Prošlo je više od sto dana Koštunièine Vlade i potvrdila su se moja predviðanja na samom poèetku te èudne manjinske koalicije svega i svaèega. Ništa dobro nisam oèekivao od takve Vlade jer su glavne poluge vlasti uzeli lažni eksperti iz G 17 profit organizacije. Labus je za sebe uzeo mesto kopremijera i na startu je otpoèeo da kontrolise Koštunicu, to se najbolje videlo na prvoj konferenciji za novinare kada Labus skrštenih ruku promatra šta æe Koštunica reæi, a nastavljena je ista ekonomska politika prethodne Vlade koja je izgubila vanredne parlamentarne izbore.
Bila je to velika podvala graðanima koji su na izborima kaznili katastrofalno loše neoliberalne šok – reforme. Meðutim, Koštunica je napravio politièki promašaj kada je uzeo u Vladu glavne stratege tih pogrešnih reformi. Labus se javno hvalio da je on tvorac prošlih reformi, mislio sam da je to bio Ðinðiæ, i da je ušao u novu Vladu da otkloni sve prepreke za dalje sprovoðenje tih istih reformi. Baš tako! Kada sam to proèitao i kada sam video da Labusovi trabanti uzimaju sve finansijske poluge vlasti u svoje ruke bilo mi je jasno da se nastavlja dalje upropašæavanje države i privrede.
Pored toga, ostali èlanovi kabineta Koštunice nisu mi ulivali poverenje. Ministar policije je priznao da je u kasnoj mladosti obijao trafike, ministar pravde je osamdesetih godina osuðivao protivnike komunistièkog režima i spaljivao knjige, ministar za privredu ništa o privredi nije znao, ministar za trgovinu je profesor univerziteta koji verovatno ide u trgovinu nešto da pazari ali nikad nije carinio ili izvozio nijedan šleper, ministarka za poljoprivredu je priznala da je radila za amerièku multinacionalnu kompaniju i da je uvozila genetski modifikovanu hranu i, na kraju, ministar za kapitalne investicije je kabadahijski za sebe uzeo najveæi kolaè mada je bio samo lokalni preduzimaè.
Kako ste mogli od te bratije da oèekujete valjan rezultat? Krhka koalicija odmah je poèela svoje kadrove da rasporeðuje na važne državne funkcije. Pojavila se jedna sumanuta ideja da svaka partija odgovara za svoj državni resor i da se drugi koalicioni partneri ne mešaju u rad tog ministarstva. Takva feudalizacija politike je bila èisti promašaj. Zamislite beogradsku filharmoniju u kojoj svaka grupa instrumenata svira svoju kompoziciju, dok dirigent podržava pravo na izbor i legalizuje takvo ponašanje. Vladajuæa kadrovska komisija ili KAKA odreðivala je i rasporeðivala sve partijske funkcionere na državne funkcije. Time je jasno pokazano da se politika na našem terenu još uvek smatra kao primitivno sredstvo za otimanje osvojenog plena, a ne javna delatnost u službi zajednice i svih graðana.
Ponavljalo se sve isto iz prethodnog perioda. Moram da priznam da sam zaprepašæen kad vidim kako politika brzo menja politièare i kako su ti javni delatnici lako kvarljiva roba. Objašnjenje treba tražiti u Fromovom iracionalnom karakteru vlasti koji kaže da na vlast u ovakvim zajednicama uvek dolaze najgori ljudi. Psihopate, šibicari, moralne protuve, ðilkoši, prevejani prevaranti, patološki lažovi, lenjivci, neznalice i izgubljeni sluèajevi traže spas u politici od sopstvenog ludila. Kada uspeju da se nametnu, pretvore državu u ludnicu.
