ВЕЛИКИ ФИНАНСИЈСКИ КОЛАПС ЈЕ ЗВАНИЧНО ОТПОЧЕО
Пише: Graham Summers
23 август 2011
0О овоме упозоравам више од две године. Моја основна упозорења су била следећа:
1) Криза из 2008. године је била само загревање за оно што ће се десити.
2) ПРАВА криза тек ТРЕБА да се појави и развије.
3) ПРАВА криза ће кризу из 2008. године направити да изгледа као пикник.
Па, тај период о коме вас упозоравам је СТИГАО. Оно што се сада дешава није само колапс тржишта, колапс само-финансирајућих инвестиција, дефлација или било шта друго из ових категорија.
Уместо тога, ово је КОЛАПС читавог МОНЕТАРНОГ и ПОЛИТИЧКОГ система Сједињених Америчких Држава као и менталитета трошења новца ради стицања личног богатства.
Последњих 80 и кусур година, САД су функционисале по основу накарадног капиталистичког система у којем политичари лиферују политичке и економске добробити шачици изабраних људи чије донације, тј. мито, финансира њихове политичке кампање.
Овакав систем је потпомогнут и усмераван од стране Централне банке САД, која је решавала све и свашта, тј. сва економска питања тако што је штампала додатне количине новца. То је рађено и када смо имали Азијску кризу, и када смо имали финансијску кризу из 2008. године – Централна банка је решавала проблеме тако што је преплавила финансијски систем свеже штампаним новцем.
Поред тога што је кршила основне моралне финанцијске принципе (подржавајући оне фирме које су забрљале и којима – о државном трошку – није дозвољено да пропадну), Централна банка је пробушила кредитни мехурић који је са своје стране финансирао финансијске мехуриће у скоро свим финансијским сферама: државне обвезнице, деонице, некретнине, нова тржишта, итд.
Шта више, највећи део економског раста САД током последњих 40 година је финансиран од стране Централне банке и њене празне финансијске политике (тј. штампањем новца).
Bill King, аналитичар и инвеститор кога лично поштујем, недавно ми је дао следећи финансијски графикон:
Графикон даје: приказ бруто националног дохотка САД од 1961. године (тамно плава линија); ‘Dow Jones Industrial Average’ – просечни економски напредак, дат од стране ‘Wall Street Journal’ (црна линија), као и прави бруто национални доходак САД и њену инфлацију (доња, светло-плава линија). Као што видите, ако се узме у обзир инфлација, економско ‘чудо’ САД из протеклих 30 година није заправо никакво ‘чудо’. Ако се изузму лаки кредити и новац којег је Централна банка штампала без покрића, онда бруто национални доходак САД једва да се дизао од 1970-их година.
Када вам је читав финансијски систем изграђен на државном дугу, ви ћете на крају да се слупате у зид од цигли. То нам се и десило 2008. године. Тада је Централна банка једва сачувала финансијски систем тиме што је ишла ‘на све или ништа’, тако што је одштампала 11 билиона долара БЕЗ ПОКРИЋА и исте дала банкама – које су заустављене у колапсу – а на све то је још додатних 2 билиона долара пребацила у државне књиге (тј. рачун је дат пореским обвезницима). То што је наведено су само неке од ствари за које уопште и знамо да су рађене.
Међутим, овај целокупни наступ Централне банке САД је сада ПРОПАО, јер су у свету сви сада схватили да Централна банка НЕ МОЖЕ да задржи овај финансијски систем од распадања. То је постало јасно када је током другог финансијског избављивања банака (QE 2) потрошено 600 милијарди долара, а саме Сједињене Америчке Државе једва добиле три месеца побољшања у економским цифрама (и то истовремено док је инфлација наставила да се шири кроз читаву глобалну економију, што је довело до побуна, пучева и више од тога).
Једноставно говорећи, ми смо сада УШЛИ У ПРАВУ КРИЗУ, У САМ КРАЈ ИГРЕ за наш монетарни систем. Пре него што се прашина слегне на читаву ову брљотину, амерички политички, економски и монетарни систем ће на крају изгледати много, много другачије.
Међутим, пре него што тамо и стигнемо, ми ћемо видети демонстрације, цивилне побуне, можда чак и увођење ванредног стања; оно што је сигурно јесте то да ће савезна Влада доживети застој у раду, увешће се ‘банкарски државни празници’ (тј. затварање банака), колапс државног дуга и његово преграђивање, повратак златној основици долара или нешто слично томе, недостатак хране за популацију и још више од тога.
