Uhapšeni čelnici FIFE.
Zbog pranja para, reketiranja i nameštanja utakmica.
Uhapšeni su zbog prevare.
Metafora je odlična.
Čelnici FIFA su oličenje onoga što se dešava u fudbalu.
Koji je postao industrija.
Gde se okreću i peru pare.
Kako je moguće da neki igrač dobije za prelaz iz jednog fudbalskog kluba u drugi 120 miliona evra?
Igranje jednog čoveka košta 120 milion evra?
Šutiranje lopte i trčanje košta 120 miliona evra?
Pa, koliko košta, moliću vas lepo, rad hirurga, pilota, rudara,
naučnika, vaspitačice, učiteljice, medicinske sestre…..
Mogu da nabrajam na hiljade profesija.
Kada smo bili u gimnaziji nijedna devojka iz naše razreda se nije
zabavljala sa fudbalerom.
U naše vreme, to je bilo za ismejavanje.
Fudbaleri su smatrani – tupaje!
U odnosu na košarkaše, vaterpoliste ili odbojkaše, koji su završavali škole.
Fudbaleri ništa nisu završavali od škole.
Ni danas fudbaleri ne završavaju škole, ali su poželjne mladoženje.
Razlog je jednostavan, dobijaju ogromne količine novca.
Pošto u komercijalnoj civilizaciji novac postaje gospodar sveta,
proračunate mlade devojke se podaju tom moćnom gospodaru.
Najveći deo novca, ipak, zadržavaju banditi iz FIFA, predsednici
klubova, menadžeri i ostali prevaranti koji peru pare kroz fudbal.
Manji deo, svega nekoliko procenata, dobijaju gladijatori fudbaleri.
Tako se krug prevare zatvara.
Sve je, navodno, legalno, ali svuda cveta kriminal.
Berlunskoni odbija da proda fudbalski klub Milan za milijardu evra.
Malo mu je to.
Pohlepni traži više.
Odnosno, veću količinu novca hoće da ubace u perionicu.
Tako se pred očima javnosti odvija pranje novca.
Neoliberalni kapitalizam uvećava nejadnakost u društvu.
Bogati su sve bogatiji, siromašni su sve siromašniji.
Bogati drže siromašne u interenet kavezu.
Priređuju im – hleba i igara.
Tako siromašni dobijaju dnevnu dozu narkotika.
Lakše podnose siromaštvo kada gledaju kako momci udaraju loptu.
Procene su da se do hiljadu milijardi evra okreće u fudbalskoj industriji.
Neko taj novac kontroliše.
Neko živi na kontroli masa.
I na njihovom zaglupljivanju.
Moj savet navijačima, ne gledajte nameštene fudbalske utakmice.
Ne trošite pare na prevarante.
Bolje je da igrate fudbal, nego da ga gledate.
Bolje da se družite sa drugarima na sportu, nego ispijajući pivo i
gledajući preplaćene udarače lopte.
Ne dozvolite da vas ponižavaju.
Ne nasedajte na njihove prevare.
Čuvajte svoju srpsku inteligenciju.
Čuvajte čast i dostojanstvo našeg naroda.
Beograd, 27.05.2015.
Ту су ствари више него једноставне. У спорт су ушле велике паре и то онда није више спорт.
Кад је мој отац био клинац, тада су деца гледалa фудбал а на теренима је био нпр Џајић (узимам га само као пример, касније се испоставило лош пример). После утакмице би отишли да пикају лопту јер су хтели да буду као тај Џајић. Џајић је био популаран због фудбала а не зато што шета ову или ону манекенку или старлету без грама мозга. Данас кад клинци погледају уткамицу прво што ураде је да погледају колико им је још остало да погоде утакмица да би им прошао тикет, за колико ће милиона евра да неки играч пређе у неки клуб…. Оно што је најгоре, врло често ти клинци и не гледају фудбал, него само прате разултате због кладионица. То је најприземнији део спорта. Замилисте да нпр постоје кладионице за такмичење у певању староградске музике, или у босанском севдаху. На шта би то личило кад би смо само онако „офрље“ одслушали певаче и не уживали у музици а заправо се све време питамо ко ће да победи и буљимо у тикет јер се надамо да ће наш фаворит најбоље да отпева Химзу Половину или Силвану или Тому Здравковића. Спорт би требао да буде некакав синоним за неко здравље, а не да буде као данас синомим за „легално дрогирање“. Па се рокају стероидима, па ево ухватили Рађена са кокаином, а Бог свети зна колико се они дрогирају само је ето сад пао он, следећи пут пашће неко десети. И вероватно се „ради“ годинама, ко то сад зна.
