HRAST

Banditi su posekli hrast koji je star 600 godina.
Posekli su ga noću. Kradom.
Niko da ih ne vidi.
Kako inače rade  banditi i  kriminalci.

Stari hrast je smetao ludacima na vlasti.
Odlučili su da baš tuda mora da prođe autoput.
Kao da nije bilo nekog drugog rešenja.
Hrast je namerno posečen.
Vlast pokazuje svoju moć i šalje poruku narodu.

Poruka je vrlo jasna, svi će tako proći.
Koji se suprostave  divlajčkoj modernizaciji.
Koji se suprostave evrointegracijama.
Koju se suprostave našem  svevidećem Vođi.

Svi će biti posečeni.

A onda će režimski bilteni ubeđivati narod da je hrast bio truo.
Svejedno bi umro.
Za nekoliko stotina godina.
Bolje da se poseče sada i da vlast  pokaže da je ništa neće sprečiti  da uništi Srbiju.

Sudbina hrasta je sudbina Srbije.
Naše tradicije, vere i identiteta.
Naše drevne kulture o kojoj ne sme da se javno piše i govori.
Jer to može da ugrozi izdajnike i preobraćenike.

Bandit Đilas je posekao platane.
Zašto ne bi bandit Aca Dramoser posekao hrast?
Interesantno, isto opravdanje su našli.
Truli odnarođeni režimi nemaju skrupula.
Spremni su sve da urade da bi opstali na vlasti.

Boli me sudbina hrasta.
Ostavljen je sam da se bori protiv opasnih dušmana.
Napušten je od Srba sa kojima je živeo šesto godina.
Isčupan je iz korena i oboren.
Kao što se Srbi čupaju iz korena i ostaju bez identiteta.

Boli me muk javnosti.
Kao da se ništa nije desilo.
Kao da hrast nisu isčupali iz srpske zemlje.
Kao da je normalno da se seče hrast šesto godina star.

Svi koji žive u razvijenom svetu i koji imaju kuće.
Koji imaju drveće u svojim dvorištima.
Znaju da jednu grančicu ne smeju da odseku sa drveta.
Jer to drvo ne pripada njima.
Nego uređenoj državi.
Koja štiti svaku grančicu na tom drvetu.

Srbija nije uređena država.
Srbijom upravljaju divljaci.
Koji se iživljavaju nad narodom.
Koji jedini može da ih poseče.
Na  vanrednim izborima.
I da spasimo Srbiju.

Astana, 24.07.2015