Početna Sadržaj Osvetljenja Bolesno srpsko zdravstvo

Bolesno srpsko zdravstvo

762
0

I bolesnom srpskom zdravstvu treba lečenje u inostranstvu

Piše: Prof. dr Višeslav Hadži-Tanović

Prof. dr VIŠESLAV HADŽI-TANOVIĆ o ćorsokaku u kome je zdravstveni sektor i odgovornosti ministra Tomice Milosavljevića

Srpsko zdravstvo je ozbiljno „bolesno“ i jedino mu može pomoći „lečenje“ u inostranstvu, odnosno „prinudna“ primena standarda Evropske unije. To znači: demonopolizacija i decentralizacija zdravstvenog osiguranja i priznavanje privatnog zdravstva za ravnopravnog partnera državnom zdravstvu.
U praksi bismo imali više obaveznih zdravstvenih osiguranja, kao i više privatnih dopunskih zdravstvenih osiguranja, a poslodavci i građani Srbije bi po prvi put mogli da

biraju i uplaćuju u fond koji njima najviše odgovara. Time bi se izbegli monopol i ucena jednog osiguranja i istovremeno bi se omogućilo građanima Srbije da se za svoje pare leče bilo u privatnom ili državnom zdravstvu pod istim uslovima. To bi značajno popravilo zdravstvenu zaštitu u Srbiji. Po korupciji među prvima u svetu Uostalom, zašto i po pitanju reforme srpskog zdravstva ne primenimo
nemački model, koji je odličan, kako kaže i sam ministar srpskog zdravstva prof. dr Tomica Milosavljević. Radi informacije za naše čitaoce, u Nemačkoj ima preko 270 zravstvenih osiguranja, a građani Nemačke sa polisom zdravstvenog osiguranja biraju gde će se lečiti, bilo u privatnim ili državnim bolnicama. Dominira privatni sektor.

Srpsko zdravstvo među prvima je u svetu po korupciji, prema izvorima Svetske banke za razvoj. Sa negativnom selekcijom u rukovodećem kadru, i, što je najgore, sa visokonegativnom selekcijom i u stručnom rukovođenju, srpsko zdravstvo potonulo je u pedesete godine prošlog veka. To je dovelo do desetogodišnjeg zastoja u usavršavanju vrhunskih kadrova, što se najbolje vidi ovih dana kada nedostaju kardiohirurzi, neurohirurzi, anesteziolozi, patolozi, radiolozi i tako redom. Normalno, to se odmah odrazilo na povećanje liste čekanja, koje se svakodnevno uvećavaju.

Mi smo poslednjih deset godina ukazivali na pogubne sistemske greške u zdravstvu, a posebno kada su se usvajali zakoni iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, ali, nažalost, dočekani smo na „nož“. Sada se kao bumerang vraćaju sistemske greške srpskog zdravstva: nedostatak vrhunskih kadrova u mnogim oblastima medicine, povećanje dugih lista čekanja za razne operacije, nemogućnost građana da se leče na celoj teritoriji Srbije, sve veća ograničenja i umanjenja
prava osiguranika.

Diskriminacija privatnog zdravstva

Privatno zdravstvo Srbije, koje raspolaže sa 4.500 zdravstvenih medicinskih ustanova, ili 8.500 zajedno sa stomatolozima i apotekarima, u kojima rade najeminentniji stručnjaci i sa privatnim bolnicama u kojima se rade i najsavremnenije operacije osim na srcu i mozgu, sa preko 2.000 ultrazvučnih aparata, 50 CT (skenera), MR (magnetnih rezonanci) i ulaganjima više od dve milijarde evra, predstavlja ozbiljnog partnera u svakoj demokratskoj zemlji.
Ali to nije slučaj i kod nas. Diskriminacija prema privatnom zdravstvenom sektoru dovela je do neracionalnog trošenja u državnom zdravstvu i kupovini opreme koja već
postoji u privatnim zdravstvenim ustanovama. To je normalno bespotrebno opteretilo nacionalni budžet i povećalo davanja poreskih obveznika. Izdvajanje
za zdravstvo Srbije od oko 11,4 bruto nacionalnog dohotka, najveće je u regionu, gde se ta ulaganja kreću od oko 3,5 do 6,5 bruto nacionalnog dohotka.

