Učimo čitav život.
Lepota učenja je u novim znanjima.
Koje primenjujemo u praksi.
Vreme ne možemo da zaustavimo.
Moramo da mu se prilagodimo.
I moramo da ga racionalno koristimo.
Vreme je kapital koji najčešće ne cenimo.
Neracionalno ga trošimo.
Odnosimo se neodgovorno prema svome vremenu.
Gubimo vreme svakodnevno. Na svakom mestu.
Uspešni smo ako znamo da organizujemo svoje vreme.
Postoje ljudi koji nam uporno troše vreme.
To su gutači vremena.
Gutači vremena su blejači.
Energetske rupe.
Daveži koji proždiru sve pred sobom.
Žvalavi egomanijaci koji sve znaju.
Kako se odbraniti od njih?
Ne možete da ih izbegnete u životu.
Evo nekoliko praktičnih saveta.
Vreme je novac. To im ponavljajte.
Stalno.
To jedino razumeju.
Budite profesionalno precizni i kratki na sastanku.
Odmah im stavite do znanja koliko im dajete vremena.
Nemojte više od 15 minuta.
Ne pričajte sa njima ništa privatno.
Ne pričajte o politici. Niti o istoriji.
Ne pričajte o ekonomiji.
Ne pričajte ni o vremenskoj prognozi.
Pričajte samo o poslu.
Otvoreno.
Konkretno.
Brzo.
Posle 15 minuta završite sastanak.
Ako udav i dalje sedi i priča, ustanite.
Zahvalite mu se što je došao.
Znajte, udavi uvek dolaze kod vas.
Kada ustanete i pružite ruku, to je siguran način da će da ustane i ode.
Nema izbora. Mora da ide.
Mođ đed Jovan me je učio, kada sam bio mali, kako da se ponašam.
To nismo mogli da naučimo u školi.
Kada ljudi sede ispred avlije, pozdravi ih – Pomaže Bog!
Pitaj ih – odmarate li?
Nemoj ih pitati – jesu li vredni ili šta rade – jer sede.
Kada ljudi rade na nekom poslu i ti naiđeš, pozdravi ih – Pomaže Bog!
Pitaj ih – jeste li se umorili?
Stani sa njima i broj u sebi do deset. Broj brzo. Posle toga, skini se i pomozi ljudima koji rade ili odmah napusti to mesto da im ne smetaš.
Ljudi koji rade i koji su u poslu nemaju vremena za gubljenje.
Ljudi koji su u poslu ne vole da im neko stoji nad glavom.
Pogotovo nemojte da stojite i držite im predavanje.
Ljudi koji svaki dan piju ispred prodavnice i čovek koji je u žurbi zbog nekog posla imaju dva suprostavljena pogleda na svet. Njihov susret je neprijatan samo za ovoga koji radi. Oni koji sede i piju nemaju tu neprijatnost. Njihov pogled na svet je iz sedeće persepktive, oni smatraju da svi koji rade gube vreme. To za njih nije pravi život. Život je u odmaranju i dokolici.
Ta dva pogleda na svet se nikada ne mogu razumeti.
Oni govore različitim jezicima.
Isti je primer za birokratiju i radnike.
Političare i poslovne ljude.
Tu nema velike rasprave.
Svako raspravljanje je gubljenje vremena.
Niko se neće promeniti.
Vreme će sve pokazati i dokazati.
Budite strpljivi i pustite da vreme radi za vas.
Razgovor sa prijateljem nije gubljenje vremena.
To je užitak, kafa je samo povod.
Razgovor u porodici pročišćava dušu.
Postajemo bliži i bolji.
Javni razgovor razotkriva prevaru.
Polemika oštri um.
Poslovne razgovore vode poslovni ljudi.
Koji ne gube vreme.
Jedan! Dva! Tri!
Dogovor postignut. Ugovori se potpisuju.
Novac se pušta.
Ako se tim tempom ne radi, gubimo vreme
Nemamo vremena za gubljenje vremena.
Nemamo života za prazne priče.
Beograd, 15.09.2014
