TAJNI MONETARNI RAT -GADAFI PROTIV ROTŠILDA?
KADA “LUDAK” UMISLI DA JE VLASTELIN I STVARNO STVORI DRŽAVU
> Kako je Libija pod vođstvom Moamera el Gadafija “tiranina i ludaka”,
> kako ga vide na Zapadu, postala najbogatija afrička država potpuno
> suverena i spremna da uvede novu monetu u trgovini sa naftom- islamski
> zlatni dinar i beskametne kredite. To bi značilo da Zapad više neće
> moći da kupuje naftu od afričkih zemalja spekulativnim novcem.
>
> Voda, zemlja, ljudi i zlato – osnovne su strateške sirovine na kojima
> počiva egzistencija svake suverene države. Voda je energent života,
> zemlja je stanište, zaklon i hrana, ljudi su stvaralačka energija, a
> zlato je osnova za trgovinu odnosno cirkulaciju stvaralačke energije. Ako
> nedostaje samo jedan od ova četiri stuba, suverene države ne može biti,
> a narod koji nema sopstvenu državu je ili roblje ili narod lopova, koji
> mora čitavog života da živi među drugima krade ili prosi. Poznati vam
> je bar jedan takav narod.
> Na žalost, i danas se u školama uči da je robovlasničko društvo odavno
> rasformirano, što je apsolutno netačno. Današenje takozvano
> „slobodarsko“ i „demokratsko“ društvo samo je iluzija stvorena odlukom
> jednog vlastelinskog kartela da se skloni iz javnog života i da robovi me
> gledaju u kakvoj raskoši i sasipništvu žive.
> Ali, za razliku od feudalnih vlastelina koji su bili vladari određenih
> zemljišnih poseda, moderna vlastela je sebi vladarski tron obezbedlila
> spekulativnom trgovinom- tj. zamenom zlata za papirne priznanice, i nije
> vezana ni za jednu zemlju. Njhova teritorija su sve zemlja i svi posedi na
> kojima trguju, a to je praktično čitav svet. Svet bez granica i
> globalistička ideologija je njihova izmišljotina. Ovaj trgovački kartel
> formiran od venecijanskih srednjevekovnih trgovaca uspeo je u periodu od
> nekoliko stotina godina da najmoćnijim ekonomijama sveta nametne kao
> legalno sredstvo plaćanja svoje papirne priznanice, odnosno novac koji oni
> emituju i iza koga odavno ne stoji ni zlato niti bilo koje druge vrednosti.
> Prodajom ove izmišljene vrednosti (spekulativnog novca) oni su milijarde
> ljudi širom sveta teško zadužili i praktično porobili.
>
>
> Da su SAD najveća robovlasnička plantaža očigledno je iz činjenice da
> je zemlja na ivici bankrota, jer ima takozvani nacionalni dug preko 14
> triliona dolara i nije u stanju da plaća robu koju uglavnom uvozi iz
> drugih zemalja. Iako imaju i sirovine i tehnologije i radnu snagu i
> konstantno poslednjih šezdeset godina ratuju po čitavom svetu, od toga
> nisu ostvarile nikakvu dobit. Sva dobit je otišla privatnim korporacijama.
>
> SAD su inače početkom sedamdestih godina već jednom bankrotirale, kada
> nisu bile u mogućnosti da uzetu robu plaćaju svojim zlatnim dolarom. Od
> tada je dolar postao vezan za naftu, a “američko” zlato koje je nakon
> Drugog svetskog rata preliveno tu iz čitavog sveta, posebno od poražene
> Nemačke, postepeno je odlazilo u švajcarske banke gde ga sada
> kontroliše, čuva i prodaje kome hoće – katolička crkva. Ova ustanova
> je neformalno najveći posednik i diler zlata u svetu.
> Ova globalna pljačka i stavljanje pod kontrolu malog broja ljudi -zlata,
> prirodnih resursa, nauke i visokih tehnologija, u poslednjih stotinu godina
> uzela je takve razmere, da već i prosečno inteligentni ljudi shvataju da
> su samo obično roblje koje se zamajava kojekakvim medijskim i političkim
> pričama o “ljudskim pravima“, „slobodama“ i „demokratiji”. Tako se i
> SAD kao najveća robovlasnička kolonija medijski prikazuje kao
> „najdemokratskija zemlja na svetu“, na nekakvim izmišljenim rang listama.
