Početna Sadržaj Komentari Borka Vučić

Borka Vučić

1155
0
SHARE

Ovo je poslednji pozdrav mojoj prijateljici i koleginici Borki Vučić.

Posle užasne i sumnjive tragedije koja se desila, ne mogu da pišem neki drugi tekst. Ovo je najmanje što mogu da učinim. Ovo je moja moralna obaveza, jer toliko neistine i podmetanja je izrečeno o njoj u ovih poslednjih devet godina, nakon izvršene kontrarevolucije u Srbiji, i dolaska okupacione vlasti lažnih eksperata, da je to bilo nepodnošljivo slušati.

Napadali su je kriminalci koji su sa automatima upali u Narodnu banku Jugoslavije, i koji su preoteli na silu mesto guvernera, napadali su je propali asistenti koji o bankarstvu i finansijama ništa nisu znali, koji nisu imali nijedan dan radnog iskustva u struci, koji su bili prepotentne neznalice, uobraženi skorojevići na platnom spisku tajkuna, napadali su je i optuživali najgori ološ, nikogovići i šljam, moralne protuve, psihopate sa zdravstvenim kartonima u Lazi, šizofrenici, protuve i pajaci, bitange koje rade za interese stranih vlada, kompanija i obaveštajnih službi, gomila probisveta bez imena i korena, koje je istorijski talas, programirano i smišljeno, izneo na čelo Srbije da je dokrajče, rasprodaju, unište i slome joj kičmu kako Srbi više nikada ne bi bili remetilački faktor na Balkanu.

Napadali su je i optuživali za kriminal, podizali krivične prijave protiv nje zbog navodne pljačke države, napadali su je oni koji su osmislili i sproveli najveću pljačku u istoriji naše države i nacije, oni koji su prodavali najplodnije vojvođanske oranice za nekoliko stotina evra, šećerane za tri evra, fabrike duvana koje nisu prodavali ni kneževi, ni kraljevi, ni Veliki meštar sviju hulja, oni koji su rasprodavali nacionalno blago i nacionalne resurse, oni koji su nas ubeđivali da grade modernu Srbiju, dok su se sa zemunskim kriminalcima, prodavcima droge i narkodilerima, ljubili u usta, oni koji su bili zadivljeni što poznaju te, navodno, žestoke momke sa ulice, te dripce u jeftinim kineskim patikama i šuškavim trenerkama što piju najskuplja pića u Gradu svetlosti i spavaju zajedno u najelitnijim hotelima, ne tuširajući se danima, koji su, u stvari, bili obične podrepne mušice, štakori, jajare, doušnici, potkazivači, podvodači i sitni lopovi, vrbovani od strane Službe, koje su prezirali pravi ulični mangupi i mangaši.

Optuživali su je šibicari naše tranzicije, koji su krali jakne po stranim buticima i preprodavali svojim kolegama sa fakulteta, oni koji su na staničnom peronu dimitrovgradske železničke stanice varali umorne putnike – evo, pogledajte, gde je kuglica, sad je vidiš, sad je ne vidiš, opa, ajde narode, pogodi, evo tu je, nije tu… da bi u istorijskom preokretu, tokom kontrarevolucionarne obmane sopstvenog naroda, postali najviši državni funkcioneri koji, na isti način kako su to godinama ranije radili, šibicare, špekulišu i varaju dok vrše rasprodaju državne imovine…

Evo, naftna kompanija, telefonija, farmaceutske kuće, kamenolomi, poljoprivredni kombinati, sad ih vidite, sad ih ne vidite, opa, izvolite, navalite, gospodo strani investitori, sve je na rasprodaju, naše provizije se isplaćuju napolju, na ruke, u budipeštanskim hotelima, u torbama, optužuju je i napadaju oni koji su preko noći od propalih asistenata, magacionera, sekretara mesnih zajednica, referenata prodaje, profesora samoupravnog političkog sistema, polaznika kumrovačkih seminara, socijalističkih direktora koji su puzili i kolena ljubili rasinskom partijskom komesaru, starom i čestitom komunisti, bankrotirani preduzetnici, koji su bežali u politiku od poverilaca i akceptnih naloga, oni koji su gacali po mađarskom blatu i sanjali kada će posetiti trgovine u Baji, dok im je Budimpešta svetlela kao daleka zvezda u vasioni…

