Početna Sadržaj Osvetljenja Dvanaest pitanja premijeru Cvetkoviću povodom prodaje Telekoma

Dvanaest pitanja premijeru Cvetkoviću povodom prodaje Telekoma

606
0
SHARE

Piše: Dejan Mirović   

Na sednici održanoj 14. 10. 2010.godine, kojoj je presedavao premijer Mirko Cvetković, Vlada Republike Srbije je donela Odluku o prodaji 51% akcija “Telekoma Srbija“. Odluka je bila nezakonita jer ne doneta u suprotnosti sa Zakonom o privatizaciji i Zakonom o ministarstvima. Javni poziv potencijalnim kupcima kapitala “Telekoma Srbija“ je objavljen na osnovu netransparetnog Zaključka Vlade Republike Srbije broj 023-7554/2010 od 14. 10. 2010. godine. Tim zaključkom se elminiše iz postupka prodaje akcija “Telekoma Srbija“ Agencija za privatizaciju što je u suprotnosti sa Zakonom o privatizaciji i Zakonom o ministarstvima. Odluka o prodaji 51% akcija “Telekoma Srbija“ je i u suprotnosti sa ekonomskim interesima Republike Srbije jer se uslovima ekonomske krize i budžetskog deficita od preko milijardu evra prodaje državni kapital firme koja je Republici Srbiji samo u 2009. godini donela neto dobiti od oko 150 miliona evra (i koja ima 7 miliona korisnika u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori i skoro 10.000 zaposlenih). Takva nerazumna odluka o prodaji najuspešnijeg državnog preduzeća je izazvala veliko negodovanje u srpskoj javnosti. Prema anketi dnevnog lista Pres, sprovedenoj u novembru 2010. godine, preko 80 % građana Srbije se izjasnilo protiv prodaje “Telekoma“.

Takva nerazumna odluka o prodaji najuspešnijeg državnog preduzeća je izazvala veliko negodovanje u srpskoj javnosti. Prema anketi dnevnog lista Pres, sprovedenoj u novembru 2010. godine, preko 80 % građana Srbije se izjasnilo protiv prodaje “Telekoma“.
U tom kontekstu, na sednici Narodne skupštine Republike Srbije od 23.11.2010. predviđenoj za poslanička pitanja (posle dužeg vremena) pojavio se i premijer Mirko Cvetković. Poslanici opozicije su smatrali da je premijer Cvetković došao na tu sednicu sa namerom da brani (argumentovano?) Odluku o prodaji 51 % akcija “Telekoma Srbija“. Važnost ovog pitanja je ukazivala na takav zaključak i na mogućnost da se premijer ozbiljno spremio za raspravu o “Telekomu“. U tom kontekstu su bila i pripremljena pitanja predstavnika opozicionih stranka (iz SRS-a i DSS-a). Tačnije, u Narodnoj skupštini su 23.11. premijeru Cvetkoviću, pred televizijskim auditorijumom, postavljena sledeća konkretna pitanja povodom prodaje “Telekoma:

1. Zašto prodajete najuspešnije javno preduzeće koje donosi 150 miliona evra neto dobiti u trenutku ekonomske krize?

2. Kakvu korist od prodaje “Telekoma’ ‘će imati građani kada je čak i ministar za telekomunikacije priznala u intervju NIN-u od 21. 10. 2010. da će usluge tog preduzeća poskupeti posle prodaje i da će doći do otpuštanja zaposlenih?

3. Zašto prodajete “Telekom“ iako su 103 stručnjaka iz Srbije i inostranstva  (uključujući i one sa fakulteta poput Berlklija i Kolumbije) potpisali peticiju protiv prodaje “Telekoma“?

Zašto prodajete najuspešnije javno preduzeće u Srbiji iako su se i sindikati iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske na zajedničkoj sednici od 12.11.2010. godine zaključili da ne treba prodati “Telekom“?
4. Zašto prodajete najuspešnije javno preduzeće u Srbiji iako su se i sindikati iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske na zajedničkoj sednici od 12.11.2010. godine zaključili da ne treba prodati “Telekom“?

5. Kako je moguće da premijer Cvetković u javnosti zastupa tezu da treba prodati “Telekom’ ‘zbog toga što je, navodno, privatno vlasništvo bolje od državnog, ako se zna da je upravo privatizacioni savetnik za prodaju “Telekoma“, američka “Siti grupa’, ‘dobila od FED-a i američkog ministarstva finasija državnu pomoć od 45 milijardi dolara?

6. Da li je “Siti grupa’ ‘u sukobu interesa jer je i savetnik “Dojče telekoma“, koji je najozbiljni potencijalni kupac “Telekoma“?

7. Zašto premijer Cvetković brani neoliberalnu teoriju i forsira privatno vlasništvo na štetu državnog u slučaju “Telekoma“, kada su upravo FED i Ministarstvo finasija SAD 2008. godine nacionalizovali privatne giganteske korporacije “’Fredi mej’ ‘i “Fredi mek“ ?

8. Kako je moguće da premijer, bez obzira na cenu po građane Srbije, zastupa propali neoliberalni koncept kada upravo u Austriji, odakle je jedan od potencijalnih kupaca, vlada nacionalizuje “Hipo alpe adriju“?

