je da budemo nezavisni i slobodni, zbog čega su vekovima pre nas ginuli naši preci, da nemamo nikakve gospodare i da napravimo strategiju saradnje sa čitavim svetom, gde imamo interese. Tamo gde nemamo interese nećemo ništa ni raditi. Ne treba nam bezlična i mrljava Koštuničina neutralnost, što je politička glupost, jer ne možete da budete neutralni na kršenje građanskih prava i sloboda po svetu, što bi bilo čuveno Koštuničino bežanje od problema, neobaveštenost i lažni legalizam, nego nam treba otvorena i jasna odbrana republikanskih ideja, ugrožene demokratije i prava svakog naroda na opredeljenje u porobljenom i eksplatisanom svetu bez političke vizije i strategije, zasnovanom na političkim pretnjama, ubistvima, manipulacijama i berzanskim špekulacijama političke oligarhije .
O toj novoj političkoj strategiji sam toliko napisao.
Znači, Srbija treba da se zahvali EU na pozivu da ručamo zajedno, da se izvini da sada nemamo vremena, moramo da uredimo državu i napravimo pare, ali da ćemo odmah, kada završimo taj posao, za dve decenije, sigurno doći na taj ručak koga hoćemo, na tome insistiramo, mi da platimo. Najvažnije je da mi platimo taj ručak i pokažemo da smo kulturni i da znamo da se ponašamo.
Tako bismo skinuli sa leđe teret EU. Imamo dovoljno prijatelja u svakoj državi EU da će da podrže ovu stretegiju. EU se toliko zabavila svojim jadom da će rado prihvatiti našu strategiju da sami rešavamo svoje probleme.Briselska birokratija će se protiviti, jer gube svoj plaćene apanaže za posao uterivanje Srbije u EU tor, ali to se može rešiti na jedan pristojan način. Dovoljno je da nadoknadimo korumpiranoj briselskoj birokratiji izgubljeni novac na rešavanju naših problema i oni će prihvatiti sve što im predložimo. Ukoliko pojedine od njih uzmemo za dobro plaćene savetnike, mislim da će raditi u našem interesu.
Šta sa Kosovom?
I tu je sve jasno. Srbija neće nikada da prizna nezavisnost Kosova. Nikada! Zašto bi se žurili da rešavamo problem koji se vekovima nije rešio? Pustimo da sledeći vekovi rešavaju taj problem. Čemu žurba? Nama nije u interesu da žurimo? Možda će se ukazati neke povoljnije istorijske prilike. Vreme će pokazati.
Kada smo i tu strategiju izabrali, onda je sve mnogo lakše. Treba odmah prekinuti sve razgovore, pregovore i kontakte sa albannskim političarima iz Prištine. Pošto ih ne priznajemo, onda ćemo da razgovaramo samo u UN. Tamo je mnogo bolje voditi razgovore, jer su tu Rusija, Kina i druge zemlje koje neće trpeti bezobrazluke Imperije u rastrojstvu. Razgovore u UN treba da vodimo samo sa američkom administracijom. To je vrlo važno. Znači,ne razgovaramo sa albanskim političarima, nego sa američkom administracijom koja se nametnula za zaštitnike kosovske nezavisnosti. Kako se američka administracija može promeniti od izbora do izbora, kako postoje mnogobrojni i različiti interesi u američkoj administzraciji, naša diplomatija će raditi na tome da nađemo u američkoj administraciji nove političke snage koje će nas podržati. Da li je to realna moguće? Jeste. Znamo mnogo ljudi u američkoj administraciji koji su spremni da nam pomognu i koji nam već pomažu sami od sebe. Naši političari ih nikada nisu ni kontaktirali.
Dakle, ako je ova nova politička strategija oko Kosova jasna, onda je samo ostalo da se ona počne da primenjuje. Napominjem, dok se nova politička strategija primenjuje, teku nesmetani kontakti između poslovnih ljudi Srbije i Albanaca sa Kosova . Ako imaju interese oni će raditi, ako nemaju neće.
I to je sve oko nove političke strategije vezane samo za lažno pitanja Kosovo ili EU.
Nova politička stretegija traži i – nove ljude.
Bez novih ljudi ne može da se ostavri nova strategija.
Kako da dobijemo nove ljude?
Direktna digitalna demokratija.
To je jedini način da dođemo do ljudi koji se nikada nisu bavili politikom.
I da napravimo politiku bez političara.
Da li je sve ovo moguće?
Jeste.
Ako imate bolju strategiju, napišite.
Beograd, 22.03.2013
