Početna Sadržaj Tekstovi i kolumne Diktatura

Diktatura

1153
0
SHARE

Demokratska stranka je uvela diktaturu. Vanredno stanje im je poslužilo da pokažu svoje pravo, totalitarno lice. Poznavaocima politièkog života kod nas, onim analitièarima koji su danas satanizovani i optuženi da su, svojom kritikom, uèestvovali u ubistvu premijera, ponašanje DS nije iznenaðujuæe. Lažne demokrate nastavljaju politiku svoga tragièno preminulog voðe. Oni su pravi baštinici njegovog testamenta. Kada pratite njegov politièki uspeh, videæete da se on temeljio na izdaji svojih duhovnih uèitelja i svih onih koji su intelektualno bili superniorniji od njega, dok se okruživao politièkim liliputancima koji su, željni vlasti, moæi, ugleda i bogatstva, verno sledili svog voðu.

Oèistivši stranku od kvalitetnih ljudi koji imaju drugaèije poglede na demokratiju, institucije i državu, uveo je partijsku diktaturu koja ga je uèvrstila kao firera stranke. Mnogi èasni i umni ljudi napuštali su takvu totalitarnu organizaciju i opominjali javnost kako je došlo gluvo doba u DS. Javnost nije ozbiljno shvatila ova upozorenja. Sada je došlo gluvo doba i u Srbiju. Gluvo doba je uvedeno putem vanrednog stanja. Uprkos tome što postoji zakon o borbi protiv organizovanog kriminala, koji izvršnoj vlasti daje odrešene ruke da se obraèuna sa kriminalnim pojavama u državi, uprkos tome što mogu da uvedu, ako je to potrebno, vanredne mere u policiji, sudstvu i recimo, delu specijalnih vojnih jedinica, DS, inspirator svih današnjih dogaðanja, lešinareæi na tragiènoj sudbini svog lidera, uvodi vanredno stanje kako bi se odluèno obraèunala sa svim politièkim protivnicima.

A ko su joj politièki protivnici? To su svi oni koji kritikuju reforme, vladu, bivšeg premijera, koji pišu, analiziraju, promišljaju i opominju javnost, koji neæe da priznaju i ne vide da se u Srbiji živi bolje i da ceo svet hvali reformatore na vlasti. Šta hoæe svi ti politièki protivnici? Sada je svima jasno, maske su pale, kako reèe ministar policije, èovek koji zaslužuje literalnu obradu, da su kritièari reformi hteli da, zajedno sa organizovanim kriminalom, izazovu nestabilnost u društvu i preuzmu vlast od DS. DS to neæe dozvoliti! Ni njen tek sahranjen lider to ne bi dozvolio. Zar nije govorio da nam ne trebaju nikakvi izbori? Zar se nije hvalio parlamentarnom veæinom? Zar nije optužio kritièare reformi da su koènièari, mlakonje, neznalice i zastarelih shvatanja? Zar nije kontrolisao medije? Zar se nije svake veèeri pojavljivao na svim TV nastupima i tako širio lažni optimizam?

E, sada, kada ga nema, kad je stradao od ruke zlikovaca sa kojima se družio, kako je sam priznao, sada je sasvim normalno da sve to radi DS. Ona ima nasledno pravo na to. Izbori više nisu ni potrebni jer se politièka vlast nasleðuje. Zbog toga je sazvana sednica Glavnog odbora stranke i odluèeno je da strankom sve do nekih buduæih izbora, ako ih ikad bude, upravlja predsedništvo i da ono donosi sve odluke. Kako su èlanovi tog predsedništva istovremeno na svim važnim državnim funkcijama, onda to znaèi da æe nekoliko partijskih funkcionera iz stranke nametnuti stranaèku disciplinu svima u državi. Vanredno stanje je DS i tražio da se uspostavi red.

