Punih sedam godina pišem i govorim, opominjem građane Srbije, koji su na poslednjim izborima nastavili da podržavaju dosadašnju ekonomsku politiku reformatora, da neoliberalni koncept vodi Srbiju u propast i da će doći do sloma finansijskog i privrednog sistema. Neoliberalni koncept vodi rasprodaji prirodnih i državnih resursa, rastu zaduživanja, rastu spoljnotrgovinskog deficita, povećanju nezaposlenosti, rastu budžetskih deficita, rastu unflacije i potpunom socijalnom raslojavanju koji, pre ili kasnije, neminovno vodi u dva pravca.
Prvi pravac, rast siromaštva, ubrzano širenje mentalne bolesti nacije, rast samoubistava, ubistava i perverznosti, povećavanje smrtnosti i teških bolesti, povećani broj iseljavanja i begstvo iz nesretne i uklete zemlje koja samu sebe razjeda i nacije koja će, ako se nastave ovakve političke tendencije, za jedan vek nestati. Poslednju šansu ćemo dobiti tek kada nas bude pod jednom šljivom. Otvoreno pitanje ostaje hoćemo li se tada opametiti.
Drugi pravac, može nastati velikom Pobunom opljačkanih, poniženih, obespravljenih, siromašnih, nezaposlenih i uvređenih građana koji ne mogu da izdrže malograđanske pink reforme i koji, nakon svih izdaja i prevara, nemajući drugog izbora, samoorganizuju se u pokretu otpora protiv svih političkih oligarhija i njihovih tajkuna, boreći se za vladavinu zakona i bolji život.
Koji će pravac pobediti? Duboko verujem, poznavajući sujetu i prepotentnost srpskog nacionalnog bića, da će se mali Srbin pobuniti kada doživi najveća poniženja i kada finansijski potpuno onemoća. U svom eseju Zamrzivači napisao sam, boraveći na topovima PVO, da je suludi rat sa NATO snagama izgubljen onoga trenutka kada je nestalo struje i kada se srpskom domaćinu, nacionalnom megalomanu i borcu protiv novog svetskog poretka, isključio zamrzivač i kada je on shvatio da se stvarno ratuje u njegovoj zemlji, a ne na televizijskim izveštajima iz sveta, i da će, nestankom struje, preko noći zamrzivači da se otope. Šta sa mesom uraditi? Šta sa polutkama? Šta sa butom? Pred opasnošću da se pokvari zamrznuto meso, otopila se nacionalna megalomanija. Mali Srbin je počeo da razmišlja tek kada je njegov lični interes bio ugrožen.
Srpska kvazielita je profitirala na nesreći svoga naroda i njihov ineres je, u nedostatku bilo kakve nacionalne i državotvorne vizije, da stanje rasula potraje i da oni u procesu prvobitne akumulacije kapitala ukradu dovoljno bogatstva da njihovi daleki potomci mogu spokojno da žive u globalnom svetu.
Kada će se probuditi svest malog Srbina? Poslednji izbori su pokazali da građani još uvek imaju poverenja u političare koji ih varaju. Naseli su na njihove propagandne trikove i marketinške mahinacije. Pristali su da ih potkupe za kafu, ulje, brašno šećer ili za 20 evra. Pristali su da učestvuju u toj prevari Isto se dešava kao u vreme vladavine Miloševića. Nisu Slovenci, Hrvati, Šiptari ili neki drugi narodi glasali za Miloševića, nego je glasao mali Srbin koji je dobrovoljno pristao na laži potkupljive srpske kvazielite. Krvavi račun je došao na naplatu. Sami smo krivi za sve što nam se dešava.
Dve decenije urlam o tome. Ne vredi! Mediji su kontrolisani! Političkoj oligarhiji i njihovim tajkunima ne odgovara da se otope zamrzivači. Građani Srbije se bombardiju primitivizmom kičaste pinkovizije i debilizmom malograđanke televizije Velikog brata. Posledice svakodnevno čitamo u crnim hronikama žute štampe. A onda se u martu mesecu pojave birokrate iz MMF, predvođeni snmežuranim Piterom Dojlom, i alarmantno saopšte da je ’’njihova procena da će se Srbija suočiti sa FINANSIJSKIM SLOMOM, ako se nastavi dosadašnja ekonomska politika.’’
