Rebalans budžeta je falsifikovanje prave istine o stanju finansija države.
Nastavlja se isto zamajavanje i zabijanje glave u vlastite džepove.
Umesto da se otvoreno izađe pred građane i konačno saopšti prava istina, na tome insistiram poslednjih pet godina, da se proglasi bankrot i podvuče crta, režim nastavlja da obmanjuje građane. Nude građanima aspirine da njima izleče teško bolesne finansije.
Građani znaju da smo bankrotirali.
Građani na svojim leđima osećaju teret krize.
Ne trebaju politički i ekonomski analitičari da ih ubeđuju kako im je teško.
Građanima treba ponuditi konkretno rešenje.
Temeljno rešenje.
Radikalno rešenje.
Rešenje kojim se građani spašavaju iz sadašnjeg finansijskog potopa.
Građani traže da zajedno sa svojom nacionalnom elitom podnesu teret krize. Traže solidarnost u našenju tereta krize. Traže ljudskog u odnosu prema njima.
Politički ološ nastavlja da laže, krade i sluđuje građane.
Tako se ne rešava kriza.
Tako se samo kriza produbljuje.
Račun za naplatu je došao.
Bolje da smo na samom početku krize, kako sam predlagao, platili taj račun, nego što smo čekali da danas plaćamo. Danas je sve to višestruko uvećano i složenije. Bolnije i teže, jer je teret finansijskih obaveza teži.
Građani ne traže da im neko naređuje – juriš u napad!
Građani traže da i neko naredi – napred zamnom!
To znači, ako boli da sve zaboli.
Ne može nekoga da boli i da taj bol ne može da preživi, dok drugi profitiraju na tome što tog drugoga boli. Presrećni ne samo zbog toga što njih ne boli, nego što u takvom stanju nacionalnog bola obi i dalje zarađuju.
Velike mere štednje, smanjivanje penzija doneće uštedu, kako kažu zvaničnici od 5 milijardi dinara, a smanjivanje plata od 70 milijardi dinara, to je ukupno 75 milijardi dinara ili 625 miliona evra.
Ukidanjem nepotrebnih agencija u državi može da se godišnje uštedi 830 miliona evra.
Nije trebalo smanjivati penzije.
Penzije nisu socijalna davanja, penzije su zarađena prava.
To niko ne sme da dira.
Naprotiv, celovitom i domaćinskom racionalizacijom državne uprave i poslovanja mogu se napraviti uštede do 1,5 milijardi evra, pa bi jedan deo tih ušteda moglo da ide na povećavanje najmanjih penzija, čime bi se osnažila kupovna moć najsiromašniji.
To nije urađeno.
Uprkos mome dugogodišnjem pisanju, iznošenju predloga, nikoga od političkog ološa to ne zanima.
Nastavljaju oni svoje rebalanse propalih finansija.
Nastavljauju da nas lažu i kradu.
Gde je kraj?
Dolazi vreme kada rebalans praznog budžeta neće više biti moguć.
Vreme kada se neće moći isplatiti penzije.
Tada će doći do trenutnog otrežnjenja i buđenja.
Tada će mnogo da boli.
Beograd, 21.10.2014.