9. Zašto premijer zastupa privatizaciju po svaku cenu povodom prodaje “Telekoma“ kada upravo u Nemačkoj, odakle je glavni potencijalni kupac “Dojče telekom“ vlada uplaćuje ogromne sume pomoći “Drezdenskoj banci“?

10. Da bi makar donekle prikrio katastrofalne posledice prodaje “Telekoma“, premijer govori o ulaganju novca od prodaje “Telekoma“ u puteve. Ali, zašto upadljivo prećutkuje da oblast telekomunikacija donosi mnogo veće prihode nego infrastruktura? Takođe, primer italijanske Autostrade del sole koja je je šezdesetih godina povezala sever i jug Italije pokazuje da putevi ne donose automatski boljitak privredi u zaostalim krajevima, naprotiv. Ponekad samo povećavaju deficit u trgovini. Izgradnju infrastrukture mora da prate i veće plate i penzije pokazuje italijansko iskustvo. U tom kontekstu se postavlja još nekoliko pitanje za premijera. Ko će se voziti putevima izgrađenim od novca dobijenog prodajom “Telekoma“? Otpušteni radici iz “Telekoma“? Penzioneri sa “zamrznutim penzijama“?

11. Sa druge strane, deo Vlade Republike Srbije, na čelu sa potpredsednikom Dinkićem, govori o ulaganju novca od prodaje “Telekoma Srbije“ u vraćanje spoljnog duga. Navodno, sredstva od prodaje “Telekoma“ će smanjiti spoljni dug Republike Srbije. Ali, ako je to opravdanje tačno, kako je moguće da se nakon prodaje “Mobtela“ u avgustu 2006. godine (kada je veći deo sredstava iskorišten za vraćanje spoljnog duga), desilo suprotno. Tačnije,spoljni dug Srbije je porastao nakon prodaje “Mobtela“! Samo u roku od 2006. godine do 2008. godine dug se povećao sa 19 milijardi dolara na preko 30 milijardi dolara! U to vreme premijer Cvetković je bio ministar finasija!

12. Konačno, pošto nema nikakvih ekonomskih razloga za prodaju “Telekoma“ da li se najuspešnije javno preduzeće u Srbiji prodaje zbog izjave šefa delegacije Evropske komisije u Srbiji Vinsenta Dežera od 11.11.2010.godine? Tačnije, na predstavljanju izveštaja EK za Srbiju Dežer je istakao da je neophodno nastaviti sa rasprodajom državnih preduzeća u Srbiji. Dežer je tada istakao da je dobro što će “Telekom Srbije“ biti prodat! Kakav interes ima Srbija da prodaja svoje najbolje preduzeće u uslovima ekonomske krize, Dežer nije ni pokušao da objasni (izgleda da je dovoljno da to odgovara “Dojče telekomu“). Takođe, osioni predstavnik EK u Srbiji je naglasio da treba prodati i Elektroprivredu Srbije, JAT, Železnicu i druge firme u većinskom vlasništvu države. Da li je to pravi razlog za prodaju “Telekoma“?

Međutim, odgovori premijera Cvetkovića na ova pitanja su bili više nego neozbiljni. Naravno, premijer je pre svega izbegao odgovore na većinu pitanja, ali na neka je ipak odgovorio i to na sledeći način:

Ko su ti anonimni ljudi koji su savetovali premijeru da treba prodati “Telekom“, iako nema nijednog ekonomskog razloga za prodaju najuspešnijeg javnog preduzeća u Srbiji? Cvetković je izbegao odgovor na ovo ključno pitanje.
1. Tačno je da će doći do otpuštanja oko 2.000 zaposlenih u “Telekomu’ ‘nakon prodaje, ali tako će se, navodno, sačuvati posao za 8.000 preostalih, tvrdi premijer!

2. “Telekom “se prodaje, pre svega, zbog političkih razloga. “Telekom“ više ne sme biti “plen političkih partija“, naglasio je premijer. Ipak, poslednji odgovor je zapanjio sve prisutne u sali Narodne skupštine.

3. “Neki ljudi“su savetovali premijeru Cvetkoviću da treba prodati “Telekom“!

Nakon ovakvog, skoro neverovatnog odgovora, zapanjeni poslanici opozicije su postavili direktno pitanje premijeru. Ko su ti anonimni ljudi koji su savetovali premijeru da treba prodati “Telekom“, iako nema nijednog ekonomskog razloga za prodaju najuspešnijeg javnog preduzeća u Srbiji? Cvetković je izbegao odgovor na ovo ključno pitanje.

Da nema katastrofalnih posledica po društvo i ekonomiju Srbije ovakvo ponašanje predstavnika vlasti u Srbiji bi bilo komično. Ovako, ostaje samo da se nagađa ko su ti “anonimni“ ljudi koji su savetovali premijeru Cvetkoviću da treba prodati “Telekom“ iako ne postoji nijedan ekonomski razlog za prodaju najuspešnijeg javnog preduzeća u Srbiji. Da li su to predstavnici MMF-a ili EU? Strani ambasadori, strani eksperti ili poverioci? Ili se možda radi o predsedniku Srbije?
ponedeljak, 29. novembar 2010.

SHARE