BALKAN BIZNIS CENTAR već godinu dana radi na povezivanju poslovnih ljudi regiona, političari i tajkuni se danas setili.
Mediji su za nas potpuno zatvoreni.
REGIONALNO POVEZIVANJE NEMINOVNO
Ekonomije bivših jugoslovenskih zemalja su patuljaste, pa je saradnja u regionu nezaobilazna, a tržišta iz komšiluka prirodno su upućena jedna na druge – ocenjeno na okruglom stolu u kojem su učestvovali privrednici iz susedstva
Ekonomsko bratstvo i jedinstvo, za razliku od političkog koje se nije pokazalo kao uspešno, izgleda razumno i prirodno. Takav zaključak nameće se posle jučerašnjeg okruglog stola „Ekonomska saradnja na prostoru bivše Jugoslavije – mogućnosti i izazovi” koji je okupio privrednike iz regiona. Odgovarajući na pitanje da li je fenomen „Jugosfera” projekat budućnosti ili utopija, preduzetnici iz država bivše Jugoslavije istakli su da su njihove ekonomije patuljaste i da ukI dok poslovna zajednica polako shvata da će udruženim snagama lakše nastupati na zahtevnom svetskom tržištu, u poslednjih 20 godina bilo je i onih kojima je to sve vreme bilo jasno. Tim Džuda, inače dobar poznavalac ovdašnjih prilika, kao primer navodi kriminal, koji ne poznaje granice. Za razliku od političara koji su oklevali, kriminalci su i za vreme rata, a i posle razaranja, nažalost, shvatali značaj regionalnog tržišta. To su, dodaje Džuda, sve vreme znale i turbo folk zvezde.
Ukoliko ne žele da ih Evropa i svet vide isključivo uz pomoć mikroskopa ili lupe, onda je regionalno povezivanje neminovnost.
Tim Džuda, novinar londonskog „Ekonomista”, inače autor osporavane i hvaljene kovanice „Jugosfera” smatra da je saradnja u regionu nezaobilazna i da su tržišta iz komšiluka prirodno upućena jedna na druge.
– Jezik koji se nekada zvao srpskohrvatski razume tržište od 22 miliona stanovnika. Takođe, pojedine robne marke imaju komparativnu prednost, jer su već bile prisutne na tržištu i poznate su potrošačima bivše Jugoslavije – uveren je Džuda.
Prema oceni potpredsednika vlade i ministra ekonomije Mlađana Dinkića, kriza je učinila da se zemlje bivše Jugoslavije još više okrenu jedna drugoj, pa tako robna razmena Srbije sa regionom iznosi 4,4 milijarde evra.
– S druge strane, učešće investitora iz Srbije u Sloveniji i Hrvatskoj je nesrazmerno angažovanju ulagača iz ovih zemalja na domaćem tržištu. Naravno, to ima veze i sa razvojem tržišta, jer je slična situacija kada je reč o ulaganjima iz Makedonije i Crne Gore u Srbiji. Jednostavno, morate imati kompaniju koja je sposobna da regionalno investira – smatra nadležni ministar.
Esad Čolaković, predsednik Hrvatskog udruženja menadžera i poduzetnika, upozorio je prisutne da je i etika u poslovanju značajna.
– Vrlo je važna odgovornost prema novim generacijama, šta ostavljamo naraštajima koji dolaze, kakvu štafetu predajemo našoj deci, jesmo li učinili sve što smo mogli. Sumnjam da su rezultati koje smo postigli maksimum naše generacije . Jer, dosad smo pojeli polovinu onoga što su stvorili naši roditelji i uništili trećinu industrijskih potencijala bivše zemlje, zadužili i sebe i nerođene generacije – kritičan je Čolaković.
Prema oceni Ivice Mudrinića, predsednika T-Hrvatskog Telekoma, „zadržali smo najgore od socijalizma i pokupili najgore od kapitalizma. Karakteriše nas retrovizorski pogled na budućnost, opsednuti smo prošlošću, a naše političke elite nemaju viziju”, dodao je on.
I dok je Slobodan Vučićević, predsednik Srpske asocijacije menadžera i domaćin skupa, istakao kako infrastruktura mora da bude nosilac privrednog razvoja, ekonomista Svetske banke Marina Ves ocenila je da je pozitivno iznenađena kojom brzinom se realizuju neki važni projekti iz ove oblasti.
