Ništa novo nismo nauèili od istorije. Veèiti smo ponavljaèi kod stare uèiteljice života. Da nije tako ne bismo napravili iste tragiène greške. Posle majskog krvavog zloèina 1903 godine Srbija je imala u 11 godina, sve do 1914, pet puta izbore i promenila je 18 vlada !
To znaèi da je svaka vlada proseèno bila na vlasti 7,3 meseca. Taèno toliko. Dobro ste proèitali. Meðutim, kada analizirate jedan drugi period, posle smene dinastije, od 1903 -1906, videæete da je za tri godine bilo 6 vlada i da je svaka vlada u proseku trajala 165 dana. Ponavljam, za sve neverne demokrate, zaljubljenike neoliberalnog koncepta i mafijaškog povezivanja sa polusvetom iz podzemlja, vlade su trajale nešto više od pet meseci.
Pošto posle oktobarskog prevrata na ulici nosioci uliène demokratije, obasjani plamenom izgorelih nada, nisu graðanima ponudili javnu raspravu o tome kakve zaista reforme nama trebaju, bilo je normalno da sa lošim ljudima zalutamo i da promašimo pravac kretanja. Nažalost, ni tragièan dogaðaj nije uozbiljio pohlepne i potkupljive vlastodršce. Zbog toga moraju biti kažnjeni na narednim vanrednim izborima. I to je graðanima jasno. Ali, moram da priznam, imam izvesnu bojazan da ponovo ne doðe do velike prevare naroda.
Izborni paket koji nam se unapred nudi prepun je šarenih laži. Pobednici se unapred znaju. Izbore gotovo da i ne treba održavati. Sve je isto, samo Njega nema! Prodali su ga gori od Njega. Sada pokušavaju nadmeno da ga podražavaju i da nas ponovo obmanu. Srbija nema više vremena za promašaje.
Živimo bedno i nema vizije izlaza. Pitanje je samo možemo li da se organizujemo da bi više radili i stvarali veæi društveni proizvod. Nema boljeg života bez poveæanja domaæe proizvodnje. A da bi to nastalo, moramo imati institucije i ljude. Zato nam je potrebno, posle svega, da ponovimo iskustva iz prošlosti.
Ako ne bude formirana Vlada nacionalnog spasa, imaæemo izbore do kraja sledeæe godine.Izgubiæemo nažalost vreme za privredni razvoj, ali i to je manje zlo , vreme se uvek nadoknadi, nego da dobijemo potpuno uništenu privredu. Jedini, dakle, lek za naš privredni i duhovni preporod su uèestali izbori. Ko se plaši izbora, taj ne želi dobro Srbiji. Neka na slobodnom politièkom tržištu pobede najbolji ljudi i programi. Posle æe sve iæi lakše.