Oni koji su proterani iz svih zemalja u tranziciji kao hohštapleri i propalice, koji su smatrani plaćenim skotovima obučeni da unište nacionalne privrede, napadali su je svi oni koji su preko noći postali bogatuni, kapitalisti, tajkuni, oni koji su iz poderanih patika ušli u firmirana odela, nabacili najskuplje mašine, silikonske pevaljke, okitili se najboljim švajcarskim satovima, uselili se u kuće na Ukletom brdu, počeli da puše tompus i piju čivas, kupuju hektare vinograda, prave najbolja vina, posećuju modne revije i priređuju perverzne žurke da bi pokazali kako su u trendu, kako su in, kako su face i kako oni ništa nemaju sa tim prostim i primitivnim balkanskim narodom koga se stide, koji je zatucan i svojeglav, koga treba mlatiti redovno, jer je narod stoka i rulja, treba ga redovno jahati, žigosati i tući, ponižavati na svakom mestu, samo da bi ta bratija novokomponovanih političara, japijevaca i tajkuna mogla da uživa na svojim jahtama, optužujući Borku Vučić da je Slobin bankar i da je pokrala milijarde dolara.

Kakva podlost?! Kakva pokvarenost?! Kakva drska podvala?!

I ta laž je devet godina lansirana kao prvorazredna istina. Punih devet godina! I punih devet godina pokušavam da objasnim mome narodu da to nije tačno, da su to propagandne laži onih koji ne žele povratak u devedesete, ali su makijavelistički pragmatični i prave postizborne koalicione saveze sa ljudima iz devedesete, da su svi oni politički ološ koji dve pune decenije, vrteći se u krugu vlasti i opozicije, sistematično pljačkaju državu i narod, da nemaju nikakvu ideologiju, osim nagomilavanja funkcija, privilegija i materijalnog bogatstva, da nemaju nikakvu istorijsku odgovornost i da su spremni, za nekoliko dana vlasti, da prodaju svako svoje političko ubeđenje, da su spremni da prodaju dušu đavolu, samo da bi njima bilo dobro, samo da bi sakrili pravu istinu i samo da bi okrivili neke druge ljude za sve ono što oni nikada nisu mogli da razumeju, dostignu ili ostvare.

Svedok sam mnogih istorijskih događaja u poslednjih dve decenije i ne znam da li, u ovom nasilnom guranju u evropske i evroatlantske integracije, kada se naš normalan put u razvijenu i uređenu evropsku zajednicu pretvara u propagandnu ideologiju okupatorskog režima na vlasti, da li i ja, ili neko sličan meni, treba da strahujemo da će se na nekim od mnogobrojnih naših putovanja desiti da guma tako misteriozno pukne, kako ne pucaju pneumatične gume nigde u svetu, da se vozilo prevrne i zapali i tako eliminišu svi neprijatni svedoci naše tranzicije koji mogu, u trenucima izbijanja socijalne revolucije i rušenja tržišnih fundamentalista sa vlasti, kada dođu neki novi, nepotkupljivi, moralni i stručni ljudi, da iznesu pravu istinu o tome šta se događalo i kakva je uloga nekih političara u taj našoj insceniranoj nacionalnoj tragediji.

Gospodo drugovi, koristim ovu priliku, jer druge mogućnosti u potkupljenim i strogo kontrolisanim medijima ni nema, da iznesem istinu o ženi koja je lažno optuživana i koja je stradala pod vrlo sumnjivim okolnostima. To je moja moralna i stručna obaveza.

Moje svedočanstvo će biti važno za istorijsku građu o vremenima zla u Srbiji, jer sam se, kao dugogodišnji opozicionar i jedan od najvećih finansijera stranke koja danas zavodi demokratski totalitarizam i kult ličnosti u društvu, nalazio na suprotnoj strani od nastradale, odnosno bio sam jedan od najvećih ekonomskih kritičara toga režima i čovek koga je, u jednom tekstu, Mama kriminalnog ganga u Srbiji nazvala epicentrom opozicionog delovanja, da bi novinaru NIN-a saopštila da sam ideolog kapitalizma i privatne svojine, pa sam, samim tim, potpuno nepoželjan u nacionalsocijalnom pokretu za oslobađanje Srba i Srbadije.

Dakle, moje svedočanstvo se može smatrati vrlo važnim, jer nikakvog poslovnog interesa nikada nisam imao sa nastradalom, nikada nisam koristio sredstva primarne emisije, nikada povoljne depozite državnih institucija, nikada nijedan kredit nisam dobio od države, nikada nijednu valutu nisam otkupio od države po zvaničnom kursu, nikada ništa poslovno nisam tražio od tada svemoćne Borke Vučić koje je mogla, jednim telefonskim pozivom, da vam reši svaki finansijski problem, pa su tadašnji biznismeni, danas tajkuni na jahtama, molili, preklinjali i puzili pred njom da im pomogne u zatvaranju njihovih kombinacija.

