Početna Sadržaj Tekstovi i kolumne Bilans

Bilans

820
0
SHARE

Bilans je završni raèun o prihodima i gubicima koji se izvode s vremena na vreme. Figurativno, bilans je krajnji ishod neèega. Da li je nekad neko izveo naš istorijski bilans? Mislim da nije. Kako bi danas izgledao taj bilans? Pokušajmo zajedno, bez velike ostrašæenosti, posle toliko vekova, da ga izvedemo. Pozivam vas, dakle, da trezvene glave napravimo naš nacionalni i državni bilans. Nakon svih tragiènih lutanja i pijanstva nebeskog naroda, pokušaæemo raèunovodstvenom logikom, osloboðeni nacionalnih predrasuda i lažnih velièina, da izvedemo završni raèun.

Da je bilo pameti, kao što nije, to smo morali davno da uradimo jer bi, siguran sam, mnoge istorijske dogaðaje doèekali spremnije. Ovako, ne znajuæi gde grešimo, donosili smo važne istorijske odluke na brzinu i one su bile, kako se kasnije ispostavilo, suprotne našim nacionalnim interesima. Glavni krivac za sve što nam se dešavalo je arogantna i nezrela srpska elita. Bolje reæi, kvazielita. Ona nije imala vizije i bila je zaokupljena svojim liènim interesima. Srpska kvazielita nije bila dorasla da vodi svoj herojski i dobrodušni narod. A narod je, bez uslovljavanja, da kažem – blanko, pružio nesebiènu i neogranièenu podršku. Rezultati takve neproraèunate politike su bili katastrofalni. Gubitke smo imali na sve strane. Najviše je stradao sam narod. Što je više stradao, veæa su bila lièna bogatstva kvazielite. Tako su narod kažnjavali za naivnost i dobrotu. Gde je kraj takve pogrešne politike? Preti li opasnost da nestanemo? Ko može spreèiti propast? Mislim da je danas presudno važno da danas otvorimo raspravu. Progovorimo o svim našim zabludama i pogrešnim odlukama. Neka raèunovodstvo istorije pedantno poreða brojke i sravni raèune.

Veæ sam pisao o našem najveæem državniku Stefanu Nemanji, koji je, po svemu sudeæi, jedini vladar u našoj dugoj istoriji koji je imao viziju. On je znao da kalkuliše. Bilans njegove vladavine je više nego pozitivan. Udario je temelje samostalnoj srpskoj državi, izborio se za kraljevstvo i autokefalnost crkve, uspeo je da postane prvi srpski svetac, pronašao je naèin da se prilagodi Novom svetskom poretku i ustolièio je svoju dinastiju. Kasniji vladari nisu bili dorasli ni znanju ni umešnosti Stefana Nemanje. Bilans njihove vladavine nije odgovarao konjukturnim tendencijama iz prethodnog perioda.

Pokušaj Cara Dušana da napravi veliki investicioni bum na tržištu i da uspostavi monopol nije bio dugog veka. Nismo imali dovoljno unutrašnjeg potencijala za takvu ekspanziju. Nakon njega više nije bilo jedinstvenog bilansa. Svi su vodili pojedinaène podbilanse koji su, skupno gledano, pravili gubitke. Najveæi gubitak i promašaj napravljen je na Kosovu polju. Nismo imali, nažalost, Stefana Nemanju da izraèuna da se ne isplati borba sa višestruko brojnijom muhamedovskom silom, radi odbrane uobražene Evrope, koja nas je izdala. Za nas je bilo korisnije da priznamo nadmoæ osvajaèa i da otpoènemo pregovore oko uslova za prihvatanje vazalskog odnosa, na šta su, prema istorijskim izvorima, Turci bili spremni. Naše plemstvo, poneseno i opijeno znaèajem istorijske odluke, umesto da trgovaèki pregovara, pravi kobnu grešku i na preširokom polju prihvata borbu sa Velikom silom. Ni valjane vojne stratege nismo imali. Primera radi, Aleksandar Makedonski je imao svega 35.000 vojnika u borbi sa persijskim carem Darijem, ali nije 600.000 njegovih vojnika doèekao na širokom frontu, veæ ih je namamio u klanac gde je u jednom danu ubio 150.000 vojnika. Bilans ovoga vojskovoðe je bio pozitivan.

