Dramopreseravanje je opasno stanje političkog ludila.
Manifestuje ga demagogija, pretnje i podilaženje.
Demagogijom se stalno obećava svetla budućnost.
Ona je tu, pred našim nosom, samo treba da je uzmemo.
Lako je dosegnuti do te rajske budućnosti.
Potrebno je samo da sledimo slepog demagoga.
To što svetla budućnost ne dolazi, to nije problem demagoga.
Problem je lenjog, pokvarenog i genocidnog naroda.
Koji hoće da mu demagog sve donese na tacni.
Neće čak da se pomuče da širom otvore usta i da progutaju lažna obećanja.
Pošto su toliko lenji i neodgovorni, demagog počinje da im preti.
Urla na narod, vrišti, besni i ponižava ga najstrašnijim rečima.
Srdi se, plamti, preti i seče oštrim rečima.
Uteruje strah u narod, ubeđen da se strahom i cenzurom može vladati.
Kada ni to ne pomaže, počinje podilaženje i prenemaganje.
Samosažaljevanje, prekoravanje samog sebe i traženje razumevanja.
Demagog igra na banalnost, naivnost i tupost svojih podanika.
Spreman je da se žrtvuje u svom ludilu za ostvarenje svoje demagogije.
Kada se prenemaže i kada traži sažaljenje, tada je najopasniji.
Spreman je sve da uništi samo da ostane na vlasti.
Čuvajte se tog suludog demagoga.
Izuzev politike, on ništa ne zna da radi.
Dramopreseravanje mora da se završi padom Ace Dramosera.
To mu je suđeno, jer je on istorijska greška.
Ne može se vladati Srbijom demagogijom, pretnjama i podilaženjem.
Počelo je buđenje i sučeljavanje sa bolnom istinom.
I to je bolje, jer posle toga sledi preobražaj našeg društva.
Dramopreseravanje je prošlost, samo to još Dramoser nije shvatio.
Beograd, 25.06.2015.
