Početna Sadržaj Reagovanja DIVERZIJA

DIVERZIJA

974
0
SHARE

DIVERZIJA

Branko Dragaš, 07.04.2014

Evo zvaničnih podataka NBS.
O njima estradni ekseprti ne govore.
Ni plaćeni ekonomisti koji služe svim režimima.
Ne govori ni Fiskalni savet, čiji državnici činovnici imaju primanja preko tri hiljade evra, dok traže od građana da stegnu kaiš.

Obavezna rezerva  banaka kod NBS u periodu 18.03.- 17.04.2014 prosečno je iznosila 141,132 milijarde dinara ili 1, 215 milijardi evra.
NBS je na taj iznos bankama plaćala kamatu od 2,5%.

To su sredstva koja su blokirana u NBS i na koju NBS, odnosno država, mora bankama da plaća kamatu 2,5%.

Za one koji nisu upućeni u ovu materiju, to znači da je NBS izvukla svež novac iz prometa, zamrznula ga kod sebe i na to plaća bankama kamatu.

Privredni sistem se guši u nelikvidnosti, umiru kompanije koje mogu da stvaraju nove vrednosti, otpuštaju se ljudi, koji umesto da rade postaju socijalni slučajevi, dok, na drugoj strani, NBS gomila na svom računu novac banaka i dodatno plaća bankama za čuvanje tog novca, plaća iz rashoda i deficita prezadužene države, koji se, opet, pokrivaju bankarskim kreditima na koje država plaća kamate.

Zar ovo nije suludo?
Kakva je logika NBS?
Zar oni to ne vide?
Jesu li ljudi u NBS glupi da ovo ne vide?
Zašto ćuti stručna javnost?

NBS je menjaćnica, koja radi pod patronatom MMF-a.
Nezavisnost NBS je , zapravo, nezavisnost od politike države u kojoj se nalazi NBS.
Tako se sigurno kreditno-monetarnom politikom uništava država.
To je ekonomsko diverzija.
Veleizdaja države.

Šta treba uraditi?

NBS treba da oslobodi banke izdvajanja za obaveznu rezervu.
Sredstva će se vratiti bankama na račun, uz uslov da moraju sredstva plasirati privredi, uz kamatu od 3% godišnje.

Šta se dobija ovom merom?

NBS ne troši sredstva na plaćanje kamate od 2,5%.
Tako NBS uštedi državi 30.375.000 evra.
Za taj novac može da se zaposli 7.594 radnika u proizvodnji nove vrednosti.
To je 2,5 puta više zaposlenih nego radnika u Fabrici automobila u Kragujevcu.

Banke dobijaju veći prihod za 0,5%, što je 6.075.000 evra.
Tako mogu da smanjuju velike kamatne stope.

Privreda dobija likvidna sredstva po kamati od 3% godišnje i sa tim sredstvima se može zaposliti 303.750 novih radnika. Za toliko se samnjuje broj ljudi na birou za zapošljavalje ili za toliko se smanjuje broj ljudi koji sede i primaju plate iz budžeta.

Efekat ovog poteza NBS bi bio višestruk za rast BDP države.
Privreda bi stvarala novu vrednost. Izvoznici bi devize unosili u zemlju. Vršila bi se supstitucija uvoza. Radnici bi primali plate zarađene na tržištu. Plate bi trošili. Povečao bi se promet u trgovinama. Povećani promet robe bi podstakao novu proizvodnju. Rast tražnje bi povukao novu ponudu. Čitava privreda bi se trgla. Oživela bi privreda i privukla nove investitore.

Da li je to sve?
Nije.

Ima još jedan podatak koji je vrlo interesantan. Prosečno stanje na računima banaka je 149,934 milijarde dinara u periodu 18.03. – 17.04.2014 ili 1,292 milijarde evra.

