Početna Sadržaj Reagovanja DEPRESIJA

DEPRESIJA

893
0
SHARE

DEPRESIJA

Branko  Dragaš, 02.12. 2013

Estradni američki ekonomista objavljuje tekst o depresiji u privredi. Posle pet godina krize je shvatio šta se dešava. Zabrinuto se pita – da li će depresija trajati još čitavu decenuju? Dobro jutro Kolumbo! Otkrio si ono što uporno tvrdim od izbijanja krize. Ono što mnogi neće da priznaju. Sada počinje otrežnjenje. Bolje ikad, nego nikada.

Ušli smo u šestu godinu krize. Krize koja se razvija. Krize koja se produbljava. Krize iz koje se ne vidi izlaz. Ne vidi se izlaz jer je Veliki Brat namerno napravio  lavirint i zbunjuje javnost. Estradni ekonomisti su sluge Velikog Brata. Njima je lično dobro. Njihove ekonomske analize su zamajavanje naroda. Prava istina se krije. Falsifikovani rast BDP nekih razvijenih privreda od 0,1% nije izlaz iz recesije. Recesija je prirodni ambijent propalog privrednog sistema.

Treba priznati da ovakav politički i privredni sistem više ne može da opstane. Prevaziđen je model predstavničke demokratije i bankrotirao je privredni sistem koji počiva na štampanju dolara i evra bez pokrića. Doba raskoši je prošlo. Ne može da se deli nezarađeno. Rastom bankarskih dugova steže se omča oko vrata dužnika. Mehur neodrživog zaduživanja je pred pucanjem.

Estradni ekonomisti danas otkrivaju poraznu istinu da mi imamo ekonomiju nedovoljne tražnje. Stvarno? Nije moguće! Otkrili ste nam toplu vodu. Svakome normalnom čoveku, koji razmišlja svojom sopstvenom glavom, koji nije lobotomirani estradni ekonomista, jasno je da takva raslojavanja u društvu u kome oni koji su bogati imaju sve više, dok oni koji su siromašni imaju sve manje, raslojavanja koje je uništilo srednju klasu, raslojavanja koja su koncentrisale moć i novac u nekoliko procenata oligarhije, moraju da dovedu da pada agregatne tražnje.

Sve ostalo je posledica toga. Propast srednje klase i sve veća pauperizacija društva dovela je do opadanja kupovne moći. Opadanje kupovne moći dovodi do pada agregatne tražnje. Ravnotežni nivo se uspostavlja na mnogo nižem nivou privredne stagnacije. Proizvodjači prave robu koju nemaju kome da prodaju. Sveopšta nelikvidnost razara sistem. Robni proizvođači, pošto nemaju kome da prodaju robu, počinju da otpuštaju zaposlene. Raste nezaposlenost u društvu. Sve veća nezaposlenost dovodi do pada najamnina. Siromaštvo i beda se širi društvom. Socijalni kriminal se geometrijskom progresijom uvećava.

Investitori su uplašeni. Povlače ručnu kočnicu. Čuvaju pare. Pristaju da im inflacija jede novčani kapital, jer tako manje gube nego da rizikuju ulažući. Raste opšte nepoverenje na tržištu. Niko nikome ne veruje. Prevaranata je sve više. To dovodi do još većeg povlačenja investitora. Spirala depresije raste. Mehur se naduvava. Socijalna raslojavanja su sve veća. Nervoza raste u društvu. Opšta napetost. Građani postaju sve siromašniji. Stvaraju se preduslovi za revoluciju. Veliki Brat manipuliše narodnim nezadovoljstvom. Sve kombinacije su u igri. Velikom Bratu odgovara rasulo. Izlaz iz rasula može da bude –  DIKTATURA.