> „Demokratija“ je praktično postala paravan za najveću pljačku i teror,
> dok se narod hipnotiše raznim političkim komedijašima i manekenima koji
> mu drže nekakve političke govore pune isprazne retorike. Većina njih ,
> evidentno je, ima problem sa elementarnim logičkim zaključivanjem i živi
> u iluziji o sopstvenoj moći.
> Ogromna Rusija nije imala nikog drugog da je predstavlja u svetu do ovog
> malog čoveka levo, dok ogromnu Ameriku predstavlja potomak afričkih
> robova koji ne može da dokaže da je rodjen makar na Havajima. Nije li to
> čudno?
> Svi oni koji zalutaju u ove političke vode i pokažu malo više
> inteligencije i smisla za kvalitetnije i racionalnije vodjenje nacionalnih
> ekonomija, postaju smetnja i preko noći dobijaju naziv “diktatora i
> tiranina”. Lihvarskoj vlasteli sa političkom centralom u Londonu su
> potrebni glupi i poslušni pljačkaši sopstvenog naroda.
>
> LIHVARI SU UNIŠTILI TURSKI KALIFAT
> Kada je srednjevekovni Turski kalifat koji je postojao u južnoj i
> istočnoj evropi izgubio dominantnu ulogu u svetskoj trgovini, centar
> trgovačke moći se preselio u London, krajem 17 veka. Čitava Evropa,
> SAD, Indija, Japan i Afrika postali su nakon toga robovske države kojima
> su upravljali katolički iluzionisti puneći zlatom džepove i trezore
> londonskom trgovačkom kartelu. Zato je danas čitav svet u teškim
> dugovima.
>
>
> Otkrićem nafte na Srednjem istoku evropski lihvari su videli odličan
> biznis. Veštim podmićivanjem lokalnih efendija bankari su ušli s a njima
> u partnerski biznis sa naftom (ali i bračne veze), i to tako da su
> najlakovernijim efendijskim porodicama garantovali moć, nezavisnot, crtali
> im granice i darivali ih kraljevskim titulama, obećavajući im velike
> investicije i veliki preporod zemlje.
>
>
> Glava pogate porodice iz plemena Sanusi, Muhamed Idriz 1951. sklopio je,
> naivno kao i mnogi u Arabiji i Persiji, jedan takav dil. Uz podršku SAD i
> Britanije on je dobio “nezavisnost” i kraljevsku krunu na prostoru
> današnje Libije, koja je nakon Drugog svetskog rata i poraza Italije, bila
> vlasnik ove kolonije. Oko 150 plemena koja su ovde živela niko vekovima
> nije mogao da ujedini, ni Turci, ni Italijani, ni Britanci, ni Sanusi. A
> bankarima je bilo neophodno da za biznis sa naftom imaju stabilnog
> veleposednika koji će im biti veran poslovni partner. Tako je ova
> zvanična “nezavisnot” Libije i davanje moći Idrizu omogućilo
> londonskim trgovcima da obilato uz podršku lakovernog kralja koriste
> libijsku naftu. I zaista ogromna nalazišta nafte počela su da se sve
> više otkrivaju. Ali, libijski narod od toga nije imao vajde.
>
>
> Medjusobna borba evrospke vlastele za što veće parče kolača vodila je
> nizu državnih udara u kolonijama, nastojanjima da se orode sa lokalnim
> kaljevima i dr. U jednom takvom vojnom udaru 1969. svrgnut je kralj Idris i
> na čelo Libije je došao mladi pukovnik Gadafi. I danas je na čelu
> Libije, iako odavno nema nikakvih formalnih funkcija. On je jednostavno
> vlastelin države Libije – vođa revolucije.
>
>
> Koliko je “lud” Moemer el Gadafi (kako ga Zapad stalno prikazuje), vidi
> se iz toga da je veoma brzo ujednio sva plemena, posebno dve velike
> libijske etničke grupe zbog kojih je Libija uvek morala da bude podeljena
> na dva administrativna dela. Gadafi je napravio jaku unitarnu državu.
> Naftne ugovore sa stranim kompanijama je napravio tako da je najveći deo
> novca od nafte ostajao Libiji i to na korist narodu, tako što je glavna
> naftna kompanija bila 100 posto u vlasništvu države. Proizvodnju nafte
> sveo je na samo jedan dolar po barelu, dok je kod drugih zemalja cena išla
> i preko 100 dolara.
