Početna Sadržaj Komentari DEFETIZAM

DEFETIZAM

1541
0
SHARE


Evo, naših novih zabluda.
Pogubnih predrasuda.

U opštem raspadanju države i nacije, u narastajućem siromaštvu i beznađu, u opštoj nezaposlenosti, u vremenu bez posla, bez vizije i strategije izlaska iz ove katastofe, građani sve više psihički pucaju i gube nadu da nam nekada može biti bolje. Ustalilo se mišljenje da smo gotovi, da nam nema spasa, da smo propali, da ništa ne može da se uradi, da nam drugi kroje sudbinu i da je svaka borba uzaludna.
Da li je to baš tako?

Pre nekoliko godina, držeći tribinu na severu Bačke, pred prepunom salom nezadovoljnog naroda, na sva njihova kukanja, zapomaganja i padanja u očaj, odgovorio sam da uvek ima izlaz iz ovakvog stanja i da se nama, Srbima, nameću tri moguća rešenja:

Prvo, ako nam već sigurno nema spasa, ako godišnje 35.000 ljudi više umire nego što se rađa  i ako je sigurno da nestajemo kao narod, onda jedno od brzih rešenja može da bude i to da svi mi Srbi,  izvršimo kolektivno samoubistvo. Tako bismo skratili muke i sebi i drugima; naročito drugima koji nas patološki mrze, da nestanemo u kolektivnom samouništenju i da tako ostanemo zapamćeni u povesti ljudske civilizacije.

Drugo, možda nama ne prija ova klima i ovo podneblje. Možda to negativno utiče na nas i zbog toga smo toliko tragično stradali. Ako se stvarno utvrdi da je to razlog naših istorijskih nesreća, predlažem onda da se kolektivno iselimo i tako spasimo sigurnog nestajanja. Ukoliko se opredelimo za ovo rešenje, onda moramo da rešimo sledeća pitanja: gde se selimo? Koliko će to preseljenje da nas košta?

Treće, poslednje rešenje je da se – ORGANIZUJEMO! Umesto da se ubijamo i iseljavamo, predlažem da se organizujemo i tako uredimo našu Srbiju da svima bude ugodno da žive u njoj. Na taj način, privući ćemo svu našu braću i sestre iz rasejanja da se vrate u Srbiju, da se vrate svojoj kući i da uživaju u lepotama uređene i organizovane države.

Šta to znači da se organizujemo?

Narodi se razlikuju po tome kako su organizovani. Bogati i uspešni narodi su dobro organizovani. Siromašni i primitivni narodi su slabo organizovani. Ako smo dobro organizovani i ako znamo koja nam je državotvorna vizija i strategija, onda nema mesta za defetizam.

Potpuno je besmisleno kukumavčiti kako je sve određeno, kako nam nema spasa, kako smo propali i kako svaki pokušaj da se nešto promeni, makar i pisali ovakve ideje o promenama, neće uspeti jer o nama odlučuju Brisel i Vašington.

To, jednostavno, nije rešenje problema.
To je – izgovor!
Stalno nam nešto smeta i stalno se žalimo na druge.
Problem je, gopodo drugovi, samo u nama.

Opšte je mesto da postoji Novi svetski poredak.
To svi znamo.
Postoji već hiljadama godina.
I tu se ništa neće promeniti u narednih hiljadu godina. Samo će se nazivi imperija menjati. Jedne imperije će propadati, druge će se javljati. I tako sve u krug.

Uvek će na planeti biti onih koji su moćni i koji imaju bogatstvo , koji su savršeno organizovani,  i oni teže da upravljaju primitivcima koji nisu dobro organizovani.
To je prirodan i tržišni zakon. Ni tu se ništa u budućnosti neće menjati. Volja za moć je čovekova večita težnja da podredi druge ljude. Nema tu nikakve teorije zavere. Postoji samo plansko delovanje organizovane manjine, koja pokorava i gospodari neorganizovanom većinom.

