ЏОЗЕФ Е. СТИГЛИЦ
„ НАРОД, ВЛАСТ И ПРОФИТ“
Прогресивни капитализам у доба незадовољства
Општа места.
Све познато.
Доста понављања.
Досадно.
Без суштинских решења.
Пандемија је поништила овакве књиге и све оголила до краја.
Нема више лажне реформе пропалог политичког система.
Макар реформе предлагао и нобеловац.
Кога је економско време увелико прегазило.
Већини грађана је јасно да је настало доба незадовољства.
Не треба им то објашњавати на половини књиге.
Они траже системско решење избављења из проблема.
Кога нобеловац нема.
Он нуди козметичку реформу пропалог неолибералног капитализма.
Опседнутост Трампом је несносна.
Као да његове демократе нису владале пре Трампа.
Као да и демократе нису део насталог проблема.
Левица и Десница су две стране тоталитарног система представничке демократије у расулу.
Тоталитарни систем се мора да сруши.
Што пре, то боље.
Нема му помоћи.
Грађани су данас изашли на улицу да одбране право на живот, избор и слободу.
Не верују више ни Левици нити Десници.
Траже нови политички и економски систем.
Који ће бити у служби природе и човека.
Нобеловац то не схвата.
Нема храбрости да искорачи из лажне представничке демократије.
„ Иако је тешко разумети зашто толико људи подржаве нападе на институције које су срж економског напретка и демократије...“ / страна 39/
Зашто је тешко разумети?
Па, не ваљају институције.
Нема економског напретка и нема демократије.
Данас живимо у наметнутом корпоративном фашизму.
Чему чуђење што се људи буне?
Ако у поднаслову књиге признаје да живимо у доба незадовољства, онда је нормално и очекивано да настаје побуна.
Радујем се тој побуни поробљених грађана.
Само побуном можемо да повратимо отету слободу.
Нобеловац не сме тако далеко да иде.
Мрсомуђењем о Трампу скрива одсуство суштинских решења.
Ни оптуживањем Руса и Путина не може да спаси неолиберални капитализам од сигурне пропасти.
Београд, 7530.године, сечко
