Početna Sadržaj Društvo HONG

HONG

1133
0
SHARE

Hong Sjućan je rođen 1814. godine u blizini Kantona, pripadao je nomadskom narodu Haka. Hake su se osećale diskriminisano u odnosu na većinski narod Han. A još više zapostavljeni od Mandžuraca, koji su tada vladali Kinom.

Otac seljak ga je usmerio na školovanje da bi tako porodici obezbedo ugled i status. Kada je Hong završio sve ispite, trebalo je 1837. godine, u skladu sa tradicijom, da se trijumfalno vrati u svoj grad. Ali, on se iznenada razboleo. Četri dana je ležao u komi. Sanjao je demone. Nekog bradatog čoveka. Četrvrtog dana se podigao iz postelje i počeo da viče i tera demone.

Hong je bio ubeđen da je onaj bradati čovek sam Bog. Ubedio je sebe da je mlađi brat Hrista i da je njegova misija da spasi ljude jednom za svagda. Život mu je odjednom dobio novi smisao. Osnovao je – Društvo vernika. Počeo je da propoveda svoju verziju radosne vesti. Ubrzo je dobio veliku grupu pobunjenički raspoloženih sledbenika Haka. Putovali su iz mesta u mesto i propovedali. U znak protesta protiv vladara dinastije Đing, njegovi sledbenici su otsekli pletenice.

Hong je obećao sledbenicima novi zemaljski raj. Jednakost za sve građane. Svakom građaninu starijem od šezdeset godina obećao je komad zemlje. Imetak koji budu sticali njegovi sledbenici deliće se na jednake delove. Proteraće sve demone iz društva: prostituciju, opijum, krijumčare, kriminalce, činovnike, zemljoposednike i sveštenike.

Hong je smatrao da Hristovo učenje treba da širi mačem. Podigao je pobunu i krenuo sa juga Kantona na sever. Nasilje se širilo kroz ravnicu prema severu. Neprijateljima su odsecali glave, oltari predaka su uništavani. Vrhovni autoritet je bio Bog, koga je lično Hong zastupao na zemlji.

Pokretu su se pridružili veliki broj siromašenih i razočaranih ljudi u vlast Mandžuraca, koji su vladali više od dvesta godina.

U proleće 1850. godine počeo je da nosi blistavi, žuti ogrtač, koji su smeli da nose samo Kinezi. Hrist mu je naredio da osnuje Dinastiju velikog nebeskog mira – Tajping Tjanguo. Sebe je proglasio Nebeskim kraljem.

Hongova vojska je kao orkan čistila sve pred sobom. Brojali su 750.000 vojnika. Žene i muškarci su se borili odvojeno, zbog morala. Nikakva telesna iskušenja nisu smela da ometaju Revoluciju. Vojnici koji su prekšili pravila su surovo kažnjavani.

Gradovi su padali jedan za drugim.
Nanđig je osvojio u proleće 1853. godine i pobio je mnogo nedužnih civila.

Karl Marks je pratio čitavu pobunu i likovao je, smatrao je da će ta pobuna imati značajne rezultate za civilizaciju.

Narednih meseci deset hiljada radnika je počelo da gradi palatu za Honga. Kada su priveli kraju palatu, izbio je požar i morali su da grade sve ispočetka. Čim se uselio u palatu, Hong se okružio velikim brojem konkubina. U palati se živelo raskošno.

Nezadovoljni sledbenici su negodovali. Šta se to dešava? Zar se nisu zavetovali na skromnost i jednakost? Hong im je odgovorio da je on Božiji izaslanik na zemlji i da samo on ima posebna prava. Zabranio je u palati glasan govor, bubnjeve i gong. Plač nije bio dozvoljen. Sluge su morale da se pridržavaju posebnog protokola da bi udovoljili nebeskom kralju,

Jedna grupa sluga je bila zadužena za gornji deo tela Nebeskog kralja, druga za donji deo tela. Niko nije smeo da pogleda nebeskog kralja u oči. Niko nije smeo da podigne pogled iznad monahovog ramena.

Hong je mrzeo insekte. Lovci na insekte su u palati imali važno mesto. Jedan sluga je lepezama terao insekte od kraljeve glave, drugi sluga je terao od nogu. Lepeze nikada nisu smele da se upotrebe na manjoj udaljenosti od od pet palaca od kraljevog tela i nikada nisu smeli da ga dodirnu.

Hong je izmenio hrišćanstvo. Propovedao je da Bog ima dva sina.

U jesen 1863. godine carska vojska je porazila i ugušila tajping pobunu.
Hong je umro od gladi, jedući pacove.
Mnogi ljudi su se, pred naletom carske vojske, ubili, bacajući se u kanale ili samospaljivanjem. Okupljali su se u velike grupe i spaljivali su se, ne pokazujući ni trenutka znake žaljenja.

Tajping pobuna je odnela 20 miliona ljudskih života.
Čitave ravnice su opustele.
Očajnici koji su ostali u životu jeli su svoje mrtve.

Hong je pripremio teren za dolazak Maio Ce Tunga.

*

Zašto sam ispričao ovu povest o nesrećnom Hongu?
Zato što je to ista priča o svim valdarima i političarima koja se ponavlja.
Uvek ista potreba za dominacijom i ludilom.
Lični interes i odsustvo svake doslednosti.
Sve počinje opštom pričom o bratstvu, slobodi i jednakosti, a završava se palatama, slugama i ličnim ludilom.
Ništa se nije promenilo.

Moja namera je da pomeramo granice.
Treba da sprečimo da novi ludaci dolaze na vlast.
Kako?
Jedini način je da se ukinu političari.
Zato se zalažem za direktnu demokratiju.
Demokratiju bez političara.

Ne verujem nijednom političaru.
Ne verujem nijednom čoveku koji hoće da se bavi politikom.

Ne trebaju nam političari.
Građani mogu sami da upravljaju državom.

Srbiju moramo spasiti od nekog novog Honga.
I od Karla Marksa koji će ga veličati.

Beograd, 17.09.2014

SHARE