Početna Sadržaj Tekstovi i kolumne Žito

Žito

1178
0
SHARE

Vlada je utvrdila otkupnu cenu žita na 4 dinara. Seljaci se žale da je cena mala, Vlada tvrdi da je cena realna. Pogledajmo šta kaže raèunica.

Radi lakšeg raèunanja analizu æemo napraviti na 1ha zemljišta na kome je zasejana pšenica. Ove godine, zbog izuzetne suše, da ne spominjemo sve promašaje u agrarnoj politici, prinos po hektaru iznosiæe oko 3 tone. Ako seljak hoæe da dobije te tri tone potrebno je da uloži: 300 kg ðubriva KAN – 100 DEM, 300 kg (15x15x15) – 120 DEM, 350 kg semenske pšenice – 130 DEM, oranje – 100 DEM, kombajniranje – 100 DEM, gorivo – 50 DEM, zaštitni preparati – 50 DEM i ostali troškovi (tanjiranje, vlaèenje, sejanje) – 100 DEM.

Ukupna ulaganja seljaka na svojoj njivi je 750 DEM. Ukoliko mora da uzme njivu u zakup mora da plati, zavisno od zemljišta, izmeðu 200 – 300 DEM/ha.

U analizi neæemo raèunati uloženi rad seljaka da bi raèunica bila što ogoljenija.

Kakvi su prihodi?

Rekli smo da je prinos 3t/ha i da je otkupna cena koju je vlada odredila 4 dinara, što daje iznos od 12.000 din. Kada bi Vlada odmah isplatila seljaka i on dinare u kešu pretvorio u valutu po kupovnom uliènom kursu od 23,5 dobio bi 510 DEM.

Znaèi, seljak je na svojoj njivi ostvario gubitak od 240 DEM (750 – 510), a, ukoliko je uzeo u zakup tuðu njivu, njegov gubitak se penje na 440 – 540 DEM.

Kako organizovati proizvodnju na kojoj robni proizvoðaè gubi 32% uloženog kapitala /240/750/?

Seljak je potrošio 750 DEM i ostvario gubitak prozvodeæi stratešku robu; pogledajmo šta je on mogao da uradi sa tih svojih 750 DEM.

Ako 750 DEM pretvori u dinare po kursu od 23 din/DEM dobiæe 17.250 din. za koje može da kupi 1725 kg brašna (1kg brašna = 10 din.)

Ako proseèna èetvoroèlana porodica dnevno pojede 2 kg hleba, napominjem kilograma a ne vekne, onda seljak može 862 dana da se hrani ili 2 godine i èetri meseca. Dakle, nema nikakvih gubitaka i ne ulaže nikakav rad.

Ukoliko seljak ne kupi brašno veæ plasira 17.250 dinara nekome kome trebaju dinari i za to dobija meseènu kamatnu stopu od 6%, onda on svakog meseca uzme kamatu u iznosu od Din. = 1.035. Na godinu dana ukupnu kamatu ostvari od 12.420 din (1035×12) za koju može da kupi, po ceni od 10 dinara, 1.242 kg brašna i da 1,7 godina, hrani svoju èetvoroèlanu porodicu i da mu opstane uloženi kapital, pod uslovom da ne doðe do znaèajnog pomeranja kursa.

Zašto onda da se seljak bavi proizvodnjom hrane kad mu se to ne isplati?

Koja je onda realna cena žita?

Pogledajmo cenu žita na svetskoj berzi na dan 23.06.2000.godine, kada je kurs USD : DEM = 2,086 i videæemo da je ona proseèno iznosila 120 USD/t.

To znaèi: 120 USD/t x 2,086 = 250,32 DEM/t = 0,25032 DEM/kg x 23 din. = 5,757 din/kg.

Znaèi, cena žita, bazirana na svetskoj ceni, treba da iznosi najmanje Din. = 5,757.

Ali da bi se to žito uvezlo i istovarilo na dunavskoj luci, cena poskupljuje na proseèno 150 USD/t što daje cenu uvoznog žita od Din = 7,197.

To znaèi, ako budemo morali da uvozimo žito plaæaæemo ga minimum 7,197 din, ako ne doðe do veæih oscilacija cena na svetskim berzama.

Isplatili se državi da po ovoj ceni uvozi žito? Verovatno se isplati samo uvoznom lobiju kome ne odgovara ekonomska cena našeg žita jer bi tada seljaci našli svoju raèunicu da ga proizvode za tržište.

Nedomaæinskom politikom Vlade umesto da izvozimo žito i finalne proizvode od žita, mi ove godine strahujemo kako æe se osiromašeno stanovništvo prehraniti.

O zaradi seljaka i niskom prinosu, kada imamo najbolje vrste pšenice koje mogu dati 8t/ha, ne vredi ni govoriti.

Brojke nam veæ same sve kazuju.

Beograd, 23. juni 2000.

SHARE