ГИТАРА
Три слике о гитари.
И један морални закључак.
Прва слика, Ентони Блинкер, државни секретар Империје у распаду, свира гитару у бару.
Где?
У Кијеву.
Политички дебилизам америчких службеника ће уништити Америку.
Ти политички идиоти уопште не разумеју шта се у свету догађа.
Који би нормалан човек, дошавши у политичку посету Украјини, отишао у бар да свира гитару?
Украјина је изгубила, у досадашњем рату, преко 500.000 војника, који су погинули, преко 150.000 војника је рањено, док је заробљено 50.000 војника.
У таквој националној катастрофи, државни секретар Империје је узео гитару и свира.
Коме је до песме, будало?!?
Одвратно!
Друга слика, министри у влади Ђинђића: Питић, Динкић и Валховић су, после разговора са Светском банком и ММФ-ом, на вечери, која је била организована за те светске банкаре, скочили од столова, узели гитаре и почели да свирају и певају.
Банкари су се запрепастили.
Нису могли да верују шта се дешава.
Неки клинци из пропале Србије покушавају да их импресионирају.
Хладни, прорачунати и окрутни банкари су остали равнодушни.
Министри су показали своју глупост.
Јадно!
Трећа слика, посланик Саша Радуловиће је донео гитару у Скупштину.
Свира „ Пада влада“.
Његова посланичка група радосно пева.
Скупштина је претворена у циркус.
Посланици су кловнови.
Бедно!
Закључак, подсећање на речи професора Милоша Ђурића класичног филолога, философа, преводиоца и академика.
„Током немачке окупације Београда у Другом светском рату, 1941. године, квислиншке власти затражиле су од свих виђенијих српских интелектуалаца да потпишу Апел српском народу, којим се захтевао „ред и послушност“ и „родољубље у борби против комуниста“. „Не могу да потпишем апел против партизана када се међу њима налази више од половине мојих студената. Шта ће ми рећи када се поново сретнемо?”, рекао је професор. Када га је један професор музике зауставио, упозорио на могуће последице и упитао зашто одбија да потпише, професор Ђурић му је одговорио: „Лако је теби. Ти у дипле свираш, а ја студентима етику предајем!“. Ове речи постале су временом један од симбола доследности у етичком ставу.“
Можемо да се спасимо само ако будемо етички доследни.
И ако разумемо дух новог доба.
Београд, 7533.г. цветањ