Siromašni i očajni građani mogu sami da traže uvođenje diktature. To je ona čuvena rečenica – Neka neko udari pesnicom u sto! Ko je taj Neko? Šta ako nas taj Neko  udari pesnicom u lice? Šta ako nas udavi? Ne verujem tom Neko. Ne verujem u diktaturu. Verujem u DEMOKRATIJU. Direktnu demokratiju! Ona je jedini izlaz iz ovoga programiranog rasulo. Ne nasedajte na slatkorečiva obećanja o Vođama i Liderima. Sve smo to prošli. Politički ološ sprema novu tiraniju.

Depresija u privredi će potrajati. Mislim da se nalazimo na polovini krize. Nevolje tek stižu. Rašće nezaposlenost. Padaće standard. Sukobi u porodicama će biti sve veći. Sve veći broj ljudi će umirati. Zdravstvena zaštita će opadati. Školstvo propadati. Armija nezaposlenih će tumarati ulicama.
Šta da se radi?

Jedini spas je udruživanje poštenih, dobrih i pametnih ljudi. Oni nemaju više izbora. Svako čekanje je izdaja. Nema čekanja! Organizovana pamet mora da pobedi politički ološ. Trajno rešenje za sve je da spasimo Srbiju dalje propasti. Svi tako dobijamo. Čak i politički ološ, koji može, ukoliko se nastave ove tendencije, da bude linčovan od očajnika sa ulice. Mnogo im je bolje da sačuvaju sebe i svoje porodice, da prepuste sposobnim i dobrim ljudima da vode državu. Tako bi uradili oprezni političari. Nisam siguran da sadašnji režim to razume. Možda Neverni Toma i Mali Sloba. Međutim, Aca Prvi Dramoser je vuk u jagnjećoj koži. Opasan konvertit. On je spreman da ide do kraja.

Šta da radi pojedinac?

Pojedinac može da kaže – neću politički da se organizujem i da zajedno menjam sa drugima Srbiju. Pojedinac može da kaže – ne zanima me politika. To je njegov izbor. Međutim, politika će mu vrlo brzo da pokuca na vrata. Onaj pojedinac koji ima i kome je trenutno dobro rizikuje u društvu u kome većina nema. Takav pojedinac može da se iseli iz Srbije i da pronađe utočište na nekim mirnijim destinacijama. Ali, većina građana to ne može sebi da priušti. Većina nas će se kuvati u zatvorenom pretis loncu.

Preduzimljivi pojedinac može da se povuče iz grada i da se nastani u selu. Odnosno, da rezervnu poziciju izabere na selu. Živi između sela i grada. Selo je poslednja linija odbrane. To mu je utvrđenje za poslednju odbranu. I to je dobra strategija. Neka počne da obrađuje zemlju i neka puni magacine hranom. Za svaki slučaj. Zlu ne trebalo. Tako se obezbedio. Mirnije može da čeka rasplet događaja.

Problem ove strategije je što ona nije konačno rešenje. Kada nevolja u društvu naraste do usijanja, kada bude potpuni karh države, kada dođe do raspada institucija, jer će državna kasa biti prazna, tada više niko neće biti siguran. Istorija nam to dokazuje iz mnogo primera. Horde gladnih i očajnih će napadati ona utvrđena koja budu imali zalihe hrane. Ljudi će se ubijati za mrvicu hleba. Na opšte oduševljenje šizofrenog Velikog Brata.

To što je neki preduzimljivi pojedinac bio oprezan i spremio se za najgore, ne može ga spasiti socijalnog cunamija koji će uslediti.

Jedino rešenje je – spašavanje Srbije.
Izlazak iz depresije, organizovanim delovanjem probuđenih i svesnih ljudi.
Slobodnih ljudi, koji brane svoje pravo na život.

Vrlo jednostavno, zar ne?
Vanredni parlamentarni izbori. Novi ljudi – nova politika. Preuzimanje vlasti. Sprovođenje nacionanog i državotvornog programa za spas Srbije.

Mi smo počeli da se politički organizujemo kroz nepolitički pokret.
Zovemo se – EKONOMSKI POKRET.

Sve ostalo je na vama.
Ja sve pokušavam da uradim.
A vi?

Beograd, 02.12.2013

SHARE