>
>
> Ogromnu zaradu od nafte Gadafi je koristio za kupovinu oružja i formiranje
> vojske, što su i drugi radili i u čemu im je Zapad obilato pomagao
> uzimajući im tako dobar deo novca od prodate nafte.
> Dok je Izrael još bio u povoju, kao hram u koji danas dolaze svi svetski
> političari kako bi izrazili svoju privrženost evropskoj oligarhiji i
> njenom naftnom i bankarskom biznisu, tu prikrivenu ulogu je nakon Drugog
> svetskog rata imala SFR Jugoslavija. Tu su dolazili svi “afrički
> revolucionari” kojima je bilo potrebno da kupe oružije, dobiju keš
> novac za svoju “narodnu revoluciju”, obuku, edukaciju itd. Jugoslavija
> je formalno bila nesvrstana, slobodarska i ateistička zemlja, i to je
> islamskim narodima Trećeg sveta stvaralo iluziju da nisu više pod
> okupacijom Zapada i lihvarske mašinerije sa centralom u Londonu.
>
>
> Tito je zvanično bio sin slovenskog balkanskog naroda (niko nije znao
> njegovu pravu biografiju i povezanost sa Rotšildima i Habsburgovcima,
> odnosno nemačkim lihvarima) i zato je bio rado vidjen gost u Trećem svetu
> i postao je „vodja nesvrstanih“. Sa takvom prikrivenom misijom razvijana je
> u jugoslovenska privreda (koja je dobijala unosne poslove u tim zemljama) i
> u kojoj je polovina državnog budžeta uvek bila negde van zemlje i samo
> nekoliko najupućenijih službenika tajne službe je znalo za tokove tog
> novca. Tako je Jugoslavija bila pravi trojanski konj za porobljavanje
> Trećeg sveta.
>
>
> I mladi Gadafi je tu bio uvek dobrodošao i rado vidjen gost. Ali, je
> očito bio inteligentniji i hrabriji od ostalih. Znao je da vojska ne može
> da funkcioniše ako zemlja nema jaku privredu, a privrede nema bez
> nezavisnog izora vode. Voda je energent broj jedan. U stvari ono što
> oslobađja energiju iz nafte je voda. A Libija dovoljno vode nije imala. I
> to je bio problem svih arapskih zemalja. I zapad je to znao i zato im
> oružije i prodavao.
> Ali, priroda funkcioniše malo drugačije od onog kako bi hteli lihvari. U
> stvari gde ima nafte ima i vode jer se i jedno i drugo stvara duboko u
> unutrašnjosti zemljine kore. Čitava planeta se praktično stalno puni
> vodom, ali ona ne izlazi uvek na površinu (što zavisi i od telurskih
> struja) već može ostati milionima godina zarobljena duboko pod stenama.
> Takva vodena skladišta duboko pod zemljom se nazivaju akviferi. Da Libija
> sa skoro dve trećine svoje teritorije leži na ogromnim akviferima,
> otkriveno je još 1959. u potrazi za naftom.
>
> SAHARA LEŽI NA VODI
> Voda u akviferima je veoma čista, jer je prošla prirodan put filtracije
> kroz kamen i potrebno je samo iskopati dublje ukoliko je neka prirodna
> žila negde ne izvuče na površinu.
> Po proceni stručnjaka ovi akviferi u Sahari sadrže 10 do 12 hiljada
> kubnih kilometara vode i ona se nalazi 600 metara duboko pod zemljom.
> Akviferi s e nalaze i u Čadu, Sudanu, Nigeru, kao i Egiptu. Potrebno je
> samo iskopati bunare i cevovodom transportovati vodu gde treba. Priča o
> tome kako će se u budućnosti voditi ratovi zbog vode je delimično
> tačna, jer će se voditi za njenu kontrolu, a ne zato što je neće biti u
> prirodi. Ne zaboravite da priroda stalno stvara i naftu i vodu i sve
> ostalo. Ali, medjunarodni trgovci žele da oni drže i prodaju sve , pa i
> vodu i kiseonik.
>
> Problem kod Libije je bio u tome što se ovi akviferi nalazili tačno ispod
> pustinjskog dela zemlje na jugu, dok 95 posto stanovništva Libije (od
> ukupno 6,5 miliona) živi u priobalnom delu. Iskopati velike bunare do
> akvifera i onda preseliti šest miliona ljudi u pustinju jednostavno je
> bilo neizvodljivo. A Libiji je voda preko potrebna, jer ima veoma male
> obradive površine zemlje, oko 1 posto od čitave teritorije i hranu mora
> da uvozi.
