ДЕВИЗНИ КУРС
Састанак код премијера Анте Марковића. Састанак југословенских банака. Позване су све велике државне банка и ја, као председник прве приватне банке. Укупно нас дванаест. Долазим десет минута раније. На улазу у зграду СИВ-а проблем. Други банкари пролазе, мене обезбеђење зауставља.Где си кренуо, млади господине? На састанак код премијера. Ти? Састанак је за директоре банака. Ја сам председник банке.Немој ме зезати. Која банка? Гледа у списак. Треба још да дође Бранко Драгаш. То сам ја. Дај ми личну карту. Вадим личну карту. Гледа. Одлази до шефа.Враћа се и пружа ми карту.Извините, нисам знао да сте тако млади.
Улазим у салу и седам најдаље од председавајућег. Банкари се међусобно поздрављају и причају. Улази премијер и његови сарадници. Нико не седа крај мене. Знају из јавности ко сам, али за њих сам, ипак, само приватник. Они су велики држани банкари. Седе главе социјалистичког банкарства. Није ми пријатно. Видећемо,господо колеге, за годину дана где ће зека да пије водицу. Састанак почиње тачно на време.
Премијер је прави господин.Поздравља нас и објашњава зашто нас је позвао. Хтео је лично од првих људи у банкама да чује наше мишљење о девизном курсу. Динар је везан за марку у паритету 1:7 и хоће да чује наша стручна мишљења. Моје старије колег прве наступају. Сви говоре готово исто. Хвале премијера и постигнути девизни паритет. Разлике незнатне постоје у њиховим наступима. Словеначки банкари мање хвале и бирају речи да не повреде премијера, хрватски банкари хвалом подилазе премијеру, док сви остали директори банака из других република неукусно износе славопојке. Моји Земунци би рекли – шлихтају се. Срамота ме је да их слушам.Ништа конкретно. Досадне и празне фразетине. Они немају појма шта се на тржишту дешава.
Премијер после два сата прозива мене. Врло лепо ме је најавио и представио. Атмосфера је већ опуштена.Банкари су уморни, чекају да овај клинац нешто каже и да се крене на званичан ручак са премијером. Почињем.
Господине председниче, не знам зашто сте ви нас позвали на овај састанак. Хоћете ли да чујете наше стручно мишљење и извештаје са тржишта или требамо да се утркујемо у хвалоспевима вама и фиксном девизном курсу. Ја, морам да признам, уопште не разумем моје старије и уважене колеге, јер све што су они говорили нема никаквог реалног упориште на тржишту. Мени се чини као да смо дошли на политички састанак, који треба само да потврди генијалну политику председника владе. Мислим да то није добар наступ, јер смо ми банкари, нисмо политичари, па смо обавезни да говоримо стручно и истинито. Уосталом, ако сте нас већ позвали да кажемо наша стручна мишљења, што поздрављам и сматрам да је то прави потез, предлажем вам да тако позивате привреднике и банкаре квартално, како бисте могли да пратите спровођење ваше економске политике у пракси; ако смо, дакле, добили прилику да кажемо шта мислимо, онда ћу се ја држати струке и истине.
Искористићу ову пружену прилику да вам кажем да ваш стабилизациони курс 1:7 више не постоји. Пукао је тачно након три месеца, што сам и очекивао. Тако да је незванични курс, како се популарно назива „штицовани“ курс, далеко изнад стабилизационог курса. Просто не могу да схватим да моје старије колеге то не знају. Ако знају и неће то овде отворено да кажу, онда сматрам да је овај наш састанак потпуно промашен. Понављам, да можете добро да ме чујете, стабилизациони курс је одавно пукао. Рекао сам већ да сам то и очекивао, јер нема системских економских промена у држави, које би могле да бране стабилизациони курс. Ваше реформе су, нажалост, површне и не погађају суштинске проблеме наше привреде.Како нема системских промена у привреди, онда ни монетарна политика не може да се брани и динар мора да пукне.
Говорим врло једноставно да можемо добро да се разумемо и да не фразирамо празним економским флоскулама. Како бих вам приближио стање нашег девизног курса, употребићу једну матафору. Замислите да имате Мерцедес 600, популарно назван – слон, за кога вежете, челичном сајлом, на растојању од 7 метара нови Југо 45. Шта ће да се догоди у току ваше вожње? Све док возите по граду брзином од 50 -60 км/ч неће бити никаквих проблема, јер ће Југо 45 на постигнутом растојању да прати ваш Мерцедес. Проблем настаје када изађете на ауто-пут и када почнете да возите велике брзине 160-180 км/ч. Шта ће тада да се догоди? Након неколико стотина метара Југо 45 ће да се распадне. Не може да прати ту брзину. Тако је исто, господине председниче, са стабилизационим девизним курсом.
Девизни курс одражава снагу привреде. Када га вежемо за немачку марку, онда смо везали нашу непродуктивну, неефикасну и бирократизовану привреду за моћну, продуктивну и ефикасну немачку привреду. Динар не може то да издржи. Стабилизациони курс пуца. Нико неће да продаје марку за седам динара и настаје „штицунг“. Тржиште природно тражи равнотежни курс.Никакве челичне сајле га не могу да одбране слаби динар. Ево, то је мој скроман допринос данашњој расправи. Хвала на пажњи.
Хаос!
Као да је пала бомба!
Наредних сат времена напади на мене.
Пауза за ручак.Мало да се страсти смире. Разговараћемо опуштено на ручку. Сви устају. Крећемо на ручак.
Полако напуштам салу. Нећу да идем на ручак. Губим време. / 1991 /
