Početna Sadržaj Tekstovi i kolumne FDI

FDI

947
0
SHARE

Foreign direct investments (FDI) su strane direktne investicije koje su potrebne zemljama u razvoju da bi podigle proizvodnju i životni standard. Na globalnom nivou neoliberalni koncept širi iluziju o sveopštem blagostanju. Agresivni tržišni fundametalisti velièaju tržište.. Meðutim, stvarna slika sveta je upravo obrnuta. Raste sve veæe raslojavanje u svetu. Bogati postaju sve bogatiji, dok siromašni postaju sve siromašniji. Ako planetu zamislimo kao selo od 100 ljudi, onda 6 najbogatijih raspolažu imovinom kao 59 stanovnika. Poseban problem je što su ta šestorica – Amerikanci! Dugovi nerazvijenih zemalja narasli su na 2.400 milijardi $. Za poslednjih 20 godina najsiromašnije zemlje su za 1 $ zajma platili 9 $ kamate ne otplativši glavnicu. Za serviranje duga siromašne zemlje godišnje plate bogatima 200 mld $. Istovremeno, svega 55 mld $ godišnje se ulaže u zemlje u razvoju!

Koliko je to malo najbolje govori podatak da razvijene zemlje za investicije u svoju privredu godišnje troše 300 mld $. Stanovnici SAD èine 5 odsto svetskog stanovništva, ali troše 40 odsto neobnovljivih izvora energije i zagaðuju preko 50 odsto životne sredine. Preko 1 milijarde ljudi u bogatim zemljama imaju prekomernu težinu koja im ugrožava zdravlje, dok 1,5 milijardi siromašnih gladuje. Spoljna zaduženost SAD je 3.000 milijardi $ i svakoga dana treba 1,5 milijardi $ stranih investicija da doðe u amerièku privredu da ona ne bi bankrotirala. Znaèi, najveæu potražnju za FDI ima najzaduženija država na svetu.

Zašto bi ona plasirala kapital u siromašne zemlje? SAD brani svoje nacionalne i državne interese. SAD je svetski bankar. A bankari su, kako reèe Mark Tven, ljudi koji vam daju kišobran kad je sunèano, a traže ga nazad kad poène kiša. Što se tièe zemalja u razvoju, svima je jasno da njima treba kapital za razvoj. Veliki problem je što su nerazvijene zemlje sirovinska baza za multinacionalne kompanije koje su, shodno neoliberalnom konceptu, za poslednje dve decenije gotovo prepolovile cene sirovina. Robert Kuper, guru Blerove spoljne politike, tvrdi da novi kolonijalizam može spasiti svet.

Kredite koje su uzimale, nerazvijene zemlje su vraæale, preko 50 odsto, na raèune poslovnih banaka u razvijenom svetu kao lièni kapital oligarhije koja je na vlasti. Ruski tajkuni su ukrali i odneli iz svoje zemlje 450 milijardi $. Posle decenije tranzicije u Istoènoj Evropi rastu dugovi, nezaposlenost, spoljno trgovinski deficit i smanjuju se stope privrednog rasta. Maðarska je, recimo, uspela da privuèe 22 mld $ FDI, ali je dobila dugove od 29 mld $. Dug Èeške je prešao 23 mld $. Stope nezaposlenosti su sve veæe: Estonija 12,4%, Letonija 13,1%, Litvanija 16,5%, Slovaèka 19,4% i Poljska 19,6 odsto.

Prema nedavno objavljenim podacima 82,2% maðarskog izvoza ostvaruju strana preduzeæa u toj zemlji. Šta æe se desiti kada, usled svetske finansijske krize, prouzrokovane krahom Vol Strita, strane kompanije zatvore svoje firme? IBM je otpustio 3.000 radnika i zatvorio firmu u Maðarskoj radi racionalizacije troškova. Neokolonijalno ropstvo je namenjeno siromašnima. Kada doðe do nevolje, krupni kapital æe braniti svoje nacionalne interese.

Može li Srbija izbeæi taj scenario? Može ukoliko napravi dugoroènu strategiju svog razvoja. Pogledajmo kojim sve kapacitetima trenutno raspolažemo.. Imamo 904.494 èoveka bez posla koji hoæe da rade, ali nemaju gde. Slabo uposlenih ljudi je 1.820.000 koji hoæe bolji život i traže više posla. Praznog poslovnog posla u Srbiji ima 14 mil m? u kome se može organizovati proizvodnja koja æe godišnje doneti 4 mld $. Siva ekonomija obræe 6 mld $, dok graðani drže sakriveno kod kuæe 4,5 mld €.. Banke su dobile na štednju 800 mio € i ne znaju kome da plasiraju novac. Naša dijaspora raspolaže sa preko 25 mld $ i preko 300.000 struènjaka svojim znanjem i poznanstvima može uèestvovati u oporavku privrede. Na kraju, Centralna banka ima 2,5 mld $ i ne zna šta da radi sa njima.

Može li neko da sve ove kapacitete poveže i stavi u funkciju razvoja? Kada to uspemo tada æe doæi i strani ulagaèi. Oni nam trebaju da bismo se još brže razvijali. Prodavanjem preduzeæa ne može se napuniti sve prazniji budžet. Treba, dakle, pokrenuti domaæe resurse. Umesto što mole po svetu i ponižavaju se za male pare, reformatori su trebali da pokrenu domaæu proizvodnju. Ali, oni to neæe. Njima su veæ obeæali kišobran. Plašim se da graðani ne pokisnu. Zbog toga i pišem. Kišobrane treba nabaviti pre kiše. Vreme je za promene 29.01.2003.

SHARE