> I “ludak “ Gadafi je odlučio da vodu iz ovih akfera jednostavno dovede
> do gradova i velikih naselja. A to je značilo postaviti u pustinji cevovod
> od nekoliko hiljada kilometara, tačnije preko 3900 kilometara. To je više
> nego što je cela zapadna Evropa. Ali, kad je neko “lud” i shvata da
> mu novac od nafte i oružije ništa ne znače ako nema vodu, ako nema svoju
> poljoprivredu, ako ne može da razvija sopstvenu industriju, da održava
> sopstveni narod onda on mora to svoje “ludilo” da primeni. I Gadafi je
> pokrenuo veliki projekat izgradanje bunara i cevovoda koji će
> transportovati vodu preko pustinje. Pojekat je nazvan Velika veštačka
> reka (Great man-made river project).
>
>
> O kakvom se magalomanskom i “ludačkom” projektu radi govore sledeći
> podaci. Projekat je zamišljen da se radi 26 godina u četiri faze. Dve su
> već završene,a treća faza je spajanje ove dve. Libija namerava da na
> ovaj način dobije 160 000 hektara obradivog zemljišta. Oko 70 posto vode
> iz akvfera je namenjeno za poljoprivredu , a ostatak će ići u gradove.
> Za industriju , prema planu vlade, nije namnjeno ništa. Suviše kvalitetna
> voda za industriju.
>
>
> Čitav cevovod je građen od velikih cilindara napravljenih novom
> tehnologijom natezanja betona koji se transportuju hiljadama kilometara
> putevima kroz pustinju koji su za to izgrađeni. Oko 3700 kilometara puta
> je napravljeno.
> Faza jedan ima ukupno 1600 kilometara cevovoda, a faza dva ima dužinu od
> 2155 kilometara. Bili su u fazi spajanja kada je počelo bombardovanje
> Libije.
>
>
> Cilindri su smešteni u rovove šest metara pod zemljom. Svaki betonski
> cilindar teži 75 do 85 tona. Cevovod je satavljen od delova od kojih svaki
> ima unikatni broj i predviđeni su da traju najmanje 50 godina. Po
> specifičnom unikatnom boju odmah se identifikuje kad je i gde proizveden.
>
>
> Za njihovo podizanje i stavljanje u rov korišćeni su kranovi od 450 tona
> koji s e kreću po specijalno izgradjenim šinama. Žica koja je ugrađena
> u betonske cilindre pre natezanja premašuje dužinu od 6 miliona
> kilometara. Približno 500 000 prenapregnutih betonskih cilindarara
> cevovoda je već proizvedeno. Iz rovova za cevi iskopano je 250 miliona
> kubnih metara, a težina cementa upotrebljenog se meri milionima tona. I
> sve je to rađeno u pustinji. (Uporedite ovo sa običnim putevima i
> obilaznicama koje srpska vlada nije u stanju godinama da izgradi u sred
> Evrope uz umerenu klimu i obilje vode).
>
>
> Libija sada već izvlači 2.5 miliona kubnih metara vode dnevno uz
> očekivanje da će to ubrzo narasti na 6.5 miliona dnevno. Stručnjaci ovo
> slikovito prikazuju kao stalno kretanje 2,5 miliona folksvagenovih
> “buba” 3200 kilometara svakog dana. Ako jedan auto prosečno nosi
> kubni metar vode, to je oko 1100 litara vode.
>
>
> Oko 1300 bunara će biti izbušeno koji bi trebalo da daju 6,5 miliona
> kubnih metara vode dnevno. Na ovaj način bi se vodom snabdevali Bengazi,
> Tripoli, Brega, Sirta i ogromne poljoprivredne površine. Količina vode u
> akveferima je procenjena na količinu vode u Nilu koja protekne za 200
> godina. Pojedini stučnjaci sa Zapada, medjutim, procenjuju da će se ovaj
> prirodni rezervoar iscrpeti za 50 godina, dok drugi smatraju da će voda
> trajati preko 4000 godina.
>
>
> Iz bunara se voda ubacuje u rezervoare i svaki rezervoar ima prečnik od
> jednog kilometra i jasno su vidljivi iz Nasinih satelita, baš kao što se
> iz satelita vidi kako oko rezervoara i duž cevovoda sve više niču zelene
> površine. Sa ozelenjavanjem nastaju male poljoprivrdedne farme koje će s
> e onda sve više širiti.