Naravno, ponudiæe koalicionim partnerima da zauzvrat saèuvaju osvojena mesta i da budu kooperativni, da ne bi, kojim nesretnim sluèajem, svi zajedno izgubili vlast. Tako su najgori politièki kadrovi, slepi poslušnici, licemeri i poltroni, zaogrnuti modernim demokratskim izgledom, uplašeni da ne izgube vlast i sve do èega su došli, uveli diktaturu. Zabranili su štrajkove, okupljanja, demonstracije i ne dozvoljavaju u medijima tumaèenja koja su suprotna vladinim saopštenjima. Vezali su ruke demokratskoj javnosti, dok oni gostuju na svim medijima i sprovode linè svih svojih politièkih protivnika. Zatvaraju i zabranjuju najèitanije dnevne novine u Srbiji, kažnjavaju direktora i urednika zbog toga što mi, kolumnisti, pišemo u njima. A gde da pišemo? Gde da nastupamo? Gde da iznesemo svoje mišljenje? Sve da nismo u pravu, verovatno mnogi od nas koji tamo pišu i nisu, ne smeju da zabranjuju slobodu štampe.

Istorijski smo se ponovo vratili unazad. Kakva je to demokratija u kojoj svi moramo da mislimo isto kao vladajuæa stranka? DS dosledno sledi testament svog voðe. Njegov san je bio da javnost citira njegove misli. Zabranjuju žutu štampu koju oni ne èitaju? Ako ne èitaju, otkuda onda znaju šta piše u njoj? Neka objasne otkuda tolika popularnost tih novina? Zašto sve siromašniji graðani kupuju te novine? Ili im to možda kupuju kriminalci i besplatno dele, kako su to nekad radili politièki kriminalci sakriveni u državnim organima.

DS manipuliše sa vanrednim stanjem. Vanredno stanje je izgovor za svu njihovu nesposobnost i loš rad. Vanredno stanje æe potrajati. Do kada? Pretpostavljam da redovnih parlamentarnih izbora, kada æe se svesni graðani spontano izjasniti da je opasno ukidati vanredno stanje i da treba nastaviti hapšenje svih kriminalaca koji su još na slobodi. Tako æe se demokratskim dogovorom izmeðu graðana i DS nastaviti hapšenja. Naravno, hapsiæe se tada i u zatvore trpati svi politièki protivnici. Oni su opasniji od kriminalaca jer žele da uzmu vlas od DS. Razjareni pripadnici vladajuæe DS to nikad neæe dozvoliti i trpaæe u zatvore analitièare, kolumniste, novinare, advokate, èitave stranke, sudije i sve kritièare njihove demokratske diktature. Svi æe oni biti osuðeni kao pripadnici organizovanog kriminala, jer žele da sruše reformsku vlast koju èitav svet podržava i nepovoljne kredite joj odobrava.

Po svemu sudeæi, pošto æe socijalna bomba ubrzo u Srbiji eksplodirati, biæe mesta u zatvorima za sve nezadovoljne sindikate, sirotinju, radnike, prosjake i penzionere koji hoæe da štrajkuju iz oèaja i zbog toga što ne mogu da prežive tranziciju. Ministar pravde æe sve njih strpati u zatvore da bi uveèe mogao bezbrižno da gostuje u najuglednijim emisijama na ružièastoj televiziji, gde æe nonšalantno širiti iluzije o slobodama, pravdi i prièati anegdote iz života malograðana na vlasti. Koliko æe nam trebati zatvora da se svi u njih smestimo? Uprkos drastiènom padu životnog standarda, što æe dovesti do boljeg prilagoðavanja na zatvorske uslove, postojeæi kapaciteti æe se brzo popuniti. Hoæe li prepotentni ministar za privredu i privatizaciju, nesposoban da pokrene proizvodnju, dozvoliti da neki kontroverzni biznismen, blizak DS, kupi na aukciji školske zgrade za 3 € i otvori kazneno popravne ustanove za sve one koji misle drugaèije? Da li je to unosna investicija? Hoæe li centar za liberalno-demokratske studije, koraèajuæi rame uz rame sa Vladom, podržati ulazak privatnog sektora i u ovu delatnost?

