ЕПОХА

Branko Dragaš

Živimo na na istorijskoj prekretnici. Lomi se Epoha. Zapadna komercijalna civilizacija propada, jer nije ponudila ništa opljačkanom, izmanipulisanom, porobljenom, prezaduženom, usamljenom, razočaranom, depresivnom, nezaposlenom, osiromašenom čoveku, koji je izgubio Dušu u pohlepnoj trci za materijalnim dobrima.

Zapadna civilizacija je napravila prvi genocid u istoriji čovečanstva, kada su uništili, oteli i iskorenili  civilizaciju Lepenskog vira i Vinče. Umesto direktnog odnosa sa Bogom i odbrane Zajednice, materijalistička Zapadna civilizacije je postavila u središte svoje filosofije čoveka, uporno tvrdeći da je čovek merilo svih stvari.

Kada je čovek postavljen u središte sveta, kada je Bog proteran, negiran ili otuđen od ljudi, koji su morali da se pokoravaju nametnutim posrednicima na zemlji, koji su na tom posredovanju ugodno parazitirali, onda je sve bilo usmereno samo sa jednim ciljem, da se dodvori tom nezasluženo uzdignutom čoveku, da mu se sve pohlepne želje ispune, da doživi snove i ostvari strasti, da ga opiju  i zavedu glamurom potrošačke civilizacije, samo iz jednog razloga da mu preotmu, oduzmu slobodu i dušu, da ga okuju, privežu i lobotomiraju, da postane zombirani idiot totalitarnog političkog sistema, koji  obesmiljava i uništava sve duhovne vrednosti ljudskog bića u posrtanju.

Moramo da priznamo, Upravljači sveta su uspeli u svojim podmuklim namerama uništavanja, zaglupljivanja i porobljavanja čovečanstva. To se danas najbolje vidi. Kriza u koju je upala Zapadna civilizacija, pisao sam mnogo i govorio o njoj u proteklih četiri decenije, kriza koja se tek ogolila danas, jer narkotizovani potrošači nisu mogli da se suprostave agresivnoj propagandi neoliberalnog kapitalizma u raspadanju, predozirali su se obiljem banalnosti svakodnevnice, prožderali su svakakvo smeće raznih demagogija, ideologija i pogleda na svet, prejeli su se i zasitili da više ne mogu valjano da misle, logika stomaka je zamenila logiku mozga; takva kriza, gospodo drugovi, nije prolazna, slučajna, trenutna i odlazeća, nego je to teška, temeljna, korenita i nepregledna, sistemska kriza našeg izgubljenog i otuđenog čoveka, koji je ugrozio svoj biološki opstanak na planeti.

Problem je, dakle, u uspostavljenom totalitarnom sistemu vladavine prebogate oligarhije, koja dosledno održava, čuva i brani, sve od doba kada je  uništena civilizacija Vinče, gvozdeni zakon moći, odnosno, odlučna i krvoločna odbrana svoje preotete moći od uništene i zatrte Zajednice.

Potpuno je nebitno da li se radilo o faraonskom ili atinsko – rimskom modelu robovlasništva, cezaropapskom feudalnom porobljavanju, kapitalističkom modelu nacističke i fašističke eksploatacije, socijalističkim kolhozima i komunističkom Gulagu, Kolimi ili Golom otoku, potpuno je nebitno da li je titoizam, maoizam ili staljinizam, da li je neoliberalizam debilnih japijevaca ili radikalni estradni šovinizam salonsko-slavskih patriJota, jedno je sasvim sigurno da je čovek, uprkos svim revolucijama, ratovima, osvajanjima, pobunama, ustancima, demoNstracijama i protestima, ostajao obespravljen, porobljen, izmanipulisan, osiromašen i lobotomiran.

Sve se završavalo novim prevarama i obmanama, kako bi se totalitarni sistem oligarhije zadržao. Punih 5.025 godina se ništa suštinski nije promenilo. Uvek je jednu gramzivu i krvoločnu grupaciju zamenjivala  neka druga gramziva i krvoločna grupacija, koja se pretvarala, dok se uspinjala prema Moći, glumila da se bori za Zajednicu i čoveka, uzvikujući svima već dobro znane, dosadne parole : Sloboda, Pravda, Nacija, Vera, Rasa, Klasa i ugrožena prava Pojedinca. Ali kada su ti prevaranti i demagozi nekako uspeli, obmanama i ubijanjima, da se zaista domognu Moći, kada su osvojili Vlast, zadržavali su isti totalitarni sistem vladavine privilegovane oligarhije.

Ništa se, nažalost, nije menjalo. Epoha totalitarizma je suvereno opstajala, prerušena u raznobojne demagogije, ideologije i političke obmane. Milijarde ljudi je pobijeno u suludim ratovima jedne oligarhije protiv druge oligarhije, dok se uspostavljeni oligarhijski sistem nije menjao. Tako je Zapadna civilizacija, napokon, propala. Sve što nam se danas dešava je posledica propasti Zapadne civilizacije, koju je najavio još pre sto godina Osvald Špengler.

