Sećate li se putujućeg cirkusa predsedništva propale Jugoslavije?
Koji je putovao od grada do grada i zamajavali narod.
Koji je plesao na železničkoj stanici u Beogradu.
I kleo se da će sačuvati bratstvo i jedinstvo Jugoslavije.
Šta se desilo, gospodo drugovi?
Raspala se Jugoslavija u najvećem krvavom ratu.
Sve je bila cirkusna predstava klovnova tranzicije.
Evo, danas, povampireno bratstvo i jedinstvo.
Ponovo se ljube i kola igraju.
Zaklinju se u bratsvo i jedinstvo.
Dvojica šovinista i probisveta.
Aca Dramoser koji je obećavao da če za jednog stradalog Srbina ubiti sto muslimana.
I Alijin sin, mali od kužine, koji je zagovarao etnička čišćenja i koji je ioptužen d aje sa tatom smislio Srebrnicu.
Ta dvojica treba da nas mire?
Ta dvojica treba da nas vode u svetlu budućnost?
Gospodo drugovi, nešto opasno se valja iza šatri ovoga cirkusa.
Neko zlo će se dogoditi kada ovakvi banditi pozivaju na pomirenje.
Pravoslavne, muslimane i katolike ne mogu da pomire oni koji su do zločina doveli.
To jednostavno nije molguće.
Šta mene ima ovaj politički ološ da miri sa mojim prijateljima i drugovima koji su druge vere?
Pa, ja se sa njima nisam ni svađao.
Pomagao sam im u najtežim trenucima.
Poštovali smo se i pazili, uprkos pozivanju Ace Dramosera da ubijamo.
Uprkos Izetbegovićevim marifetlucima i zločinu nad Srbima koji se dogodio.
Pametni, pošteni i dobri ljudi nisu vršili zločine.
Zločine su vršili politička fukara, tajkuni i kriminalci.
Sada ti isti pevaju o bratstvu i jedinstvu.
To ne može na dobro da izađe.
Ne verujte političarima!
Šovinistima i krvnicima!
Oni moraju da odgovaraju.
Za zločin koji su učinili našim narodima.
Cirkus je završen.
Svetla kamera su se ugasila.
Kasa je prazna.
Oljačkana.
Narod je sluđen.
Dugovi rastu.
Posla nema.
Ni života više nema.
Eto, stvoreni su uslovi za novu klanicu.
Ako budemo naivni i glupi.
Astana, 22.07.2015
Od reci do reci… I najgore u celoj prici je da bi se narod nekako izmirio (posle svih ovih ratova to se ne moze uciniti u jednom danu i mesecu, potrebno je da sazri barem jedna generacija, dakle 20-25 godina, ali bez ikakvog mesanja „sa strane“). Ali to jednostavno nije moguce kada katolicka crkva jedino mrznjom hrani svoje vernike, u Bosni vehabije prave svoju dzamahiriju a u Srbiji patroitizam se prevarom prevodi u „cetnistvo i radikalizam“ (i to od onih koji dalje od skupstinske govornice i kafica na Obilicevom nisu izasli).