Погледајте како је завршио Марадона. Па онда и тај Џајић кога сам навео као пример у почетку – касније заглави у корупцији.
Па онда велики Пеле, и он је заглавио у корупцији. Дакле највеће фудбалске легенде су заправо кримоси (тако је испало на крају).
Сетите се само да је код нас један од највећих инвеститора у спорт био Аркан – ратни профитер и белосветска бараба и гангстер европских размера. Није то случајно.
Данас кад се помене фудбал, мени је то одмах асоцијација на коцкање, корупцију, шмркање, јаки болесни тренинзи до повраћања, манекенке, глупаче, бесна кола, и то је то. То благе везе нема са оплемењивањем душе.
И још једна важна ствар коју је г-дин Драгаш поменуо. Ако већ волите спорт, ПРАКТИКУЈТЕ ГА, НЕ ГЛЕДАЈТЕ ГА. Не губите време. У Србији сви прате кобајаги спорт и ево сјајних резулата:
http://www.serbianyellowpages.com/lat/dailyevent/Deca-u-Srbiji-fizi%C4%8Dki-neaktivna,-debela-i-troma!/8165
http://www.telegraf.rs/vesti/1491927-svako-drugo-dete-u-srbiji-ima-krivu-kicmu
Овамо се хвалимо Ђоковићима, Чавићима, овима онима… а омладина оде дођавола. Нама не треба Ђоковић да нас представља у свету. Нама треба здрава нација, здрави појединци. Исто важи и за умно здравље. Ништа ми немамо од тога ако неки наш ученик освоји медаљу на олимпијади из математике ако су нам деца масовно неписмена. Успешне нације су оне нације где су просечни појединци успешни. Лепо је имати и генијалце и врхунске спортисте, али џаба нам они ако нам је остатак нације и физички и умно закржљао. Само тако се може изградити здраво друштво, без тога ништа.
На крају крајева, не заборавите да сам Ђоковић није успео зато што Србија има развијен тенис као спорт па се ето он истакао, него је он својим талентом и залагањем и крвавим радом то постигао. Ајде онда да опонашамо Ђоковића. Да ли би он то постигао да је и он као мали седео пред ТВ-ом и гледао нон-стоп Бориса Бекера и Андреа Агасија?? Не би наравно.
Сама чињеница да се толико поносимо Ђоковићем је тужна јер то показује да ми немамо ништа друго да би се тиме поносили. Свака њему част али ако се ми само тиме поносимо, онда идемо ка дну. Ја кад сам био у Шведској и кад сам рекао неким студентима да сам Србин, прво су ме питали за Радована Караџића (јер је у то време он био хапшен и био је хит пошто се маскирао у др Дабића), а онда ме питају за Ђоковића.
Време је да се то мења и да за нас чују и по другим стварима. А не да буде оно „СРБИЈА, ЂОКОВИЋ, ЛЕПЕ ЖЕНЕ (читај лако их одвући у кревет), ПЉЕСКАВИЦА…“
Наравоученије: „АКО ХОЋЕШ ДА БУДЕШ КАО ЋОКОВИЋ, НЕМОЈ МНОГО ДА БУЉИШ У ТВ И ДА ГЛЕДАШ ЂОКОВИЋА И ЊЕМУ СЛИЧНЕ НЕГО РАДИ ОНО ШТА ЈЕ РАДИО ДА БИ ТО ПОСТАО“.