Početna Tekstovi ДЕРВИШ И СМРТ

ДЕРВИШ И СМРТ

527
0

                         МЕША  СЕЛИМОВИЋ

                        „ ДЕРВИШ И СМРТ“

 

 

Препоручујем поново читање Меше Селимовића.

Онима који су га давно читали.

И све заборавили. Обновите градиво.

За младе људе, нека почну да читају.

Неће се покајати. Могу много да науче.

Ево, Дервиша читам шести пут.

У различитим животним периодима.

И увек налазим нешто ново.

Данас изузетно актуелно.

 

Издвајам оне мисли, које су мени биле интересантне.

 

О животу?

 

Живот је шири од сваког прописа.Морал је замисао, а живот је оно што бива. Како да га уклопимо у замисао а да га не оштетимо? Више је штете нанесено животу због спречавања гријеха, него због гријеха.“ ( стр.151)

 

О забранама?

 

Али ни забране ништа не помажу. Стварају лицемерје и духовне богаље.“

 

Шта се десило са нама?

 

„ Авај, туго голема, нешто се десило с нама, нешто се грдно десило с нама, смањили смо се а нисмо то ни примијетили.Када смо се то изгубили, кад смо то допустили?“ ( стр.168 )

 

Зар се то нама данас не дешава?

Пропали смо, а нисмо то ни приметили.

 

 

О власти?

 

„  Је ли власт од Бога? Ако није, одакле јој право да нам суди? Ако јест, како може да погријеши? Ако није СРУШИЋЕМО је; ако јест, слушаћемо је.Ако није од Бога, шта нас обавезује да трпимо неправде? Ако је од Бога, јесу ли то неправде или казне због виших циљева? Ако није, онда је нада мном и над тобом и над свима нама извршено насиље, и онда смо ми криви што га подосимо.“ ( стр.249 )

 

 

Што подносите насиље?

Зашто се не побуните?

Зашто не срушите тиранску власт, која није од Бога?

Чега се плашите?

 

хтио сам да будем друкчији од осталих, зато што сам био исти.“

( стр.262)

 

О лепоти?

 

Александар Македонски је добио на поклон дивне посуде од стакла. Поклон му се веома свидео, а ипак је све полупао. „ Зашто? Зар није лијепо?“-питали су га – „ Баш зато.Толико су лијепе да би ми било тешко да их изгубим.А временом би се једна по једна разбијала, и ја бих жалио више него сада.“ ( 265 )

 

„ Мисао је сурово безнадна. Не можемо уништити све што волимо; увијек ће остати могућност да то униште други.“

 

Шта да радите када вас нападају и вређају?

 

Многи су били неповерљиви, многи сурови, и безобзирни, али сам остајао смјеран и кад су ме обасипали погрдама, настојећи да, погнуте главе, ухватим макар и трун истин…Имао сам циљ.“ (стр. 289 )

 

О променама?

 

Човјек није дрво, и везаност је његова несрећа,одузима му храброст, умањује сигурност. Вежући се за једно мјесто, човјек прихвата све услове, чак и неповољне, и сам себе плаши неизвесношћу која га чека. Промјена му личи на напуштање, на губитак уложеног, неко други ће запоставити његов освојени простор и он ће почињати основа. Укопавање је прави почетак старења, јер је човјек млад све док се не боји да започиње.Остајући човек трпи или напада.Одлазећи, чува слободу, спреман је да промјени мјесто и наметнуте услове.Куда и како да оде? Знам да немамо куд, Али можемо понекад,стварајући привид слободе.Тобоже одлазимо, тобоже мијењамо.И опет се враћамо, смирени,утјешно преварени.“ ( стр.296 )

 

О суровости?

 

Суровост у име племенитости је страшна, везала  би нам и руке и ноге, убила би нас лицемерјем.Боља је суровост која почива на сили, бар можемо да је мрзимо. Тако се издвајамо и чувамо бар наду.“ ( стр.302 )

 

О љубави?

 

Љубав је ваљда једина ствар на свијету коју не треба објашњавати ни тражити јој разлог.“ ( стр.319 )

 

 

 

 

О пријатељству?

 

„ Пријатељство се не бира, оно БИВА, ко зна због чега, као љубав.“

( стр.320)

 

Генијална прича о манипулацији.

 

Сусрела се тако два непријатељска војника у шуми, и шта ће куд ће, почели да раде оно што знају и што им је занат. Избацили пушке и ранили се, потегли сабље и сјекли се, љетњи дан до подне, док их њесу поломили, и када су им остали смао ножеви, један војник је рекао .