Bilans Kosovske bitke je bio nenadoknadiv gubitak. Cena toga poraza je previsoko plaæena. Evropa uopšte nije imala nameru da pokrije naše gubitke. Njihov interes je bio da Srbi što duže zadrže Turke. Zamislite kako bi izgledala istorija Evrope da su Turci, umesto 1683.godine, došli pod Beè veæ, recimo, 1390.? Dok je u Evropi cvetao humanizam i renesansa, mi smo bili predstraža hrišæanstva i zbog toga smo nabijani na kolac. Da li bi se Evropa razvila da su Turci njihove najbolje ljude nabijali na kolac? Raèunica kaže da je Turska Imperija putovala od Kosova polja do zidina Beèa punih 294 godine i da je, u tom svom osvajaèkom naletu, dnevno prelazila – 18,9 m. To je statistika. Morate priznati da za jednu moænu armadu nije neki veliki problem da, zajedno sa konjicom, dnevno preðe tih 18,9 m.

Sve u svemu, bilansi su nam bili u gubicima do 1804 godine, kada su ustanici, videæi da nema koristi od Evrope, sami uzeli sudbinu u svoje ruke. Zahvaljujuæi trgovaèkim sposobnostima nepismenog Knjaza Miloša, uspeli smo ponovo da se dokopamo državnosti. Èitav XIX vek je imao pozitivan bilans. Pri kraju veka smo postali ponovo kraljevina. A onda smo ušli u XX vek. Kada napravite bilans XX veka onda vidite da je preko 2.360.000 Srba poginulo u tom nesretnom veku. Poreðenja radi, godine 1847. imali smo isti broj stanovnika kao Engleska i Japan. Šta smo dobili tolikim ratovanjem? Austro – Ugraska nam je na poèetku veka, kao Velika sila u osvajanju, ponudila uslove koji su bili prihvatljivi za našu državu. Oni su hteli “Drach nach Osten” i mi smo im bili na tom putu. Umesto da ratujemo, mogli smo da sklopimo dobar trgovaèki sporazum koristan po naš prenapregnuti bilans. Ali, na nesreæu, nismo imali državnika raèunovoðu.

Slièno smo prošli i u Drugom ratu kada smo odbili Hitlerovu ponudu koju nam je doneo Ribentrop. Naša kvazielita je nepotrebno žrtvovala narod ratujuæi za interese Velikih sila. Istorija nas nije nièemu nauèila. Iste greške smo ponovili 1990. godine. Za sve što smo doživeli sami smo krivi. Umesto da prihvatimo globalizaciju i pristanemo na konfederaciju zemlje, što bi prijalo našim bilansima, primitivci nacionalisti su prihvatili nametnuti rat sa susedima. Bilans svega je bio gubitak teritorija i iseljavanje naroda iz podruèja koja su vekovima bila srpska. Na kraju, opijeni sopstvenim znaèajem primitivi nacionalisti su poverovali da mogu zaustaviti ludilo NATO agresora. Bili su ubeðeni da æe izazvati svetsku revoluciju. Proraèun im je bio pogrešan. Komercijalna civilizacija poèiva na dvojnom knjigovodstvu. Bogate zemlje ne podnose gubitke. Zbog toga ih prevaljuju na siromašne. Tako smo sve izgubili. Ostalo je samo da se nauèimo pameti. Moramo dobro, poput bogatih zemalja, da vodimo bilanse. Raèunica neka pokaže gde su nam interesi. Ako dobro budemo raèunali, sigurno æemo opstati. To je jedini put našeg spasa.

Današnja raèunica kaže da reformatore treba brzo smeniti sa vlasti. Državni bilansi ne trpe nove rasprodaje.

Beograd, 11.11.2002.god.

SHARE