Kakav apsurad? Sedam godina vodi se jedna te ista ekonomska politika koju diktira MMF i onda, kada se vidi da takva politika vodi u bankrotstvo Srbiju, pojavljuju se trećerazredni činovnici MMF koji kritikuju ekonomsku politiku koju su oni osmislili i koju oni kreiraju. Ponavlja se scenario iz ostalih zemalja u razvoju, kada birokratija MMF, videći da je koncept njihovih reformi propao, počinje da upozorava na katasrofu koja sledi.
Tako nisu mogli da prevare proračunate Slovence. Slovenački ekonomisti su se zahvalili na savetima i preporukama MMF i sproveli su sopstveni ekonomski program. Zato su danas uspešni. I zato danas ne daju da srpski tajkun Mišković uđe poslovima u njihovu dežalu. Srpski ekonomisti su udvorice i spremni su za unosnu tezgu da izdaju svoju struku. Naravno, čast izuzecima. Koji su, takođe, uglavnom zabranjeni. Ili ih nazivaju katastrofičarima. Šta je sad u pitanju kada MMF otvoreno govori o finansijskom slomu ? Da li su i oni katastrofičari i nepotrebno plaše javnost? Još nešto, birokrate iz MMF-a traže od političara u Srbiji da građanima hitno kažu istinu.
Međutim, političari u Srbiji su zaneti takmičenjem ko će za kraće vreme više pokrasti građane i državu. Sve su spremni da urade samo da produže svoju vladavinu.. Koštunica je lažni nacionalista, lažni vernik i lažni pobornik institucija. Tehnički vladar Srbije upravlja bez Skupštine, bez vlade, bez predsednika Ustavnog suda, uz pomoć predsednika Tužilaštva koji treba da ide u penziju. Obesmišljene su sve institucije od strane tog vlastoljupca.
U predizbornoj kampanji utrošen je ogroman novac za potkupljivanje birača. Tako je država prošle godine ostvarila deficit od 1,5% BDP ili 375 miliona evra. Razlog deficita su naglo narasle plate u javnim preuzećima i prevara za pranje para nazvana NIP. Samoreklamovani suficit Dinkića istopio se za nekoliko meseci, mada je ministar knjižio prihode od prodaje Mobtela, Vojvođanske banke i trećeg operatera u tekućoj godini, što niko normalan nikada ne bi uradio, deficit se nije mogao izbeći. U poslednjem kvartalu 2006. deficit je iznosio neverovatnih 6% BDP. Plate su prošle godine povećane u proseku sa 230 evra na 300 evra, što je povećanje od 30,43%., dok je produktivnost rada porasla za skromnih 7%. Kako mogu plate rasti četri puta više od produktivnosti niko od eksperata ne objašnjava. Toliki rast plata je posledica izbornih laži i prevara.
NIP se samo uklopio u tu sliku Potemkinovih sela. Narodna banka je štampala primaran novac za 42,5%, dok je inflaciju prikazala samo 6,6%. Spoljni dug je narastao na 19,606 milijardi dolara, a spoljnotrgovinski deficit 2001-2006 prešao je 33 milijardi dolara. Nova vlast je od 2001 do danas, pozivajući se na reforme i evropske integracije, proćerdala preko 80 milijardi dolara. Reformatori kradu Makijavelisti otimaju, legalisti pljačkaju. Sve je isto. Ništa se ne menja.
Sistemska krađa se usavršava. Finansijski slom je izvestan. Ne trebaju o tome da nam govore birokrate iz MMF-a. Finansijski slom će opametiti građane Srbije. Evo, saopštavam im istinu.Već nekoliko godina uporno. Srbija nije na dobrom putu. Moramo se pobuniti. Moramo se suprostaviti namernom uništavanju. Budite hrabri. Sprema se Veliki Prasak Istopile su se nacionalne iluzije. Nema čekanja.