Šta reæi za izjavu tek postavljenog ministra policije da svako ko napada njega, zbog obijanja trafike, destabilizuje državne institucije? Šta reæi za izjavu kapitalnog ministra da nam izbori nisu potrebni i da treba pustiti neznalice da izguraju èetverogodišnji mandat? Šta æe biti sa državom i privredom u meðuvremenu? Sve u svemu, glavni krivac za nastavak upropašæavanja države je lièno Koštunica. On je sebi dozvolio da ga danas proziva bivši premijer, neotesani i neobrazovani zvekan, zato što dolazi tek u 11 èasova na posao, a odlazi u 15 èasova u privredi koja je bankrotirala. Kada proèitate sve Koštunièine intervjue onda vidite da on nema nikakvu viziju niti strategiju kako da se pokrene privreda, veæ da je potpuno zaokupljen donošenjem ustava. To je jedna u nizu Koštunièinih velikih grešaka koju su prihvatili njegovi legalistièki fanovi. Greška se sastoji u tome da Koštunica misli da æe donošenjem ustava i zakona privreda sama da ozdravi. Nažalost, to je zabluda. Kao kada bi poverovali da æe bolesnik sam da ozdravi ako mu uslovi leèenja: posteljina, soba ili hrana budu adekvatni. Kao kada bi poverovali da æe se dete samo vaspitati i razvijati ako bude nahranjeno i ako bude imalo vode za piæe.
Nijedno društvo se nije tako razvijalo. Nijedna upropašæena privreda nije se sama izleèila. Srpskoj bankrotiranoj privredi treba vrhunski tim hirurga, anesteziologa i konzilijum lekara koji æe posle uspešne operacije odrediti još uspešniju terapiju. Trenutno mi takve struènjake nemamo u Vladi. Trenutno je na delu dalje mrcvarenje i pljaèkanje graðana. Ovoga puta se samo promenila ideologija. Umesto pozivanja na ideologiju vulgarnog pragmatizma, koja se zasnivala na naèelu da nema morala u politici, mi smo danas dobili ideologiju verbalnog legalizma. Zajednièko im je da nemaju rezultate. Posle prvih èetiri meseca Vlada je napravila spoljnotrgovinski deficit od 2,3 mld $ što je za 63,9 odsto više nego u isto vreme prošle godine. Ako se nastavi takva politika do kraja godine imaæemo deficit od neverovatnih 7 mld $. Samo za uvoz robe široke potrošnje otišlo je 880 mil $ ili 77,5 % odsto više nego prošle godine. Plate rastu brže nego stopa privrednog rasta i stopa poveæanja produktivnosti. Aprilska plata je bila veæa od aprilske plate prošle godine za nominalno 29,1 odsto ili realno 18,5 odsto. Treba li reæi da je realna stopa privrednog rasta bila u minusu – 0,9 odsto, dok su se reformatori hvalili da je u plusu 2 odsto. Daleke 1987. godine naša produktivnost je bila 19 % produktivnosti EU, dok je ona danas, posle svega što nam se desilo, pala na 3-5 odsto? Kako plate mogu da rastu kad privreda ne radi i nema poveæanja produktivnosti?
Ne treba da budete nikakav struènjak, dovoljno je da imate bistru seljaèku pamet, i da shvatite da æe sva ta legalistièka laž da pukne kao mehur od pene. O tome sam govorio na samom poèetku ove godine. Bez jasne strategije i vizije, bez struènih ljudi i bez podrške graðanske javnosti nema izlaska iz vrzinog kola propadanja. Balon je pukao na predsednièkim izborima. Vladin kandidat je dobio 13 odsto glasova i graðani su kaznili rad Vlade. Labusovi puleni su nastavili dalje da zadužuju zemlju, tako da se dug popeo na 14,326 mld $, a vrhunac licemerja i podlosti, ne mogu reæi da se radi o neznanju, je izjava Guvernera Jelašiæa da æemo izaæi iz dužnièkog ropstva novim zaduživanjem. Bilo bi smešno da se ne radi o tragediji naše države i nacije. Tragièno je da naše finansije vodi ostrašæeni Asistent koji politiku doživljava kao mesto za leèenje svojih kompleksa. Pošto je projektovao budžetski deficit na 45,3 mld dinara, što je za 19,2 odsto više od prošlogodišnjeg deficita, nadobudni ministar nas je poèeo ubeðivati kako rastereæuje privredu.