Ako je to tako i ako to, napokon znamo, odnosno ako to prosvećena manjina koja vodi državu i naciju shvata, onda će ona da radi na organizovanju države da se prilagodi takvom stanju stvari. Odnosno, mudri državnici će voditi takvu politiku i donositi takve odluke koji su u interesu države i nacije. Tačnije, donosiće takve državotvorne odluke koje će nam, gledano računovodstveno, povećavati državne prihode iz tih donetih odluka, uz maksimalno smanjivanje svih troškova sprovođenja usvojenih odluka. Preduzimljiva državna elita, ona koja zna da uspešno vodi svoju državu i narod, vodiće takvu državnu politiku u kome će ostvareni prihodi biti značajno veći od neminovnih troškova. Dobit iz dobrog vođenja državne politike osetiće svi građani, jer oni su akcionari u tom zajedničkom akcionarskom društvu.

Manje uspešni državnici će raditi na pozitivnoj nuli, dok će potpuno nesposobni političari praviti gubitke. Što su gubici veći, to je nesposobnost političkih diletanata veća.

Srbija je čitav XX vek završila sa velikim gubicima u državnoj politici.
Nagomilani gubici su se preneli u XXI vek i mi se danas nalazimo pred potpunim bankrotom. Svu državnu i nacionalnu dobit što su ostvarili naši umni i hrabri preci samo u XIX veku, mi smo proćardali za nešto više od veka.
Kako dalje?

Ukoliko želimo da zaustavimo ove dalje pogubne i gubitničke tendencije, ukoliko želimo da izbegnemo gubitak nezavisnosti države i izumiranje nacije, potrebno je odmah da proglasimo bankrot, podvućemo crtu i javno građanima saopštimo da dalje ovako više ne može da se propada i da hitno moramo nešto da menjamo.

Šta treba menjati?

Sve je već godinama napisano u mom političkom i ekonomskom Planu bankrota. To samo treba da primenimo. To su političke i ekonomske mere za naš siguran spas.

Šta treba da shvatimo?

Srbi moraju da shvate da smo drevni narod, da smo istorijski narod, da smo dobar i slobodarski narod, ali da smo mi suviše mali da možemo da menjamo svet.

Šta treba da radimo?

Srbi treba da shvate da se moramo prilagoditi takvom svetu u kome živimo. Prilagoditi se jer ne možemo da ga menjamo, ali možemo da sačuvamo naš nacionalni identitet, slobodu i pravo na svoj život.

Ko treba da nam bude uzor?

Jevreji.

Srbi treba da se ugledaju na Jevreje.

Naravno, nama ne treba njihova  potreba da upravljamo svetom, ali je dovoljno da se izborimo da večno trajemo i da sačuvamo naš srpski identitet. To mora da uđe u predanje nas Srba i mora da se prenosi sa kolena na kolena. Mora naša deca da se uče tom predanju i da prenesu na svoju decu taj zavet predaka.

Imperije se menjaju, Jevreji opstaju.
Zadivljujuća umešnost i sposobnost održavanja u životu.
Ta veština se uči. Prenosi se disciplinom i vežbama.
Njihova genijalnost je u tome što, koristeći se imperijama za koje sigurno znaju da će propasti, uspevaju ne samo da ostvaruju svoje interese, nego upravljaju svetom, namećući ostalim narodima svoje nacionalne interese.

Srbima ne treba takva genijalnost i lucidnost.
Mi nemamo taj dar da špekulišemo kako bismo upravljali imperijama u našem interesu. Nema ni potrebe da u tome podržavamo uspešne Jevreje. Nama je samo dovoljno da steknemo veštinu da opstanemo, da na istorijska groblja pošaljemo umiruće imperije, da naša država ostane nezavisna, nacija zdrava i građani bogati.

Možemo li to?

Možemo.

Imamo ljudske potencijale za taj istorijski iskorak.
Moramo.
To je zavet  naših predaka.
Moramo.
To je obaveza prema našem potomstvu.

Kako?

Pišem decenijama o tome kako da radimo.
I pisaću dalje.
Govoriću. Urlati!
Sve dok to ne ostvarimo.

Život je svetinja.
Ništa nije izgubljeno.
Sve možemo stvoriti.
Ako smo organizovani i radimo zajedno.
Ne gubite nadu.
Borba je tek počela.
Mi smo već sve nevolje prošli. Druge narode to tek čeka.
Naše vreme dolazi.

Branko Dragaš
Beograd, 7. 6. 2014.

SHARE