Svojim očima sam gledao kako ta bratija poltrona i ulizica ničice pada pred njenim nogama i kako pseći ponizno mašu repom, očekujući da im ona pomogne. I mene su ti feudalci tranzicije preklinjali da urgiram kod Borke, da kažem koju lepu reč o njima i njihovom poslu, jer su svi dobro znali da sam bio prijatelj sa njom, da je moje mišljenje cenila i da mi je bila naklonjena.

Naše poznanstvo datira još iz osamdesetih godina kada sam se, kao mladi bankar u državnoj banci, na nekom bankarskom skupu jedini pobunio protiv toga da komunistički partijski sekretari odlučuju gde će banka usmeravati svoj kapital. Bio sam otvoren, iskren i energi č an, govorio sam stru č no i bez straha.To se njoj svidelo i posle sastanka mi je pri š la da se upoznamo. Od prvog trenutka kada smo se upoznali do petka uveče, kada sam je iz Moskve nazvao, da se dogovorimo kada ćemo se videti, bio sam sa njom na ti.

Mislim da sam jedan od retkih mladih poslovnih ljudi koji je sa njom imao takav odnos. Svidela mi se od prvog dana kada mi je prišla njena jednostavnost, skromnost, znanje i neposrednost. Takva je ostala do poslednjeg dana. Samo su političke hulje i despotovi tajkuni širili, nakon političkog prevrata, gnusne laži o njoj, verujući da će se pojaviti neki ostrašćeni dosmanlijski ludak da eliminiše neprijatnog svedoka.

Istina je da je Borka Vučić bila poštena i čestita bankarka, da nijedan državni dinar nije uzela za sebe, jer takva ličnost nikada ništa nije radila za sebe, a posle svih životnih tragedija koje su joj se desile, ona je bila potpuno posvećena svome pozivu, svome poslu i svojoj misiji. Borka je bila poslednja ličnost iz tod uništenog i zakopanog romantičarskog doba u kome su postojali ideali, moral i čovek kao merilo svih vrednosti.

Ta sićušna i energična žena, povijenih leđa i blago spuštene glave, obučena uvek u skromne suknje, košulje i džempere, nosila je neku čudesnu harizmu u sebi, neku magnetsku privlačnost, tako da je plenila svojim izgledom, ponašanjem i nastupom. Govorila je tihim glasom, gotovo šapatom, ali odrešito i tečno. Konkretno i jasno. Nije se služila frazama.

Bila je vrhunski operativac.Tačna, uredna, disciplinovana i precizna. Neposredna u kontaktu sa ljudima. Znala je da sasluša i nije bila isključiva. Svakome je htela da pomogne. Čak je i ove političke skotove na vlasti nekako opravdavala. Nije se ljutila na podignute krivi č ne prijave. Imala je neku uzvi š enu mirno ć u i posve ć enost. Opraštala je onima koji su joj život zagorčavali. Hodala je sigurno, ubeđena da to što radi ima neki uzvišeni smisao.To danas ne mogu da razumeju neoliberalni talibani koji su naučili da otimaju dok su na državnim funkcijama. Borka je bila državni bankar koja je znala šta je država i koja je njena uloga u tom državnom poslu. Sve što je radila za Despota, radila je iz ubeđenja da radi za državu i u interesu države… Radila je u uverenju da je njena uloga da služi državi u nevolji. A nevolja je bila ogromna: ratovi, sankcije, hiperinflacija i Despot koji je nije razumeo svoju ulogu u istoriji, koji je promašio vreme, ali koji je bio izabran na demokratski način. Koji je pobeđivao u svim izbornim ciklusima i imao punu podršku naroda za svoju katastrofalnu politiku.

Znam da je njenim umećem i vezama po svetu, srpska privreda dobijala energente, opremu, rezervne delove i sirovine kako bi mogla da radi u uslovi sankcija, prihoduje i zapošljava radnike. Njenim zalaganjem i urgiranjem uspela je srpska privreda, naročito veliki državni sistemi, da se održe, dok nisu došli tržišni fundamentalisti sa ulice da sve rasprodaju, unište i tako slome ekonomsku moć Srbije, što im je bio glavni zadatak zbog čega su dovedeni na vlast. I danas, još uvek, taj propali koncept i ta pogubna ideologija vladaju u Srbiji.