>
>
> Cilj Libije je vremenom potpuno zadovolji svoje potrebe za usevima, a
> Libijci onda planiraju da sa proizvodnjom uđu i na Evropsko tržište. Ovo
> se porodici Rotšild koja ima investiciju u Indiji da Evropu snabdeva
> voćem i povrćem siguno neće dopasti. S obzirom da se radio o vodi koja
> je stara i veoma mineralizovana, ovako uzgojeni usevi i voće imaće
> sigurno odličan kvalitet.
>
>
> Oko 130 000 hektara pustinje će biti navodnjavano ovom vodom. Libija
> trenutno uvozi pšenocu, ovas, kukuruz , ječam. Blizu Bengazija su već
> nikli vinogradi. Libijskim seljacima će ova voda biti veoma pristupačna,
> jer će država cenu subvencionisati.
>
>
> Libijci su u početku morali da angažuju mnoge strane komanije i to iz
> Južne Koreje, Turske, Nemačke, Japana, Filipina, a pozvana je na saradnju
> i Britanija. Na snimcima postorenja vidi se da su sve tehničke instalacije
> na engleskom, ali je uglavnom primenjena nemačka tehnologija. Oko 70
> procenata poslova na izgradnji cevovoda sada rade sami Libijci i sve je
> manje stranaca, tako da planiraju da svoje iskustvo i tehnologiju, do sada
> neprimenjenu, izvoze i u druge afričke zemlje koje takođe leže na
> akviferima. Ova tehnologija omogućava da se voda nigde ne gubi i ne
> isparava.
> Čitava insvesticija trebalo bi da košta oko 33 milijardi dolara, ali
> će verovatno biti skuplje. Ako ikada bude završena. Finansiranje je do
> sada vršeno isključivo državnim beskamatnim kreditom koji je dala
> libijska centralna banka. A ova banka je sto posto u vlasništvu države
> Libije. MMF i Svetska banka su zaobidjeni. Možete već da zamislite kako
> su to Rotšildi i ekipa teško prihvatili. Toliko teško da se o ovom
> libijskom geostrateškom projektu na Zapadu jedva zna. Mediji su ga
> jednostavno ignorisali.
>
> Kamen temeljac ovog projekta je postavljen izgradnjom velikog vodenog
> skladišta kod Brege 1984. Sada vam je jasno zašto su se tzv.
> „pobunjenici“ (naoružani Otporaši koje finansira Sorošov fond za
> “Otvoreno društvo” tj. fond za trgovačku zemlju bez granica) navadili
> na ovu luku i zašto je Gadafijeva narodna vojska to sve to morala da
> minira.
> I kada ove izdajnike i ostale plaćenike koje plaćaju Rotšildi preko svog
> agenta Soroša i političkih marioneta u Lononu, Parizu, Vašingtonu itd.
> (koji troše za ovo i novac iz državnih budžeta zapadnih zemalja) ubije
> neka mina ili bomba, svi udarni mediji na Zapadu izveštavaju da Gadafi
> “tiranin” ubija sopstveni narod. U stvari pobunjenici preko nekakvog
> Nacionalnog Tranzicionog Saveta (!) žele da uspostave novu vlast koju će
> onda prihvatiti (i dati joj legitimitet ) „demokratski svet“ preko
> marionetske institucije nazvane UN (kojom upravlja trgovački kartel iz
> Londona poznat pod imenom „KRUNA“) i oni će onda da privatizuju ovaj
> veliki vodeni cevovod za interese možda francuskih korporacija od kojih
> tri najveće (Veolia , Suez Ondeo i Saur) danas drže 40 posto svetskog
> tržišta u poslovima sa vodom. Da li je zato Sarkozi bio najgrlatiji u
> ovoj borbi za „oslobadjanje“ Libije jer nije za francuske firme, prilikom
> nedavne posete Gadafiju, dobio dovoljno veliko parče „vodenog kolača“ ?