Došli smo, najzad, posle silnih apokaliptičkih brabonjanja bezveznjaka i paničara, tačno do prelomne tačke kada se Zapadna civilizacija sama od sebe urušava. To je posledica pogrešnog izbora smera kretanja, nakon perioda kada je uništena vinčanska Zajednica. Znači, svakom razumnom, obrazovanom i promućurnom čoveku, koji nije podlegao, poput mudrog i lukavog Odiseja, opojnoj muzici i magičnim napicima čarobnice Kirke, potpuno je jasno da je moralo do te propasti Zapada jednog dana, ipak, da dođe. I danas je krah došao.

Raspad! Rasulo! Zar onda ne trebamo da se radujemo što smo generacija koja je doživela da kula od karata laži i prevara padne? Zar nismo privilegovani što smo učesnici u stvaranju NOVOG DOBA? Savetujem vam, da tako gledate na današnje vreme, ako nećete da poludite. Ako razumete ovo što vam, kroz istorijsku retrospektivu, ovde pišem,onda sam siguran da ste sposobni da pronađete svoj pogled na svet i svoj način borbe protiv nametnutog Zla.Ovo je vreme velikih izazova. Novo vreme! Novà prilika za spas. Početak neke nove Epohe! Koje Epohe? Kakve Epohe? Videćemo šta će da pobedi. Borim se da pobedi Zajednica i da tako spasimo Srbiju i čovećanstvo. Ako ne razumete ovo što vam pišem, odnosno, ako ste povodljivi i ako se predate zanosnim čarolijama čarobnice Kirke, onda nemojte da se čudite što će ona da vas pretvori u svinje.

U potrošačkoj civilizaciji san svakog praseta je da umre kao svinja. Naša pobuna, dobrih, prosvećenih i umnih ljudi, treba da bude iskrena, temeljna i dosledna, jer cilj naše borbe je vraćanje principima vinčanske Zajednice.

Suština našeg spasa je da promenimo smer kretanja civilizacije. Promena smera je nužna kako bi se čovečanstvo spasilo, pre nego što se Sunce ugasi. Opstanak čoveka na Zemlji je glavna tema naše biblijske borbe za spas, umesto današnjeg čovekovog samouništenja zbog gluposti, bahatosti, taštine i ludila. Promena smera kretanja je bolna za sve one koji ne razumeju šta se zaista događa. Stari svet mora da propadne da bi se pojavio novi svet.

Ali to ne može da se dogodi ako se ne sruši totalitarizam oligarhije. Novi svet je naš povratak vinčanskoj Zajednici. To je  cilj naše pobune. Želimo da se vratimo da odnosi u Zajednici ne dovode više do sukoba, ratova i ubijanja ljudi. Podsećam neobrazovane i zaboravne, da u našoj drevnoj Vinči nije bilo nikakvih ratova više od dve hiljade godina. Zamislite kakvu novu Zajedncu na planeti možemo da izgradimo za 2.000 godina sa našim današnjim znanjima i veštinama. Utopija? Kažete da je to Utopija? Nije!

Nemojte da se krijete iza svoga kukavičluka, konformizma i lenjosti. Sve je moguće da ostvarimo, ako znamo gde je problem i koji je put izbavljenja. Prvo, mi moramo da razumemo gde se nalazimo i šta nam je činiti. Imanuel Kant je napisao tri filosofske knjige koje su dale odgovore na tri ključna pitanja čoveka : Šta mogu da znam? Šta mogu da uradim? Čemu mogu da se nadam u budućnosti?

Odgovore na ova pitanja danas treba da iznese moja generacija, koja je zbog svog konformizma, ćutanja i gledanja svoje zadnjice, dovela do naše nacionalne tragedije. Ne možemo da se izvučemo iz te nacionalne nesreće ako ne dobijemo odgovore na Kantova postavljena pitanje.Niko nas neće izbaviti. Moramo sami. U se i u svoje kljuse. Neki naš novi spasilac je naš novi gospodar. Nećemo gospodare! Hoćemo sami da se izborimo za našu Slobodu.

Pišem ove redove, nastupam u javnosti i iznosim rešenja, ubeđen da je to jedini put za naše izbavljenje. Borba! Neprestana! Nema predaje! Kirka nas ne može da zavede. Moralnom vertikalom ćemo da se odbranimo od svih pohota potrošačke civilizacije. Odisej mora, posle tolikih izgubljenih godina lutanja, da se vrati svojoj kući. Naša kuća je – vinčanska Zajednica. Koju Srbi baštine. Osećamo je u sebi, jer smo nasledili taj gen vinčanske Zajednice. Zabludeli i zatvoreni u svinjcu, nismo znali šta to osećamo u sebi. Šta nas to muči? Zašto težimo Slobodi, Poštenju i Pravdi? Zašto ginemo? Zašto mislimo da smo nebeski narod? Zašto nikada Srbi nisu imali robove? Zašto nas mrze? Zašto genocid čine stalno nad nama? Sada nam je sve jasno.