Видећемо економске ратове, можда чак и нови светски рат, привремену реакцију на глобализацију, ре-консолидацију или фрагментацију америчких корпорација, као и друге ствари.
Просто говорећи, ми улазимо у период историје који ће бити раван ономе из револуционарног рата (такозвана америчка ‘револуција’ из 18 века, рат против Британаца ради ‘ослобођења’). Ова земља ће се много, много разликовати од оне која сада постоји насупрот оној која ће постојати када се све то заврши. Многи људи ће у овој брљотини изгубити све што поседују. Да, СВЕ ШТО ПОСЕДУЈУ. Према томе, уколико нисте предузели кораке да се за све ово припремите, онда је неопходно да САДА кренете !!!
*****
У свом чланку од 20. августа 2011. насловљеном ‘ДРУГО ФИНАНСИЈСКО ИЗБАВЉИВАЊЕ ГРЧКЕ ДОЖИВЉАВА КОЛАПС ПРЕ НЕГО ШТО ЈЕ И РАФИТИКИВАНО’, амерички политички економиста Lyndon LaRouche је изнео следеће:
Друго финансијско избављивање Грчке је на путу да доживи колапс пре него што је и ратификовано. Између колапса грчке економије и отпора различитих Евро-земаља да дају свој допринос, постаје јасно да је читава идеја избављивања одређена за пропаст.
Покушај грчке Владе да ‘поткупи’ Финску је пропао. Финска је захтевала капару за било који фонд који би доделила за финансијско избављивање. На дан 18. августа обелодањено је да је грчка Влада понудила Финцима капару у виду готовине чија би сума била једнака њеном уделу у финансијском избављивању. Тек што је ова вест обелодањена, а владе Аустрије, Холандије, Словачке и Словеније су такође захтевале да и они добију исте услове за свој удео у финансијском избављивању. Свих пет влада представља 10% овог новог пакета финансијског избављивања.
У међувремену, грчка економије толико брзо пропада да ће за саму Грчку бити немогуће да испуни све обавезе по основу меморандума – захтева – Тројке, која се састоји од Европске комисије, Европске централне банке и Међународног монетарног фонда.
Од стране грчког министра финансија Evangelosa Veniyelosa је саопштено да ће економија опасти за 4,5%, што ће Грчкој онемогућити да достигне циљ и да смањи свој дефицит до 7,6% бруто националног дохотка.
Venizelos је такође признао да се финансијско избављивање неће финализовати пре средине октобра месеца, и то најраније тада.
*****
У свом најновијем чланку од 22. августа 2011. године насловљеном ‘ХАНКЕЛ: ЕВРО ЋЕ ДОВЕСТИ ДО СОЦИЈАЛНИХ ПОБУНА’, амерички политички економиста Lyndon LaRouche цитира немачког професора Wilhelm Hankela, који је, између осталог, изјавио следеће немачком недељнику Junge Freiheit:
Финансијска политика избављивања евра ће такође и у Немачкој довести до социјалне експлозије Лондонског типа.
Евро НИТИ МОЖЕ БИТИ СПАШЕН кроз поверљиве разговоре ‘у четири ока’ типа Ангела Меркел – Николас Саркози, нити кроз примену чудотворних ‘играчака’ типа ‘евро-обвезница’. Ово име за обвезнице које се, наводно, издају од неке апстрактне ‘државе’ која НИТИ постоји, НИТИ ће постојати, а зове се Европска унија.
Како политичари могу озбиљно да верују да се прекомерени државни дугови могу перманентно лечити кроз јефтиније дугове ? Како стручњаци могу да помисле, после ове финансијске и банкарске кризе, да уопште постоји тршиште које ће имати и вољу и могућност да купује безвредан папир у виду обвезница од Евро-држава којима прети опасност финансијског колапса ? Било ко да купи тај папир може одмах и да га отпише.
Hankel оштро напада немачког министра финансија Wolfgang Schaeublea због његовог олаког решавања питања буџета и новца пореских обвезника, што је без преседана у послератној историји Немачке. Последица фискалне трансфер политике у Европској унији је неповратни пораст каматних стопа за Немачку. Ово ће водити колапсу економског раста и повећања незапослености.
Са увођењем Евро-обвезница, не само да ће политичко мезимче немачких политичара бити убијено, тј. евро, већ Европа отвара врата социјалној побуни као и побуни омладине, исто као у Лондону, Атини или Мадриду.
Европа мора одлучити да ли ће потонути у дуплу опасност нестабилног новца и нестабилних друштвених институција на челу са неспособним политичарима – или ће тражити политичаре који ће спречити обе ове ствари, и то кроз избегавања ових опасности применом стабилног новца.
