Početna Sadržaj Tekstovi i kolumne Braæa po interesu

Braæa po interesu

777
0
SHARE

Veæ godinama govorim da je najbolje rešenje za Srbiju i Crnu Goru da žive u dvema nezavisnim državama, koje bi èinile Carinsku uniju. Carinska unija znaèi slobodan protok robe i kapitala, bez carina i sa zajednièkom valutom – eurom. Nažalost, poput svojih neuspešnih prethodnika na vlasti, ni reformatori nisu imali ni znanja ni hrabrosti da prvi povuku potez. A onda je došao Solana i doneo nam nemoguæe rešenje. Niti samo država, niti samo savez. Rešenje bez rešenja. Naravno, kad sami ne znamo šta hoæemo, prihvatamo ono što moramo. Naš odnos prema svetu se nije promenio. I dalje smo za njih primitivan narod kojem treba tutor.

Pogledajmo èinjenicu o troškovima saveznih organa. U Saveznoj administraciji bez vojske, zaposleno je 10.050 ljudi. Republièki budžet za 2002. planiran je na 220 mld dinara, dok je za Savezni budžet odreðeno 65 mld dinara i iznosi 29,54% odsto Republièkog budžeta. Tako osiromašeni graðani Srbije i bankrotirana srpska privreda izdržavaju dve administracije. Kada uporedimo duplirane funkcije vidimo da je trošak istih 11,66 mld dinara. Ukoliko bi Srbija i Crna Gora postale dve nezavisne države, ušteda u administraciji bi iznosila 15,54 mld dinara. Istinska reforma vojske i obrazovanje, profesionalne srpske armije (SA) od 30.000 vojnika i smanjenje celokupnog starešinskog sastava na 3 generala, 9 pukovnika, 9 potpukovnika, 30 majora, 90 kapetana, 270 poruènika i 810 narednika, kao i služenje vojnog roka od 6 meseci u mestu stanovanja, donele bi uštedu od 22 mld dinara. Znaèi, ukupna ušteda bi iznosila 37,54 milijarde dinara (15,54+22) ili 626 miliona eura godišnje. Kada bi se taj novac uložio u Banku za razvoj, koja bi odobravala kredite malim i srednjim preduzeæima u iznosu od Є 50.000, po stopi od 5 odsto godišnje i sa rokom plaæanja 10 godina, moglo bi se otvoriti 12.500 novih preduzeæa. Ako svako preduzeæe zaposli 10 radnika, otvorilo bi se u jednoj godini 125.000 radnih mesta. Svi ljudi iz savezne administracije, vojske i glomazne republièke administracije našli bi posao u privredi. Umesto da neproduktivno troše novac poreznika, stvarali bi novu vrednost i punili državni budžet. Pored toga, oživela bi se proizvodnja, a Banka za razvoj bi svake godine imala kamatni prinos od 31,25 mil Є.

Novozaposleni bi primali plate od 200 Є što bi dovelo do porasta godišnje kupovne moæi stanovništva od 300 mil Є. Smanjenjem poreske osnovice i doprinos za 50 odsto u budžet bi se slilo 150 mil Є godišnje.

Sve u svemu, raèunica pokazuje da se isplati samostalnost. Braæa jesmo, ali su nam, ipak, novèanici odvojeni. Èist raèun, duga ljubav! Zato se zalažem da postanemo nezavisna država – Srbija!

Beograd, 15.03.2002. god.

SHARE