> Zato ovaj cevovod još nije bombardovan. U stvari, on je po izveštajima
> koje je jedino objavila ruska Pravda na engleskom u jednom delu ipak
> razoren. Ali, stvana šteta je za sada nepoznata. Kakvo obrazloženje za
> ovakvo razaranje vodenih resursa može da ima NATO? Nikakvo, naravno. I
> zato je to na Zapadu opet tajna i razmere ovog potpuno nehumanog NATO
> pohoda za sada nisu poznate. Ovaj vodeni cevovod ide paralalno sa gasovodom
> i naftovodom i Libija je već do sada pretrpela katastrofalnu
> infrastrukturnu štetu. Razaranje libijske ekonomije zapravo jeste glavni
> cilj NATO intervencije.
> A zašto?
>
> „MALI“ SUKOB MEDJU POSLOVNIM PRIJATELJIMA
> Poznavaoci Gadafijevog biznisa znaju da je on bio veoma vešt političar
> (čitaj trgovac jer to je politika) i veoma aktivan i u onome što se zove
> korupcija lakomih državnika. To je, takodje, mogao naučiti od J. B. Tita
> (koji je preko svojih tajnih službi takođe potplaćivao mnoge afričke,
> latinoameričke „revolucionare“), ali i od Rotšilda, sa kojima je Gadafi
> takođe bio u biznisu i evidentno je bio uvaženi poslovni partner
> londonskog trgovačkog transnacionanog kartela. I jednog sina je školovao
> u Londonu. Ako je finansirao predizbornu kampanju Sarkozija (kako to tvrdi
> njegov sin Saif), to je od njega kartel možda i tražio kao prilog za
> „našu stvar“ tj. „našeg čoveka“ na funkciji francuskog predsednika.
> Koliko je i na koji način Gadafi finansirao Barluskonija, Buša, Blera
> (koji mu je bio neka vrsta „poslovnog kurira“) može se samo nagađati.
> Gadafijev sin Mutasim u evropskom odelu sa Hilari Klinton 2009. Obratite
> pažnju na njegovo gospodarsko držanje sa rukama na leđima. Da li su u
> SAD pokušali da ga zavrbuju da svrgne svog oca jer razne obaveštajne
> službe godinama upravo nastoje da porodicu Gadafi razjedine? On je danas
> ipak u Libiji kao savetnik za nacionalnu bezbednost.
> Sin Saif Gadafi je londonski djak (ekonomskog instituta kome je donirao
> veliki novac. i sad se institut od toga ogradjuje). Najviše javno istupa i
> navodno je vidjen za naslednika čelne pozicije u porodici Gadafi. Saif bi
> da ga prihvate u Londonu kao čoveka promene koji neće ići očevim
> „diktatorskim“ stopama već će uvesti demokratiju. Ali, NEKOME u Londonu
> ovo više deluje kao smicalica Gadafijevih kako bi i dalje ostali na
> vlasti. Moamer ima sedam sinova i jednu kćer.
> Moamer El Gadafi je očito čovek koji je znao da je državna politika
> trgovačka igra u kojoj pobedjuje onaj koji je najbolji prevarant i koji
> zna da se u toj igri sve podmazuje sa parama. A pare je Gadafi imao u
> izobilju pa je time i ušao u visoke poslovne vlastelinske krugove. Pored
> toga podatak da su mu baka i majka Jevrejke (što tvrde neki izraelski
> izvori) , govori da je imao sve predispozicije da bude poslovni partner
> globalne oligarhije. O tome gde je sve investirao novac od nafte, običnim
> ljudima je nepoznato. Ali, investicije su ogromne širom sveta (posebno u
> Italiji), kao i bankarski računi. Na žalost Gadafi je samo prevideo jedno
> od zlatnih pravila pravih vladara: nikada ne investiraj tamo gde nemaš
> kontrolu nad vojskom i obaveštajnom službom.
> Ali, poslovni partneri mogu da uđu u sukob interesa.Kada se vlastelini
> sukobe, narodi i države se uvode u ratove.U slučaju Libije zato razlog za
> njeno bombardovanje i gnev (koji potiče iz Londona) može se naslutiti iz
> namere Gadafija da ovom trgovačkom i lihvarskom kartelu na čelu sa
> Rotšildima zada težak udarac.