Kakvo je to rastereæenje privrede u kome rastu deficiti? Ko æe platiti te deficite? Naravno, poreski obveznici. Budžet je inflatorni i ne može da izdrži obeæanu projekciju MMF-a za deficit od 30 mld din. Oèekivanje veæine privrednika je da æe doæi do rasta svih cena. Putarina se poveæava 60 odsto, struja raste 10 odsto, komunalije su veæ poskupele 17 odsto, cene goriva rastu i pogoršavaju se uslovi privreðivanja. Ministar finansija se hvali da su smanjili porez na dobit na 10 odsto, što je najniže u Evropi, ali ne kaže – ko æe doæi da ulaže u zemlju bez institucija i u privredu koja je bankrotirala? Ne kaže – koliko æe preduzeæa stvarno iskazati dobit? Šta æe onda oporezovati? Trenutni nagomilani gubici u privredi su 13 mld $, dok su unutrašnji i spoljni dugovi privrede narasli na 28 mld $. Treba takoðe znati da je ukupan kapital države jedva dosegao 37 mld $.
Kako napraviti privredni razvoj kad sve ovo znamo? Koštunicu to ne interesuje. On se zadovoljava ispraznom legalistièkom retorikom koja ne daje nikakve rezultate. Šta možemo još oèekivati? Nažalost, na osnovu svega iznetog, ne mogu graðanima ništa dobroga saopštiti. Sledi dalji pad privredne aktivnosti i još siromašniji život. Pokušaj potkupljivih neoliberala da lažno prikažu uveæanje industrijske proizvodnje za 8,8 odsto više govori o njihovoj nemoæi, nego o stvarnom uspehu. Ko veruje da je naša industrijska proizvodnja 2 puta veæa od industrijske proizvodnje SAD ili 4 puta veæa od EU? Gde žive legalisti i neoliberali? Pošto su posle sto dana izgubili podršku graðana, profitna organizacija G17 prelazi u toku noæi na drugu stranu, izdaje Vladu i sprema se za novu podvalu. Imaju li graðani strpljenja za još jednu prevaru?
Verujem da nas je sve strpljenje izdalo. Siromaštvo je sve veæe. Mladi hoæe da pobegnu iz nesretne zemlje koja nema perspektivu. Gde je izlaz? Ima li spasa? Mogu li oligarsi iz vremena despotizma da budu spasioci? Koštunica nije naš Putin. On je poslednja nacionalna zabluda Srba. Njegovu stranku finansiraju naftni i strujni kumovi. Sve se menja samo kumovi kontrolišu energetske resurse države. Srbija je na dobrom putu da postane latinoamerièka despotija u kojoj se na vlasti smenjuju oligarhije.
Koristim i ovu priliku da opomenem graðane Srbije da nam preti fašizam oligarhije i gubitak nacionalnog suvereniteta. Potkupljive birokrate iz Brisela æe radije prihvatiti tiraniju oligarhije, nego da Srbija dobije Vladu nacionalnog spasa koja æe podiæi državu i naciju. Srpska pseudoelita je izdajnièka i kupuje se za male privilegije. Nalazimo se u teškoj situaciji i svako je lièno odgovoran za upropašæavanje nacije. Ravnodušni pomažu zloèinaèku pljaèku društvenog bogatstva i uništavanje graðanskih institucija.
Ako su nam preci ostavili državu, onda je zadatak naše generacije da saèuvamo njen suverenitet i nezavisnost. Zato ponovo predlažem da se održi okrugli sto o strategiji reformi i da se okupe najveæi struènjaci iz zemlje i rasejanja kako bi pomogli nacionalni, ekonomski i duhovni preporod zemlje. Da li je to moguæe? Bolje je pitanje: imamo li neko bolje rešenje? Ukoliko budemo imali stope privrednog rasta iznad 10 odsto, možemo za 7 godina da doðemo u 1989. godinu. Ako na vlasti ostane Koštunica i njegove kapitalne neznalice dugo æemo biti siromašni. Graðani Srbije više ne veruju nijednoj ideologiji. Potrebni su nam najbolji struènjaci koji mogu pokrenuti privredu i zaposliti ljude koji su željni rada. Nije važno koje je boje maèka, kaže stara kineska poslovica, važno je da ona lovi miševe. Kina ima najveæe stope rasta na svetu. Naše maèke predu prièu o legalizmu, dok miševi kolo vode u propast.
Novo videlo
22.06.2004.
