Jedan dan sam bio u Austriji.
Domaćini su bili ljubazni i predusretljivi.
U tri navrata su me vodili da jedemo.
U najbolje restorane.
Nažalost, uprkos njihovoj srdačnosti, nisam uspeo da se najedem.
Osim crnog i ukusnog hleba.
Srpska hrana je najukusnija hrana na svetu.
To nije samo moje mišljenje, nego svih stranaca sa kojima radim.
Mešavina Istoka i Zapada se najbolje oseća u srpskoj kuhinji.
Koja je spoj i jedne i druge civilizizacije na srpski način.
Tako nastaje originalna srpska hrana.
Najlepšu picu na svetu jedem u Srbiji.
Italijanske pice mi se ne sviđaju.
Testo nije mekano i sočno kao kod nas, suviše je suvo i drvenasto.
O mesu našem mogu da pišem tri dana.
Nema u svetu tako ukusnog mesa .
Ćevpčići u Instanbulu ne mogu da se mere sa ćevapčićem iz Novoga Pazara.
O leskovačkim specijalitetima se mogu romani u nastavcima da pišu.
Roštilj u Leskovcu i Nišu je bolji nego roštilj u Beogradu.
Kiseli kupus u najelitnijem restoranu u Churu, Švajcarska, bljutav je i gnjecav.
Kiseli kupus u Srbiji škripi pod zubima.
U Kazakstanu nas nude sa jagnjetinom koja ima 70 kg.
U Srbiji to nije jagnjetina. A naša jagnjetina sa ražnja je pravi
specijalitet za strance.
Pogača ispod peke. Sjenički sir. Ajvar. Kajmak.
Nakon petooktobarskog prevrata, izneo sam ideju novoj vlasti kako da organizujemo izvoz naše hrane po svetu.
Ideja je bila originalna.
Zasnovana na mojim iskustvima sa tržišta.
Zasnovana na tome da sam 1993. otvorio restoran u Sofiji, koji je
fantastično radio.
Problem naše poljoprivrede je što mi izvozimo sirovine.
Na taj način najveću zaradu uzimaju grosisti.
U subotu sam u Cirihu na uličnoj prodaji voća i povrća u glavnoj ulici video da pakovanje svežih malina od 150 gr košta – 4,95 franka.
To znači da je 1kg rolanda na prodaji – 30 franaka.
Izvozna cena smrznutog rolanda je u aprilu dostigla 3,50 evra.
Šta treba da radimo da bi nam izvoz poljoprivrednih proizvoda
dostigao 100 milijardi evra?
Predlagao sam tih godina da otvorimo sa našim ljudima iz raseljanja 4.000 prodavnica i 4.000 restorana po svetu.
Prodavnica od 200 kvm i restoran od 400 kvm sasvim su dovoljni za direktnu prodaju naših proizvoda.
Trebalo je zakupiti hladnjača od 20.000 t u nekoliko velikih gradova za distribuciju naših proizvoda : Moskva, Beč, Frankfurt, Toronto, Čikago, Los Anđeles i Sidnej.
Te hladnjače bi omogućile pouzdano snabdevanje naših prodavnica i restorana.
Stvaranjem ovakvog lanca prodavnica i restorana kao srpskog brenda, koji bi se zaštitio u svetu, omogućio bi našim proizvođačima da dođu direktno do kupaca.
To do sada niko nije radio.
Ali, zahvaljujući tome što imamo četri miliona ljudi u rasejanju,
možemo da napravimo ovakvu srpsku poslovnu mrežu.
U to sam potpuno siguran.
Cene naših poljoprivrednih proizvoda bi se u izvozu višestruko uvećavale.
Recimo, umesto da malinu prodajemo grosisti na šlepere, istu tu malinu možemo , dobro upakovanu, prodavati na grame u našoj prodavnici ili u kolače, po mnogo većim cenama, u našem restoranu.
O tome nijedan srpski političar nije hteo da razgovara sa mnom.
Ništa nisu razumeli.
Evo, ponovo obnavljam ovu ideju.
Kada budemo ove ludake smenili i kada dođu državnici koji znaju da vode Srbiju i koji vole Srbiju, onda ću biti spreman ponovo da izložim čitav projekat izvoza naše hrane.