>
> GADAFI JE ŽELIO AFRIČKI MONETARNI FOND I NOVU MONETU
> Naime, ogrommnim novcem koji je Libija zaradila od nafte vođa revolucije
> je decenijama marljivo kupovao i zlato. Koliko tačno ima zlata u Libiji
> niko ne zna, ali MMF procenjuje da imaju oko 4,6 miliona unci, a to je
> blizu 144 tone. To na tržištu trenutno vredi preko 6 milijardi dolara. I
> Libija ga najvećim delom čuva u svojim sefovima u Libiji, a ne u
> Švajcarskoj, kao što moraju ostale porobljene i vazalne zemlje. Samo
> dvadeset zemalja u svetu ima veće zlatne rezerve. Britanija , na primer
> ima duplo više, ali i deset puta veći broj stanovnika. I Alžir ima
> ogromne količine zlata. Sa tim zlatom koje su vodeće afričke države
> nagomilale, Gadafi je predložio stvaranje Afričkog monetarnog fonda (u
> koji MMF neće moći da pristupi) koji bi onda mogao da emituje sopstvenu
> afričku monetu u čijoj osnovi bi bio – zlatni islamski dinar. Reč dinar
> znači zlato.
>
>
> I afrička nafta bi se onda prodavala samo za ovu monetu. I svi koji žele
> afričku naftu morali bi prvo da kupe ovaj novac. I spekulativnim naftnim
> dolarima i evrima bi bio kraj. Baš kao i londonskim lihvarima. I
> Gadafijevi bi preuzeli bankarski tron Rotšildima. U islamu je lihvarenje,
> odnosno prodaja novca sa interesom zabranjena. I u Libiji je najstrože
> zabranjeno davati kredit sa kamatom. Islamski dinar bi zato bio veoma
> stabilna moneta, a beskamatni krediti bi bili veoma podsticajni. I sve
> više poslovnih ljudi u svetu to podržava i više veruje islamskim
> bankama, jer to nisu banke za golu pljačku već za stvarni razvoj biznisa.
>
> Inače, Kina je postala strateški partner Libije broj jedan i to je
> Gadafijevo ogromno tržište. A ko ima takvo tržište taj je car. I
> Rotšilde zanima upravo to tržište. I pala je odluka da se Gadafi malo
> „išamara“ i da se ubedi da se skloni iz biznisa i da mu se izbaci iz glave
> ideja sa pravljenjem novog monetarnog fonda. Afrika mora ostati zemlja
> porobljena. A Gadafi je praktično sebe nametnuo kao lidera čitave Afrike.
>
> I Rotšildove političke marionete su aktivirane.
> Sve ove političke marionete (koje mediji predstvljaju kao najznačajnije
> državnike sveta) odmah su se povinovale zahtevu londonskog kartela koji je
> naložio da se Gadafi mora skloniti sa vlasti i formalno su odobrile vojnu
> intervenciju koja uključuje razaranje Libije i ubijanje civila u cilju
> zastrašivanja naroda. Čak ni dobitnik Nobelove nagrade za mir nije smeo
> da se usprotivi, već je pozvao na „oslobadjanje“ Libije od „diktatora“. I
> Rusija je ovo podržala. O tome kakav je interes Rusije da podržava ovu
> NATO intervenciju, samo još najzagriženiji rusofili nastoje da dokuče ne
> želeći da prihvate surovu istinu da je i „majčica Rusija“ nakon
> Oktobarske revolucije postala još jedna kolonija trgovačkog Londona. Svi
> njeni KGB tajkuni su u službi Londona. O tajnim poslovima Deripaske i
> Rotšilda uz posredovanje člana Blerove vlade, a sada člana Doma lordova,
> Pitera Mendelsona i (Gidiona) Džordža Osborna bitanska štampa se dugo
> bavi. Mendelson je posredovao i u biznisu Deripaske i Gadafija, pa se
> nagadja da ga fianansira porodica Rotšild (čiji je Deripaska tajkun).
> Britanski premijer Kameron sada javno kritikuje Mendelsona što je
> britanskim kompanijama pravio biznis sa libijskim „diktatorom“. (Naravno,
> to su političke fraze za „malu decu“ koja veruju u britansku demokratiju,
> vladu i parlament. Cvrc!). Politika je isključivo biznis.