Zašto da ne podrže? Pa, sve mora da ide na tržište. Zatvorenici su potrošaèi koji konzumiraju jednu vrstu posebne usluge. Pretpostavljam da æe ministarstvo za trgovinu dozvoliti slovenaèkom «Merkatoru» da otvori lanac uslužnih radnji po zatvorima da bi na taj naèin suzbijali nelojalnu konkurenciju domaæih švercera. STO æe odobriti ukidanje svih carina za robu koja se bude nudila zatvorenicima. Ministarstvo za poljoprivredu æe, podržano povoljnim aranžmanina iz MMF, odobravati povoljne kredite domaæim preduzetnicima koji poljoprivredna dobra, na osnovu biznis plana i ponuðene hipoteke, pretvore u radne logore za sve neistomišljenike i protivnike reformi. Kako æe se broj tih nezadovoljnika višestruko poveæavati, tokom vremena, to je idealna prilika za ministarstvo rada da uvede radnu obavezu za sve logoraše i tako doprinese poveæanju produktivnosti u zemlji. Naravno, ministar finansija neæe nikoga osloboditi plaæanja poreza jer redovno punjenje budžeta omoguæavaæe svim logorašima da država izmiruje svoje obaveze prema njima. Za kapoe u radnim logorima mogu se postaviti otpušteni radnici iz državne uprave koji kritikuju reforme i koji æe, èim se javno pokaju, prevaspitani, prebaciti na rad u upravu logora gde im je i mesto.

Pored velike potrošnje bodljikave žice, logori æe kupovati na veliko i cement za gradnju betonskih stubova oko logora, pa æe konsultantske kuæe, koje su uèestvovale u prodaji naših cementara, dobiti posebnu proviziju za brzu otplatu investicije. Napokon æe se pokrenuti i propala industrija jer æe sve tekstilne fabrike biti uposlene pošto æe neprestano šiti radne uniforme za logoraše. Ministarstvo za ekonomske odnose ponudiæe drugim zemljama u razvoju naš koncept privrednog oporavka, a glavni investitori, oslonci reforme i poèasni graðani Srbije æe postati: šiptarski teroristi, hrvatski tajkuni, slovenaèki trgovci i odbegli robijaši sa poternica. U svim radnim logorima i zatvorima Guverner æe otvoriti šaltere i menjaènice banaka, prvenstveno domaæih jer su one nauèile da rade u zatvorskim uslovima, kako bi omoguæio kvalitetnu bankarsku uslugu kažnjenicima i otkupljivaæe efektivu od onih koji budu imali. Platni promet izmeðu osuðenika i onih koji æe to tek postati, elektronski æe se obavljati, a provajderi neæe smeti da uzimaju nikakvu proviziju, veæ æe raditi u ime i za raèun državnog Telekoma. Pošto æe svi neprijatelji reformi, neoliberalizma i pogrešnog pravca razvoja Srbije biti ili u zatvorima ili u radnim logorima, prestaæe potreba za telohraniteljima državnih funkcionera i oni æe raditi kao privatno obezbeðenje svakog radnog logora. Pravo svakog telohranitelja je da napravi što bolji poslovni aranžman sa logorskom upravom i DS se neæe mešati u odredbe ugovora, samo æe insistirati da se u sluèaju masovnih demonstracija ili štrajkova telohranitelji besplatno angažuju da èuvaju èlanove DS.

Ministar za kulturu æe ukinuti sve novine i informisanje æe se obavljati preko biltena DS. Državna televizija æe svakoga dana pre informativnih vesti puštati snimke sa sahrane lidera DS i govore njegovih testamentiranih naslednika. Istovremeno, u svim gradovima Srbije podiæi æe se spomenici tragièno stradalog premijera u prirodnoj velièini na biciklu i sa sunèanim naoèarima, kako bi graðani svakoga dana, taèno u 12.25, kad je atentat izvršen, spontano polagali cveæe, odajuæi poštu najveæem Pragmatièaru, Vizionaru i Voði reformisane države koji nas je vozio u svetliju buduænost. Nevladine organizacije æe o svom trošku štampati sve njegove metafore a deca u vrtiæima æe uèiti da se od akvarijuma kad se zagreje može napraviti ribja èorba, a ne može se, makar potpuno zamrzli cene, od riblje èorbe, ne pevaèke grupe koja æe biti uhapšena, obrijana i ošišana što je pokušala da tajno napiše novi ustav i stvori koncentracionu vladu u senci uspeha reformatora, dakle, ne može se od te riblje èorbe dobiti utisak nedelje, makar svi èlanovi vlade, sve u odelima kupljenim od šanera, danonoæno gostovali i glasali sami za sebe jer tako DS i njeno radno predsedništvo to hoæe, pošto mesto mandatara do kraja Srbije pripada samo njima. Nagradno putovanje za kviz osvojite milion, naravno dolara, biæe koji je registracioni broj privatnog aviona kojim se Premijer svih demokrata vozio u Abu-Dabi i gde su se smestili 40 razbojnika iz neuhapšenog surèinskog klana? Ko pogodi, pored novca, dobiæe moguænost da rodoljubivo gradi puteve u porušenoj zemlji i da prodaje jaja svim logorašima, pošto æe svaki logoraš za doruèak, ruèak i veèeru morati da jede genetski modifikovana jaja sve dok im, kao popravna mera, zubi potpuno ne požute i tako stvarno pokažu da su se popravili i spremni da pristupe obnovljenoj DS.