Očigledno da u zdravstvenom fondu ima jako puno para, pa se zato svi „grabe“ za njega. Koliko je to? Pa, ne znamo, nikada nije objavljen završni račun zdravstva.
Činjenica da je zdravstvo Srbije među najkorumpiranijim u svetu i nedavni primeri hapšenja direktora beogradskih kliničkih centara pokazuju da se tu „okreće“ veliki novac. Poslednjih dana se vodi žučna polemika oko toga da li je ministar zdravlja trebalo da se leči u zemlji, u zdravstvenom sistemu koji je sam kreirao i u kome
je bio neograničeni gospodar prethodnih devet godina. Normalno da DA, ali šta je u Srbiji normalno?

Građanin Tomica Milosavljević ima prava da se leči gde hoće, ali ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević NE. Posle toliko godina neograničene vladavine i ogromnih finansijskih ulaganja u srpsko zdravstvo, očekivalo se da se leči u Srbiji i da ličnim primerom pokaže sve „prednosti“ srpskog zdravstva. To je više od igre, u pitanju je čast, u protivnom logična je ostavka. Ali, ostavke su normalne za visokorazvijene demokratske zemlje, gde ministri kao javne ličnosti umeju da „nose“ funkciju svojim ličnim primerom, pa podnose ostavke kad voz iskoči iz šina, ili kad deca hemofiličari dobiju HIV zbog netestirane transfuzije krvi, ili kad se desi eksplozija u rudniku itd.

Institucije pod kontrolom ministra

Što se tiče doktora i lekarske profesije, pa, sve je pod kontrolom ministra zdravlja. Državni doktori su državni službenici i sigurno najobespravljeniji deo srpskog društva, jer nemaju nikakve šanse za slobodu mišljenja. Ko god bi se usprotivio šefu, načelniku, direktoru, ili, ne daj bože ministru, bio bi zaustavljen u stručnom usavršavanju,
specijalizaciji ili napredovanju na fakultetu. A godine čine svoje, prođe vreme, pa vidi šta ti je bolje, ili ćuti i napreduj, ili se buni i nema napredovanja, stručnog usavršavanja, niti odlaska na stručne kongrese. Definitivno, državni doktori su taoci svoje struke i ucenama na nivou stručnog usavršavanja lako ih je držati pod kontrolom i zato uglavnom ne daju izjave i ne bore se za sistemska rešenja.

Što se tiče doktorskih sindikata, oni su ili pod kontrolom vlasti, ili su iscepkani, slabi, bez većeg autoriteta  skoro da se ne primećuju u javnom životu.

Srpsko lekarsko društvo, kao najstarija  najautoritativnija srpska lekarska asocijacija, pod direktnom je kontrolom ministra zdravlja. Preko svojih direktora zdravstvenih ustanova neposredno utiče na izbor predsednika podružnica kao i na izbor Predsedništva, a samim tim i na izbor predsednika Srpskog lekarskog društva. Zato je
Srpsko lekarsko društvo sada na marginama društvenih zbivanja u zdravstvu. Isto je i sa Lekarskom komorom Srbije, koja je „istureno odeljenje“ ministra
zdravlja. Ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević time je stavio pod kontrolu kompletno srpsko zdravstvo i državne lekarske asocijacije i neposredno je odgovoran za sva dešavanja u srpskom  zdravstvu. Ali, to se posle devet godina neograničene vlasti i autokratske vladavine vraća kao bumerang.

Sledi rasplet.

Prof dr Višeslav Hadži-Tanović
Predsednik Udruženja privatnih lekara Srbije