Borka Vučić je bila čelična dama koja je jedina znala da se odupre Despotovoj samovolji i da postavi stvari na pravo mesto. Lično sam bio u njenoj kancelariji na Kipru kada je razgovarala sa Despotom i kada mu se oštro suprotstavila što je poslao delegaciju Vlade i Guvernera da traže tri milijarde dolara za finansiranje posrnule privrede. Nije prezala da mu kaže pravo stanje i da ga opomene da privreda ne može da izdrži takvu državnu politiku.

Bila je državni bankar koja je znala svoj posao. Bila je Srpkinja koja se nije stidela svoga naroda. Bila je ugledna bankarka koju su poštovali Dejvid Rokfeler, saudijski šeici, londonski i njujorški bankari i svi privrednici koji su živeli i radili na tržištu, koji su stvarali novu vrednost, kao i njeni seljaci koje je okupila, vodila, usmeravala i bdila nad njima, jer je govorila da sve od zemlje potiče i sve se zemlji vraća.

Poštovao sam i cenio Borku kao stariju i iskusnu koleginicu, kao osobu od koje se moglo mnogo naučiti i kao neumornu i vrednu ženu koja se brinula o svima nama. I mene je savetovala da ne idem tako otvorenog srca, da ne nastupam tako iskreno u javnosti, da bankar mora da čuva svoju banku, da mora da bude mudar i taktičan da bi pregurao teška vremena. Nisam je poslušao. Bio sam dirnut njenom pažnjom i brigom, ali svoju energiju nisam mogao da obuzdam.

Zvala me je telefonom sa Kipra i molila da se ne eksponiram, da to nije dobro za moj biznis i slobodu, da su političari prevrtljivi i da prestanem da pišem tekstove koji nerviraju jednu osobu. Kada sam ja uporno nastavljao po svome, doletela je sa Kipra da mi sve otvoreno kaže, da me opomene šta sve može da se desi i da me majčinski zamoli da stanem sa takvom kritikom režima. Nisam je poslušao. Nastavio sam po svome. Ali, uprkos svemu, hvala joj na brizi i na savetu. Ovo što sada pišem je samo iznošenje istine, da bi neki koji je nisu poznavali shvatili kakva je osoba bila i da ne bi naseli na laži režima.

Smrću Borke Vučić ubijeno je i zapaljeno staro srpsko bankarstvo. Ubijeno je bankarstvo koje je počivalo na čestitosti, moralu, odanosti, posvećenosti, profesionalizmu i podizanju nacionalne privrede, nacionalne štednje, domaće proizvodnje, izvozu i poslovanju na stranim finansijskim tržištima, a ostalo je špekulativno, manipulativno, zelenaško i birokratizovano bankarstvo provincijalnih banaka iz Evrope, jer glavni igrači nisu ni došli na naše tržište, bankarstvo koje je nastalo sa osnivačkim kapitalom od 10 miliona evra, da bi u periodu 2002-2008. zaradili jednu milijardu evra.

Namerno su uništene naše državne banke, kao što je namerno pukla ona guma koja nikada tako ne puca, samo da bi se neki ljudi iz vlasti obogatili, zaposlivši se u upravnim i poslovodnim odborima stranih banaka. Namerno je satanizovana jedna profesija i jedna stručna bankarka, samo da bi kleptomani iz vlasti manijakalno nastavili da uništavaju sve ono što su generacije pre njih decenijama stvarale.

Namerno se daju saopštenja nakon tragedije, da je poginula Miloševićeva bankarka, kao da je to važno za nesreću koja se desila, da bi se prikrila prava istina. Sve je namešteno tako da se zaplaše svi oni koji su neprijatni svedoci, jer vlastima samo trebaju zaštitni svedoci da asfaltiraju zajedno koridore po kojima vozila ne prolaze, svedoci koji se sećaju i pamte, sve se, dakle, namerno namešta kako se ne bi ništa promenilo i kako bi svi bili u strahu da nekome ne pukne nova guma na putu. Ali, strahom se ne mo ž e porobiti srpski narod. Srpski narod je slobodarski i izbori ć emo se ponovo.

Za sve š to je u č inila svome narodu i svojoj dr ž avi – zahvaljujemo Borki Vu č i ć . Neka ove uspomene ostanu na nju. Neka njeno ime bude utkano u sve naše istorije bankarstva. To je ona zaslužila. I to je Božja pravda. Zahvaljujem za sve trenutke koje smo zajedno proveli i za sve što sam od nje naučio. Slava slavnima, zaborav gramzivim i pohlepnim ubicama.

Neka joj je večna slava i hvala!

Tabloid broj 187, 2009-08-21

SHARE