Čitanost mojih tekstova je sve veća.
To me raduje.
Da li mi prija?
Ništa mi ljudsko nije strano – Karl Marks.
Prija mi jer potvrđuje ispravnost mojih misli.
Zaustavljaju me ljudi na ulici ili pišu da oni potpisuju sve što napišem.
O čemu se tu radi?
Sve se može objasniti jednostavno – duh vremena!
Šta je to?
Različiti ljudi, na različitim mestima postojanja, bez međusobnog poznavanja, dolaze do istih ili sličnih ideja.
To, takođe, znači da je sazrelo vreme za neke nove ideje.
Moje ideje su stare skoro tri decenije.
Nisu se suštinski menjale.
Samo su se nadograđivale.
Ali, nije bilo vreme da se ostvare moje ideje.
Naš narod kaže-pevac koji rano kukuriče, završi u loncu.
E, moji poslovi su morali da završe u loncu, jer sam rano kukurikao.
Na svu sreću, preživeo sam to zlo doba.
Uprkos svim nedaćama, držao sam se samo istine kao pijan plota.
To me je spasilo. Život mi je sačuvalo.
Kriminalci koje je Baba Jula poslala na mene bili su korektni.
Poštovali su moje znanje i poštenje.
Kriminalci su bili gospoda za politički ološ i tajkune.
Politički ološ i tajkuni mene ne vole.
Plaše me se jer znam kako su se obogatili pljačkom države.
Ja njih – prezirem!
Nemam nikakav kontakt sa njima.
Ispravnost mojih ideja je dokazalo vreme.
Moje ideje, znanje i poštenje su moj kapital.
To je moja investicija za novo doba.
Doba u kome će početi, napokon, da se vrednuju prave vrednosti.
Ne verujete? Sumnajate?
Znam.
Nisu mi verovali ni onada kada sam najavljivao šta će nam se sve dogoditi.
Uostalom, zar nisam dokazao da uvek prvi kukuričem.
Novo doba je pred nama.
Zapamtite.
Čovečanstvo se nalazi na prekretnici.
Ili će čovek pobediti robota ili ćemo se robozizovati.
Moj izbor je uvek bio – čovek.
Robot je samo mašina i mora da nam služi.
Treba da nam olakša život na zemlji.
Treba da nas oslobodi, nedostojno čoveka, fizičkog rada.
Za to novo doba, trebaju nam novi ljudi.
Ove bitange danas na vlasti nisu dorasli duhu vremena.
Oni su zastareli i prevaziđeni.
Treba ih baciti na smetište istorije.
Ko će to da uradi?
Pa, ko drugi nego – građani.
Prosvećeni i moralni, koji razumeju novo doba.
Moje pisanje je samo oslobađanje građana straha.
Kada neko razočaran pročita moj tekst, obraduje se silno.
Eto, nije usamljen.
Ima ljudi koji slično razmišljaju i koji to otvoreno govore.
Moja privilegija je što sam se izborio da baš mene čitaju.
Uostalom, žrtvovanje u loncu je moralo da ima neki viši smisao.
Bilo bi glupo baciti poslove u lonac zbog materijalnih interesa.
To mi je nekako suviše banalno i prizemno.
Bog nam je podario život i ne smemo se majmunski ponašati.
Sve da je Darvin u pravu, teško nam pada da smo nastali od majmuna.
Verujemo da je čovek Božiji dar.
Tako treba da se i ponašamo.
To nas čini uzvišenim i udaljenijim od kaveza.
I šta sad?
Novo doba stiže.
Katarza je pred nama.
To je dobro.
Očistićemo se ološa.
Kako?
Ako ubedimo većinu da nas manjina zajebava.
To je uslov.
Treba nam armija da odnesemo tu pobedu.
Armija novog doba.
Svako od nas treba da se upita – šta ja treba da uradim?
I to treba i da uradi.
Koje to?
Pa, to što mu razum i srce kažu.
Čekam.
Strpljivo.
Verujem.
U vaš razum i srce.
Beograd, 07.01.2015.
