ДРУГИ ТАЛАС
Рушење фашистичког поретка у Србији је дуг процес.
Не можете га победите у шпринту на сто метара, него се мора трчати маратон.
Победиће, дакле, они који знају да трче политички маратон.
Како је настао фашизам у Србији сам већ објаснио.
Зашто је настао, тражи наше данашње дубоко и отворено преиспитивање.
Наша борба за Слободу, Правду, Републику и Демократију мора да се заврши рушењем фашизма.
Ако фашизам преживи, Србија сигурно неће.
Морамо да заједно створимо друштво у коме више никада неће моћи да се створи фашизам.
Ако сте ово разумели, ако знате који нам је крајњи циљ и каквом друштву стремимо, онда морате да разумете и историјске процесе за остваривање постављеног циља.
Видовдански протест студената и народа је једна од деоница нашег маратона.
Назвао сам га Други талас у рушењу пољуљаног фашизма.
Шта можемо да закључимо после јучерашњег протеста?
Искрен да будем, нисам очекивао да ће доћи преко 200.000 грађана на протест.
Почетак годишњих одмора, велике врућине, укидање саобраћаја и стална претња насиљем Узурпатора нису поколебале грађане.
Значи, народ је одлучан и спреман да трчи маратон и да иде до краја.
Молим вас, немојте више да вређате, понижавате и пљујете по нашем народу.
Где је онда проблем?
Проблем је у онима који предводе народ у протесту.
Проблем је у студентима, који вуку погрешне потезе.
Покрет МОБА је одмах, на старту, подржала студентске протесте.
Изнели смо наше идеје како можемо у неколико корака да срушимо фашизам.
Били смо на свим протестима и учествовали активно у омасовљавању протеста.
Изнели смо став да су студенти најјача политичка снага у друштву и да морамо да их подржимо.
Али, то не значи никакву фетишизацију студената, уколико не повлаче добре политичке потезе.
Наша критика је добронамерна.
Хоћемо да заједно освојимо Слободу.
Које су грешке направили студенти у Видовданском протесту?
О оним претходним сам већ писао.
Студенти су обесмислили две важне полуге за рушење фашизма : Ултиматум и Генерални штрајк.
Мада смо месецима уназад износили тачан редослед потеза, како би се дошло до та два најјача притиска на Узурпатора, студенти су прерано позивали на Ултиматум и Генерални штрајк.
Нити су припремили квалитетно терен за спровођење Ултиматума и Генералног штрајка, нити су знали како то да изведу.
Видели смо то најбоље јуче на завршетку протеста.
Тврдили су да имају Ултиматум за Узурпатора, ако не прихвати њихова два захтева : расписивање ванредних избора и склањање Ћациленда са улице.
Не улазим сада у ваљаност тих захтева.
Поставља се питање – Шта ако Узурпатор то не прихвати?
Шта онда?
Дан раније је Узурпатор је рекао да неће ништа да прихвати и бацио им рукавицу у лице.
Одговор студената је био катастрофално погрешан.
Рекли су да после 21,00 час они завршавају свој протест и препуштају даље све народу.
Та одлука је била погрешна, дилетантска, неозбиљна и неодговорна према грађанима који су дошли на позив студената.
Та одлука је довела до тога да се отворио простор Узурпатору да убаци ћацијевце.
И он ту студентску грешку није пропустио.
Епилог смо видели у непотребно показаној, насилној интервенцији полиције.
Студенти то нису смели да дозволе.
Погрешно је било позивање народа до испуњења Ултиматума.
Ако тако позивате грађане да иду до краја у остваривању Ултиматума, онда то значи да остајете на улицама све док се Ултиматум не ипуни.
Па, зашто се онда ограђујете и кажете да протест траје до 21.00 час?
Зашто народ остављате на цедилу?
Шта сте очекивали?
Народ ће сам да се самоорганизује и да остане до испуњења студетских захтева?
Знамо да то никада не може да се догоди, уколико најумнији и најспособнији представници народа нису припремили народ за тај сценарио.
Зар није било мудрије и поштеније да су студенти послали следећу поруку грађанима :
„ Поштовани грађани, позивамо вас на Други талас протеста. Хоћемо Узурпатору да покажемо да се нисмо уплашили и да настављамо борбу за Слободу. Протести нису пропали, него хватамо залет. Протести ће престати када ми одлучимо. На Видовдан шаљемо Узурпатору поруку да се спреми за јесење протесте, који ће трајати до испуњења наших захтева. Протест траје од 18,00 до 21,00 часова. Идемо даље! ДО ПОБЕДЕ!“
Грађани би то разумели и прихватили.
То је конкретно и јасно.
Овако, отворен је простор за све што се дешавало после 21,20 сати.
И све оне ружне сцене домунђавања са полицијским агентима.
И изрежирана интервенција полиције.
И несносне лажи директора полиције.
Видим, постављате ми питања – Шта даље?
Покрет МОБА остаје при свом ставу да мора прво да се организује ОКРУГЛИ СТО.
То је историјски задатак студената.
На Округлом столу, уз директан пренос, формирао би се студентско-народни фронт за смену тоталитраног политичког система, изабрала Привремена влада стручњака, одредио Програм за спас Србије, поставио Ултиматум и припремио Генерални штрајк.
То све може да се спреми до септембра.
Ако се данас одмах крене.
Да ли ће се кренути?
Не знамо.
Све је на студентима.
Они су најјача политичка снага у друштву.
Покрет МОБА је спремна да им помогне.
Али, неким саветници студената то никако не одговара.
Зато их гурају у погрешном правцу.
Шта је решење?
Студенти нека промене саветнике и савезнике.
Ако хоћемо у Трећем таласу да освојимо Слободу.
Београд, 7534.г. трешњар