Odgovorili smo na prvo Kantovo pitanje. Znamo ko smo i koju civilizaciju baštinimo. To nam daje stnagu da istrajemo u rađanju nove Epohe. Zašto ste skromni? Zašto ne kažete slobodno ono što mislite? Ako smo mogli da stvorimo, pre 7533.g., prvu evropsku civilizaciju: pismo, jezik, kulturu, umetnost, metalurgiju, ratarstvo i građevinarstvo, ako smo podarili našu civilizaciju drugim narodima od  Britanije do Indije, zašto ne možemo danas, kada se Zapadna civilizacija urušava, kada propada sve što smo mislili da je večno, kako reče Fukojama, da je došao kraj istorije, svetu da ponudimo naš izabrani put spasenja.

Mi to možemo jer smo drevni narod. Koji ima, zbog svoje duboke starosti, strpljenje mudraca. Mladi narodi to ne mogu.  Neiživljeni su i srljaju. Hoće da se pokažu. Mače se da znaju šta rade, dok vode čovečanstvo u biološki nestanak. Vode ga jer su izgubili Zajednicu u sebi. Izgubili su Duh i Dušu. Ne mogu više ni sebe da spase. I zato ne treba da se nerviramo. Neka propadnu! Njihov problem. Ne mogu da se prilagode Novom Dobu. Neće da se menjaju! Nadobudni su, bahati, primitivni, perverzni i agresivni. Sami sebe uništavaju. Nestaju! Dolaze varvari, kako su ih zvali i kako su im se rugali, koji nose novu životnu energiju.  Varvari će da ih unište, kako to inače biva u povesti civilizacije. Propadaju oni  koji su zarobljenici i sledbenici totalitarzma.

Šta možemo da uradimo? Na ovo drugo Kantovo pitanje, studenti u Srbiju danas daju rešenja. Potpuno suprotna svim dosadašnjim rešenjima, koja su samo služila da odbrane totalitarizam. Studenti nose Duh vinčanske Zajednice.  Otkud to? Zar oni ne pripadaju zombiranoj i lobotomiranoj generaciji koja bleji u telefone? Koju ništa ne zanima i koja gleda samo sebe?  Šta se to dogodilo? Ko je očekivao ovakvu iskonsku pobunu mladih u Srbiji? Niko! Budimo iskreni. Niko nije očekivao. Ali, ona se, ipak, dogodila. Kako? Neki uspavani vinčanski gen Zajednice, Duha i Duše se iznenada probudio. Neočekivano! Mislili smo da je potrošačka civilizacija  sve uništila. Nije!

Braćo i sestre, vinčanski gen Zajednice nije uništen.  Radujmo se tome. To je naš spas! Sačuvano je seme Zajednice. Vinčanski gen se probudio i uspravio. Zapalio je vatru pobune. Prometejsku vatru Slobode, koju raznose mladi, prvo po čitavoj Srbiji, dok ne srušimo naš totalitarizam, a onda po čitavom Balkanu i potom po čitavom svetu. Studentska pubuna u Srbiji je  postala svetski fenomen. Opasnost za sve totalitarne sisteme u svetu.

Totalitarni sistemi, zaprepašćeni biblijskom pobunom, požrtvovanjem, pesmama, osmesima, vrcavim porukama, savršenoj organizaciji, pruženim rukama i otvorenim srcem, međusobno se optužuju da su studenti strani plaćenici. Ko stoji iza studentske pobune? Zapad tvrdi da su to Rusi, birokrate u Kremlju blebeću o obojenoj revoluciji Zapada. A studenti? Ne osvrću se na ta lupetanja političke oligarhije. Oni nastavljaju da oslobađaju okupirano društvo od straha. Nema straha u Zajednici.  Ako ima straha, nema Zajednice. Nema ni lidera! Nema posrednika sa Bogom! Nema brokera koji parazitiraju na totalitarizmu.  Nema demagogije! Ideologije! Političkog ološa! Marketing idiota! Sve je spontano. Iskreno. Originalno. Decentralizovano. Svako doprinosi pobuni. Svako bira kako će da učestvuje. Niko mu ne naređuje. Sve je prepušteno njegovoj Savesti.

Šta možemo da očekujemo? Pslednje Kantovo pitanje. Postaje sve jasnije, kojim putem idemo. Niš. Rušenje totalitarizma. Zmijarnik. Novi politički sistem.Ultimatum. Pola miliona ljudi u Beogradu. Milion ljudi po čitavoj Srbiji. Novi ekonomski sistem. Masovnost!  48 sati! Generalni štrajk! Sve neka stane!

Glasanje dva miliona građana u protestima i rasejanju. Legitimitet. Privremena vlada stručnjaka.  Ostavke! Ulazak! Godinu dana! Novi izborni zakon! Novi birački spsikovi! Sloboda medija! Lustracija! Poreklo kapitala! Konfiskacija! Tužbe! Hapšenja! Javna suđenja! Nema zaduživanja! Pokretanje proizvodnje! Zapošljavanje! Prekvalifikacija! Nema kopanja! Čista voda, vazduh i zemlja!

Kosovo je Srbija! Direktna Demokratija! Meritokratija! Socijalna sigurnost! Politika bez profesionalnih političara. Novi izbori. Novi ljudi. Nova Srbija. Moralna vertikala. Duhovna obnova! Nova Epoha! Živeli!