>
> I to je razlog zašto se zapadne “demokratije” sada „brinu“ za ljudska
> prava Libijaca i njenih suseda, zašto finansiraju pobunjenike (zapravo
> plaćenike koje ubacuju preko Tunisa i Egipta, gde su svgnuli Gadafijevog
> saveznika “tiranina” Ben Alija i egipatskog predsednika Hosni Mubaraka,
> „despota“). Glavni cilj je očito bio Gadafi. U stvari, pobunjenici (kao
> mala grupa koja svakodnevno demonstrira ispred ambasade Libije u Londonu i
> snimaju je svi svetski mediji) više su strani plaćenici jer je Libijce
> veoma teško podbosti protiv sopstvene zemlje. Kako formirati Otpor protiv
> države u kojoj svi imaju besplatnu zdravstvenu zaštitu, besplatno
> školovanje, malu nezaposlenost i u kojoj je prošle godine svaki stanovnik
> na poklon dobio 500 US dolara? Libija je bila veoma prosperitetno
> socijalističko društvo, praktično bez kriminala i nasilja. Zato agenti
> CIA i MI6 oko nje pletu mrežu već trideset godina.
> Grupice libijskih demonstranata plaćenika poziraju demonstrirajući dok ih
> slikaju (i kadriraju) kamere Mardokovih udarnih medija i predstavljaju
> širom sveta kao gomilu protestanata protiv „diktatorskog“ režima u
> Libiji.
> Ovi Sorošovi Otporaši koji su osnovali svoj Nacionalni Tranzicioni Savet
> nameravaju da čim preuzmu vlast osnuju novu Centralnu banku u Begaziju (za
> račun Rotšilda i Londona) i novu naftnu kompaniju koju će onda
> privatizovati kao i vodovodne sisteme. Samo im je važno da Gadafi ode i
> narod prihvati na vlasti nekog Libijskog izdajnika, poput Tadića i
> Dinkića i poveruje im na prazne priče o medu i mleku koje će poteći, a
> koje u Libiji već odavno teče upravo sa “ludakom” Gadafijem na
> vlasti.
> Iste takve grupice nekakvih pobunjeničkih snaga, koje ratuju u patikama i
> farmerkama bez adekvatne vojne opreme (svaki vojnik zna da je ovo
> nemoguće) samo su manekeni za slikanje za potrebe globalističkih medija.
> Pitanje je koliko je medju njima zaista Libijaca. Oni što „oslobađaju“,
> ubijaju, opkoljavaju i razaraju su isključivo NATO snage i njihovi
> profesionalni ratnici koji se kao bezbednosne snage privatnih korporacija
> polako ubacuju u Libiju i regrutuju preko Blackwater-a ili Dyncorp-a. I
> njihove fotografije niste videli. Veliki haos će svakako iazazvati i to
> što i porodica Gadafi može imati ovakve privatne visoko obučene
> plaćenike.
>
> U stvari, Gadafi je primer veštog vlastelina koji zna da njegova moć
> počiva i na zadovoljnom narodu i zdravoj ekonomiji i zdravim finanisijama,
> a ne na iluzijama o ekonomiji i „demokratiji“ u kojima žive Zapadnjaci
> porobljeni teškim kreditima i prestrašeni terorizmom i „fanatičnim
> islamistima“ koji stalno prete da im unište njihovu „bajnu“ demokratiju.
> Da bi taj strah kod zapadnjačkih podanika održavali, Evropa i SAD su
> napunjeni lažnim azilantima islamistima, uglavnom kriminalcima kojima je
> neko obećao na Zapadu med i mleko, a zapravo ih drži getoizirane i
> izložene tiraniji. Onda, kada im zatrebaju da terorišu Evropu – tajne
> agenture jednostavno zapale fitilj i aktiviraju ih. U Londonu su ovakvi
> useljenici u Totenhemu upravo vešto iskoriščeni od strane policije da
> zastrašuju Engleze i Evropljene prikazujući se kao netolerantni, kulturno
> neprilagođeni nasilnici i pljačkaši.
>
> Tako su ovi „islamisti“ u Evropi sve ono što nisu u libiji, u Iranu, i
> što nisu bili u Iraku. I Evropa se tako drži u stalnom strahu od arapskih
> i afričkih „ludaka“ i „tiranina“. Jer, strahovlada i tiranija je jedini
> način vladavine koji se u Evropi i SAD održava već vekovima. I to
> diktiraju mozgovi Vatikana koji veruju da je batina iz raja izašla. Baš
> kao i zmija.
> Sa tim strahom se eliminiše i mogućnost ulaska islamskog zlatnog dinara u
> svetske finansijske tokove kao monete koja bi bila u Evropi i SAD
> prihvaćena baš kao i islamski način bankarskog poslovanja – BEZ KAMATA I
> STVARANJA VREDNOSTI IZ NIČEGA . A lihvarska ekonomija bez kamate je za
> londonski kartel – PROPAST.
>
>
