VRTEŠKA
piše : Branko Dragaš
Ministri finansija evrozone nisu ni danas uspeli da obezbede 200 milijardi evra planiranih dodatnih sredstava za MMF ,koja treba da posluže za pomoć jako zaduženim zemljama evrozone. Tako glasi današnja vest. Ko su jako zadužene zemlje? Nije napisano.Ministri finansija nisu uspeli da obezbede sredstva za MMF, jer svaki ministar finansija misli da je njegova zemlja – jako zadužena zemlja.Sami sebi ne mogu da obezbede sredstva.Kada bi to mogli, njima MMF ne bi ni trebao.Oni ionako znaju da je MMF izmišljena institucija za pranje para.
Pokušao je Klod Junker,premijer Luksenburga i predsedavajući ministara finansija Eugrupe,da ubedi kolege ministre finansija, ali nije vredelo.Molio je i preklinjao bezuspešno.Ostala su samo pusta obećanja.Niko se finansijski nije otvarao.
A onda je Junker zavapio : „ EU bi bila zahvalna kada bi članice G20…doprinele povećavanju srestava MMF-a“.
Članice G 20 se ne izjašnjavaju. Zahvalnost im ništa posebno ne znači. Države sarađuju na osnovu interesa.Članice G20 koje bi mogle da finansijski intervenišu : Argentina,Brazil,Kina,Indija,Rusija,Saudijska Arabija,Južna Afrika i Južna Koreja nisu sigurne za svoj novac.Plasiranje kapitala preko MMF-a im je potpuno nesigurno.Rizično.Znaju da će se taj novac izgubiti u gigantskim budžetskim deficitima na pokriće plata državne birokratije i socijalnim davanjima, budžetskim deficitima koji su nastali usled raskalašnog trošenja opijenih kriminalaca političara,kockanja na svetskim berzama,pohlepe oligarha i nemilosrdnog falsifikovanja finansijskih izveštaja.
Najgore što se moglo da desi EU je da je briselska birokratija proćardala poverenje i danas evropskim političarima više niko ozbiljan ništa ne veruje. MMF je izgubio poverenje davno.Kada su ga Argentina,Brazil,Meksiko,Rusija i Južna Afrika proterali iz svojih država ,jer su bili ugroženi njihovi državni i nacionalni interesi,došlo je do njihovog finansijskog spasa.Danas su te države izbegle krizu i imaju viškove kapitala za plasman.
Umesto što traži zahvalnost,predsedavajući treba da obezbedi tačan presek stanja svih zaduženih zemalja, tačne i realne izveštaje njihovih dubioza,da bi se ,na osnovu tog stvarnog stanja, napravio plan izlaska iz krize.Bolje je da prezadužene države proglase bankrot,pohapse svoje političare i tajkune,koji su profitirali i u krizi,konfiskuju im imovinu i uplate u penzione i socijalne fondove,izvrše korenite i sveobuhvatne reforme u državi,umesto neoliberalnog kapitalizma izgrade novi narodni kapitalizam,vrate se izvornim političkim idejama o republici,demokratiji i slobodnom tržištu,nego što briselski glasnogovornici mlate praznu slamu o zahvalnosti .
Vremena za neka velika čekanja više nema.Građani bankrotiranih EU država nemaju više ni strpljenja, niti želje da troše svoju poslednju ušteđevinu i da gube dragoceno vreme.Samo se još uvek birokrate nadaju da će nepogoda,kako je krenula,sama i proći. Ne,greška, neće proći. Nastalo je jedno novo doba.Ne može se na istoj finansijskoj vrtešci decenijama varati i sluđivati opljačkani,obespravljeni i osiromašeni narod.Ne može se istim pričama o evropskim integracijama i nametnutim,lažnim standardima pokriti narasli budžetski deficiti i stanje bankrota.Vreme je da se svedu računi.
Red je da Evropa ozbiljno se pozabavi sama sobom.Što pre to učini, to će biti bolje za sve.Vrćenjem na političkoj vrtešci izgubiće se ravnoteža i pašće se u dublji ponor.Evropski političari treba da shvate da novog novca nema iz pozajmica i štampanja lažnog evra.Novi novac mora da se zaradi.Na tržištu..Bolje je da sami dođu do pravog rešenje,nego da im to neko,zbog propištenih prilika, bude nametao.Možda čak i na silu.Pre nekoliko dana, vodeći američki oficir je izjavio da se SAD moraju da spreme i na moguć rat u Evropi.Nije on to rekao iz svoje pameti, jer mu tolika sloboda,ipak,nije dozvoljena, nego mu je naređeno da tako kaže.Podizanjem borbene gotovosti u medijama stvaraju se uslovi za sprovođenje raznih scenarija.Ni onaj najgori nije isključen.Poruka je jasna.
Beograd,20.12.2011
