DRAGI PRIJATELJI,
NEKOLIKO GODINA SE ZALAŽEM DA SRBIJA PROGLASI BANKROT.
MNOGI ME, U STRAHU OD PROMENA,NISU RAZUMELI.
EVO DOKAZA DA JE MOJE ZALAGANJE ZA BANKROT BILO ISPRAVNO.
Nemačka bankrotirala 8 puta
Izvor: Beta
Varšava — Bankrot država u Evropi sasvim su uobičajena pojava, Nemačka je u poslednjih osam stoleća bankrotirala osam puta, piše poljski list Djenjik Gazeta pravna.
Pored napomene da je i Poljska do sada bankrotirala tri puta list prenosi da je svetski finansijski sistem preživeo do sada 250 puta da neka od država bankrotira, a čak 68 puta su države prestale da plaćaju svojim građanima.
U Evropi države nisu bile u stanju da izmiruju svoje obaveze 73 puta, a najproblematičniji dužnik bila je Grčka, koja je od sticanja nezavisnost 1829. godine pola vremena provela u stanju platežne nesposobnosti i restrukturalizacije dugova.
Najčešće je u Evropi bankrotirala Španija – od 1467. godine bankrotirala je ukupno 13 puta u 18. i 19. veku.
List prenosi Analizu istorije privreda 66 zemalja Evrope i sveta na koje otpada 90 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda, koju su izradili američki ekonomisti Kenet Rogof sa Harvarda i Karmen Rajnhart sa Univerziteta u Merilendu, u kojoj postoji i takav podatak da je Rusija disciplinovani dužnik, jer je bankrotirala svega pet puta, ali je zato rekorder jer je dugovala najduže.
Dugovi carevine koju je nova revolucionarna vlast odbila da prizna 1917. godine regulisani su tek sedam decenija kasnije bilateralnim sporazumima.
Poljska nije bila u stanju da izmiri svoje obaveze tri puta u istoriji a čitavu trećinu vremena od obnavljanja nezavisnosti 1918. godine provela je u platežnoj nesposobnosti.
Češće od Poljske dugove nisu mogle da izmire Francuska i Nemačka a u Francuskoj je u drugoj polovini 18. veka preovladala čak teza da su
dužničke krize i odbijanje da se dugovi vrate korisni jednom u 100 godina, da vraćaju ravnotežu svetskom finansijskom sistemu, te da ni
nema potrebe da se pokuša reprogramiranje dugova.
Analiza američkih ekonomista upozorila je da dužničke krize neizbijaju samo tokom svetskih ili regionalnih sukoba ili u vreme ekonomske krize, već da obavezne prate tranziciju i prelazak privrede jedne zemlje u razvijenu.
Poslanik poljske antiklerikalne partije Pokret Palikota Marek Poznanjski povodom dužničke krize u evrozoni u šali je podsetio da Španija još uvek Poljskoj duguje desetine miliona evra koje je španski kralj Filip II u 16. veku pozajmio od supruge poljskog kralja Zigmunta Starog Bone.
Pošto je Boni do njene smrti vratio svega 10 odsto od pozajmljenih 430.000 zlatnih dukata, kada se uzme u obzir današnja cena zlata, dug bez kaznenih kamata iznosi prema proračunu Poznanjskog 58 miliona evra