U Srbiji ima 29 banaka. Banke su likvidne u nelikvidnoj privredi. Banke ne povlaće kredite za likvidnost od NBS, jer ne znaju ni sa svojim sredstvima šta da rade.

Svaki stari bankar zna da su ovolika sredstva na računima banaka – mrtav kapital.
Kada bi se ta sredstva angažovala u privredi zaposlilo bi se – 323.000 novih zaposlenih u privredi.

Jednim potezom stručnog i mudrog guvernera NBS može da se zaposli – 634.344 radnika u privredi. Jednim potezom, bez zaduživanja i uzimanja kredita. Sve iz postojećih unutrašnjih rezervi. U ovom tekstu ne analiziram efekat deviznih rezervi.

Svaki stari bankar zna da velika sredstva na žiro računu banke dokazuju nesposobnost bankara. To je potvrda da bankari ne znaju da rade sa novcem. Novcem koji mora da se kreće, umesto što stoji.

Novac je krv koja napaja privredni organizam životom.
Stajanje novca na žiro računu je tromboza privrednog sistema.

Stari bankari znaju da je najbolje stanje banke kada je žiro račun gotovo na nuli. Nikada nije u minusu, ali teži nuli. To znači da su prilivi i odlivi novca tako zanatski dobro vođeni da se dnevno usaglašavaju. Sve što vam u toku dana stigne, uspevate da plasirate.

Na taj način se depoziti po viđenju stavljaju u funkciju i tada možete vašim klijentima da obezbedite oročavanje i na jedan dan. Klijenti će biti sigurni da vi znate da radite sa njihovim novcem.

Svojevremeno prvi u Jugoslaviji sam uveo 1991 oročavanje preko noći. To smo zvali – noćne polucije! Klijenti su bili prezadovoljni noćnim radom banke.

Kada vam ovoliki novac stoji na žiro računu, to je dokaz da niste dobar bankar.
To je dokaz da imate neke druge prihode, koji pokrivaju ležanje ovolikog novca.

Zadatak NBS je da vodi takvu kreditno-monetarnu politiku da primorava banke da budu efikasne na tržištu. Banke koje nisu efikasne na tržištu će bankrotirati. To je dobro za bankarski sistem. Uvodi se red, disciplina i konkurencija.

Ukoliko NBS obori refrentnu kamatnu stopu sa 9,5%, koliko sada iznosi, na podnošljivih 1%, takav mudar potez NBS će dovesti do toga da banke više neće biti zainteresovane da kupuju državne papire. Pošto im je ulaz sredstava iz štednje građana deviznog porekla u iznosu od 8,4 milijarde evra preko 3%, banke će biti primorane, kako bi mogle da plate ugovorene pasivne kamate građanima, privredi i ostalim depozitarima, da plasiraju novac nekom drugome na tržištu, jer država više ne plaća velike kamate.

Kome će banke da plasiraju novac i da ga tako oplode?
Privredi i građanima.
Nemaju više nikome drugome.

Sada se sve u bankarskom sistemu iz korena promenilo. Nema više nadobudnosti i prepotentnosti banaka. Banke jure privredu i građane da im plasiraju novac u profitabilne projekte. Bankari više ne sede u kancelarijama i dosađuju se, jer su plasirali novac kod  države, na sigurica, nego moraju da izađu na tržište i da obilaze privredu da bi pronašli valjane klijente.

Tako dobijamo ponovo prave bankare koji se ne bave špekulacijama sa papirima, nego podržavaju realnu proizvodnju na tržištu. Finansiraju stvaranje nove vrednosti u proizvodnji.

To je put ozdravljenja finansijskog sistema.
Zapošljava se 634.344 radnika, koji pune budžet države.
Zdrav finansijski sistem je uslov za zdravu privredu.
Zdrava privreda podrazumeva zdravu državu.
Zdrava država stvara zdravo društvo.
Društvo u kome nema finansijske diverzije banaka.

Beograd, 07.04.2014

SHARE