Èitav slobodni univerzitet, nazvan po Njegovom imenu, izuèavaæe sabrana dela i misli pragmatiènog filozofa trudeæi se da na mlada pokolenja prenese Njegove osobine: sistematiènosti, odanosti, poštenja, doslednosti i nesebiènosti koje moraju da krase sve buduæe intelektualce ukoliko žele da uspeju i uèlane se u Savez Demokratske stranke i tako što brže doðu do svog privatnog preduzeæa koje æe, razume se, poštujuæi liènu preduzimljivost i energiènost vlasnika, koji se tokom dana tušira hladnom vodom nekoliko puta, zgrnuti za svega dve godine takve zarade da æe mu na uspehu pozavideti i vodeæi preprodavci šerpi i pokvarenih jaja u izbeglištvu. Crkveni velikodostojnici æe podiæi hram u èast ateiste koji je skupljao pare bez obzira na njihovo poreklo, jer poklonu se ne gleda u zube, samo se trkaæem konju iz liène ergele na hipodromu gleda u zube, pa æe svetosavsko sabiranje svih priloga omoguæiti mnogima da operu svoj kriminalni dosije i tako postanu priznati viðeni kupci na aukcijama u procesu privatizacije i burazerske tranzicije, koja mora da opravda ideologiju vulgarnog pragmatizma da se samo radom i štednjom može dobro zaraditi noseæi gajbice a zarada æe biti dovoljna da se pokupuje èitava Srbija za èitavih 3 € na šest godišnjih rata, znaèi 50 centi godišnje, uz grejs period dok samo preduzeèe ne zaradi prve pare i kamatu koja se plaæa u intervalima održavanja slobodnih izbora, koji nam nisu potrebni sve dok demokrate i njihovi prijatelji u ostavci sve ne pokupuju i dok radni logori i zatvori ne budu toliko puni da nijedan virus više ne može da stane u njih, makar taj virus pohlepe došao od èikaških momaka koji znaju da se poklone Kumu i poljube mu nesebiènu ruku i obeæaju da æe uvek biti na strani donatora koji se bogate i imaju, jer život je kao jezuitska dijalektika, što više imaš hoæeš još više da imaš, što je pragmatièno i korisno, hoæeš sve da pokoriš, pojedeš, usisaš, prisvojiš, kontrolišeš i uzmeš samo za sebe, da bi zasiæen od svega, uveo diktaturu mediokriteta, kao razvojnu fazu ka kastinskom društvu snobova i japijevaca, koji æe te slaviti kao božanstvo dok æeš ti sam, duboko u sebi, shvatiti da æeš baš zbog toga stradati jer od tolike pohlepe, zavisti, taštine i pragmatiènog prilagoðavanja rastuæoj profitnoj stopi neæeš primetiti da osveta koja brzinom metka dolazi da sravni sve zamršene raèune i da posmrtne kombinacije ne mogu da uðu u završni bilans koga više niko neæe moæi nikada da ispravi jer samo Vrhovni sudija presuðuje i ocenjuje, a njega DS i njen Voða ne mogu da zatvore i primoraju na saradnju.

Vrhovni sud je nepotkupljiv.

Èovek je merilo svih vrednosti.

Beograd 18.03 2003

SHARE