Važno je samo da sačuvamo ukus naše hrane.
To se može uraditi samo ako se protera GMO hrana.
Ako se tajkunima konfiskuju poljoprivredna dobra koja su oteli.
Ako se seljacima omogući da obnove zadruge.
Ako država stimuliše proizvodnju organske hrane.
Ako se zaštiti srpski brend hrane i omogući ljudima da slobodno
proizvode, bez nadzora briselskih inkvizitora.
Kada se napravi takva državna politika prema agraru i selu, onda će ljudi iz sopstvenog interesa napuštati prenaseljene gradove i živeće na selima, jer su bliži prirodi.
Povratak prirodi je povratak samome sebi i svojim ljudskim vrednostima.
Beograd, 29.04.2015.
G-dine Branko, ja verujem da imamo sta da ponudimo svetu ali zar nismo to mogli da uradimo upravo sada u Milanu na EXPO-U? Da li nemamo strucne ljude koji su mogli to da prganizuju na prezentativan nacin umesto sramne prezentacije nase zemlje koju su uradili? Vi cete se sloziti samnom da ih imamo ali da nisu oni ti koji su na funkciji i kojima je poveren zadatak prezentovanja Srbije na temu resenja gladi u svetu. Da li smo mogli da takav jedan ozbiljan posao poverimo ljudima koji su na Italijanskom jeziku napisali da Srbija proizvodi „naivnu“ umesto zdravu hranu (greska u recima umesto genuina napisano ingenua)? Devojka iz naseg padiljona , svakog trena kada posetioci izvade telefon da slikaju greske koje nisu male, pokusava da im odvuce paznju na nasih par tegli, u jednom cosku, koje smo prezentovali kao kapacitet Srbije od meni nepoznatog proizvodjaca. Na plafonu praznog padiljona je postavljena simulacija mlina koji melje brasno a na pitanje koliki je kapacitet u procentima proizvodnje brasna, nije znala da odgovori. To je do danas videlo preko milion ljudi!!! Obijasnjavajuci mojim prijateljima i saradnicima Italijanima (koji su iz sektora hrane) da ce uskoro biti postavljena kuhinja gre ce moci da se probaju sarme, na moje pitanje da li to mora tako jednostavno je odgovorila da je to Srbija. G.dine Branko… iskreno cenim Vas rad i nacin nalazenja resenja. Pratim Vas na drustvenim mrezama i primenjujem nacin na koji prilazite problemima. Mnogo sam shvatio iz Vasih predavanja koje gledam na youtub-u, ali definitivno nemamo bukvalno nista da ponudimo osim Bregovica, koji ce zajedno sa premijerom da bude 28-og juna na nasem padiljonu, jer cemo tada mi biti domacini EXPO-a. Tako su smatrali organizatori. Verujte mi da mi je jednog trena bilo neprijatno kako smo predstavili nasu zemlju jer sam je ja pred mojim prijateljima uvek predstavljao u najlepsem svetlu. Po prvi put u zivotu (posle 20 godina zivota u Italiji) sam na tren pozeleo da se probudim u nekoj drugoj zemlji sa „tudjim“ pasosem u dzepu, samo da ne mislim o tome da nismo mogli da prestavimo svoju zemlju, makar slikom Nikole Tesle jer smo i ovako promasili temu EXPO-a, a da ne pricam o svim proizvodima sa kojima raspolazemo. Nije mi ni Dacic, (koji je bio na otvaranju) jasan zasto nije zatvorio padiljon (kao sto je uradio kongo ili Burundi) dok se ne predstavi nasa zemlja na nacin koji zasluzuje. Nije mi jasno ni zasto nismo postavili jedan televizor sa nasim planinama i banjama ili bilo cime (kad smo vec promasili temu) ali da na neki nacin predstavimo Srbiju a ne praznim padiljonom. G.dine Branko…. srdacno Vas pozdravljam i ostajem u ubedjenju da nam trebaju pravi ljudi koji ce nas predstavljati ali to jednostavno nisu „ovi“…. Pozdrav Vojkan