  • Чекај да предахнемо. Ево, и подне је прошло, нисмо вукови, већ људи.Ето, ти сједи тамо, ја ћу овдје. Добар си борац, уморио си ме.
  • И ти мене.
  • Боле ли те ране?
  • Боле.
  • И мене.Стави духана,да зауставиш крв.
  • Добра је и маховина.

Па сјели,  попричали о свему, о породици, о дјеци,о тешком животу, све им слично, много шта исто,разујели се, зближили се, па устали, и рекли задовољни: Е баш се испричасмо, ко људи.Ето, и на ране заборависмо.Хајде да довршимо што смо започели.Па извадили ножеве и смирили један другога.“ ( стр.325 )

 

О несрећи Бошњака?

 

А ми нисмо ничији, увијек смо на некој међи, увијек нечији мираз.Зар је онда чудо што смо сиромашни? Стољећима ми се тражимо и препознајемо, ускоро нећемо знати ни ко смо, заборављамо да нешто већ и хоћемо, други нам чине част да идемо под њиховом заставом јер своје немамо, маме нас кад смо потребни а одбацују кад одслужимо, најтужнији вилајет на свијету, најнесрећнији људи на свијету, губимо своје лице, а туђе не можемо да примимо, откинути а не прихваћени, страни свакоме, и онима чији смо род, и онима који нас у род не примају.“ ( стр.338)

 

Да ли наша браћа муслимани могу нешто да науче из ових Мешиних мудрих речи.

Зашто су постали страни онима чији су род?

 

Одговор балканских народа освајачима :

 

Живимо на размијеђу свијетова, на граници народа, свакоме на удару, увијек криви некоме. На нама се ломе таласи историје, као на гребену.Сила нам је досадила, и од невоље смо створили врлину : постали смо племенити из пркоса.Ви сте безобзирни из бијеса, Ко је онда заостао?“

 

Где је проблем балканских народа?

 

Паметни су ово људи.Примају нерад од Истока, угодан живот од Запада; никуд не журе јер сам живот жури; не занима их да виде шта је иза сутрашњег дана, доћи ће што је одређено, а од њих мало шта зависи; заједно су само у невољма, зато и не воле често да буду заједно, мало коме вјерују, А НАЈЛАКШЕ ИХ ЈЕ ПРЕВАРИТИ ЉЕПОМ РИЈЕЧИ; не личе на јунакем а најтеже их је уплашити пријетњом; дуго се не исврћу нинашто,СВЕЈЕДНО ИМ ЈЕ ШТА СЕ ОКО ЊИХ ДЕШАВА, а онда ОДЈЕДНОМ, све почиње да их се тиче, све испреврћу и окрену на главу, па опет постану спавачи, и не воле да се сећају ничега што се десило; БОЈЕ СЕ ПРОМЈЕНА јер су им често доносиле зло, а лако им ДОСАДИ ЈЕДАН ЧОВЈЕК,макар им чинио и добро.“

( стр.344 )

 

Натапамо. Упорно. Стрпљиво.

Не може брже.

Чекамо то -ОДЈЕДНОМ!

Када ће све почети да вас се тиче.

Када ће им да досади један полудео човек.

Нећете више имати избора.

Мораћете све да испреврћете.

Све да окренете на главу.

Неће више моћи да вас варају лепом речи.

 

 

Какви смо ми?

 

Чудан свијет, оговара те а воли, љуби те у образ а мрзи те, исмијава племенита дијела а памти их кроз многе пасове, живи инатом и севапом и не зна шта надјача и када. Зли, добри, благи, сурови, непокретни, олујни, отворени, скривени,све су то они и све између тога. А поврх свега, МОЈИ СУ и ја сам ЊИХОВ, као ријека и капља, и све ово што говорим, као да о себи говорим.“ ( стр.344 )

 

Запамтите, све што говорите о нашем народу, говорите о себи.

Ви сте то.

Немојте да наседате на пропаганду наших вековних непријатеља.

Какви да смо, бољи смо од њих.

Одувек.

 

Шта је решење наших подела, свађа и самоуништавања?

 

неопходност љубави према своме и потреба разумијевања туђег.“

 

 

Поука, за крај.

Свакоме.

 

Осмјехом се намиривао за губитке, створио своје унутрашње богатство, вјеровао да у животу нема само побједа и пораза, да постоји и дисање, и гледање, и слушање, и ријеч и љубав, и пријатељство, и обичан живот, који МНОГО ЗАВИСИ САМО ОД НАС.“ ( стр. 346 )

 

Све зависи од вас.

Удахните дубоко.

Осмехните се широко.

Мора нам бити горе, да би било боље.

 

Београд, 7533.г. трешњар