Prilog biografiji predsednika Vlade Srbije Mirka Cvetkovića
Predsednik Vlade Republike Srbije, dr Mirko Cvetković i Vladislav Tamburkovski, bugarski ekonomista u Makedoniji osuđen na više od deset godina zatvora za ekonomski kriminal, imali su poslovne odnose sve do 2008. godine. Njih dvojica ne samo da su imali zajedničku firmu u Beogradu, već su zajednički predstavljali “Ces Mekon” u poslu sa srpskom Agencijom za privatizaciju, pokazuju dokumenti do kojih su došli novinari CINS-a. Do danas u 17 časova kabinet predsednika Vlade Srbije Mirka Cvetkovića nije poslao odgovore na pitanja novinara CINS-a da objasni prirodu saradnje Cvetkovića i Tamburkovskog, kao ni da li predsednik Vlade Srbije ima saznanja gde se danas nalazi Tamburkovski, koga makedonska policija traži zbog ekonomskog kriminala.
Dokumenti do kojih je došao Centar za istraživačko novinarstvo NUNS-a pretraživanjem imovine funkcionera u Srbiji, pokazuju da je aktuelni predsednik Vlade Srbije, Mirko Cvetković, sem liste preduzeća koje je prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, u bližoj prošlosti imao još firmi u svom vlasništvu. Dokumenti pokazuju da je Mirko Cvetković 2005. godine zajedno sa Vladislavom Tamburkovskim i profesorom Stipom Lovretom, u Beogradu osnovao privatnu konsultantsku firmu pod nazivom BRG doo. Firma je registrovana na adresi Kralja Milana 34, sa osnivačkim kapitalom od 500 evra, u kojoj su po četvrtinu udela imali Cvetković (lični dokument Cvetković) i Tamburkovski (lični dokument Tamburkovski), a polovinu Lovreta (lični dokument Lovreta). Ta firma danas više ne posluje i zatvorena je krajem 2008.godine, u vreme kada je Cvetković već mesecima bio predsednik Vlade Srbije.
Tamburkovski je prvih godina rada BRG-a bio i direktor ove firme, ali je u novembru 2007. godine, verovatno jer su po Makedoniji sudovi počeli da ga optužuju, a zatim osuđuju za privredni kriminal, smenjen sa funkcije zastupnika, a na njegovo mesto je imenovana izvesna Milica Avramović. Međutim, sve do gašenja firme Tamburkovski je ostao vlasnik, zajedno sa Cvetkovićem i Lovretom. Istovremeno, Cvetković i Tamburkovski su bili ključni eskperti na poslu Agencije za privatizaciju i agencije Ces Mekon pod nazivom “Konsultantske usluge za izgradnju kapaciteta i operativnu podršku odeljenju Agencije za stečajne postupke” u 2005. godini.
Tamburkovski poznati stečajni upravnik
Tamburkovski je sredinom ove decenije u Makedoniji bio poznati ekonomski konsultant i predavač, stečajni upravnik u više makedonskih preduzeća kao što su topionica olova i cinka MHK “Zletovo” u Velesu i Export-Import banka u Skoplju. Međutim, u martu 2006.godine protiv njega su podnete prve krivične prijave za zloupotrebu službenog položaja baš u slučaju topionice, da bi posle više sudskih postupaka ove godine završio sa četiri presude u odsustvu na ukupno deset godina i 6 meseci zatvora. Prema navodima makedonskih medija, Tamburkovski je u tamošnjoj javnosti upravo označen kao jedan od najpoznatijih primera kako jedan begunac, zahvaljujući dvojnom državljanstvu Bugarske i Makedonije i neuređenom sistemu između bivših država Jugoslavije, uprkos crvenoj poternici Interpola, izbegava hapšenje.
Prema rečima Ive Kotevskog, portparola makedonskog Ministarstva unutrašnjih poslova, Tamburkovski se o makedonske zakone ogrešio u čak četiri slučaja. Kotevski je u izjavi za CINS rekao da je Tamburkovski nedostupan makedonskoj policiji od 2006. godine, a da je međunarodna poternica za njim raspisana 3. decembra 2007. godine. Kotevski kaže da makedonska policija pretpostavlja da se on nalazi u Bugarskoj, ali da nisu imali saznanja da je Tamburkovski bio aktivan i u Srbiji. Kotevski navodi da je u prvom slučaju, u sudu u Velesu, Tambrukovski osuđen za krivično delo zloupotrebe položaja, jer je prema navodima presude oštetio bivšeg vlasnika topionice “Investas” za 390 hiljada evra. Potom je u tri slučaja u sudu u Skoplju osuđen za zloupotrebe položaja u slučajevima Eksport import banke, fabrike obuća Gazela i Fabrike autobusa Skoplje FAS. U junu 2008. je osuđen na pet godina zatvora, pa u januaru 2009. godine u trećem sudskom slučaju na 6 meseci, a zatim i nepravosnažano u četvrtom slučaju na još pet godina zatvora, ponovo za zloupotrebu službenog položaja. Ukupno, pravosnažno je osuđen na deset godina i 6 meseci za krivična dela ekonomskog kriminala. Do Tamburkovskog nije bilo moguće doći, ali je on medijima u više navrata izjavljivao da su optužbe protiv nejga lažne i da su u pitanju političke nameštaljke.
“Svi svedoci i materijalni dokazi koje sam predložio odbijeni su od strane sudija i pravična odbrana nije bila moguća”, izjavio je Tamburkovski za makedonsku televiziju A1, nakon pokretanja postupka u slučaju topionice 2006. godine.
A šta je bio BRG?
Prema prvom osnivačkom ugovoru zajednička firma BRG se zvala “Belgrade Recovery Group”, međutim registratori Agencije za privredne registre su takav naziv odbili zbog sličnosti sa imenima drugih firmi, pa je u drugom pokušaju registracije firma preimenovana u “BRG”. Do firme premijera Srbije i bugarskog konsultanta “BRG” danas nije bilo moguće doći, iako na poštanskom sandučetu na adresi Kralja Milana 34 još uvek stoji natpis, jer se ona od kraja 2008.godine nalazi u likvidaciji. Firma je brisana iz registra, tj. zvanično je ugašena 15. oktobra 2008. godine, a u tom trenutku Cvetković je mesecima na mestu premijera Srbije, a Tamburkovski već godinu dana zvanično na međunarodnoj poternici, iako ga traže od 2006. godine. Cvetković je pre toga takođe bio visoki funkcioner Vlade Srbije na poziciji ministra finansija, od 15. maja 2007. godine, kada je Tamburkovski uveliko tražen. Interesantno je da su osnivači kompanije Cvetković, Tamburkovski i Lovreta, za posao likvidacije firme zadužili Budimira Mrdovića, domaćoj javnosti poznatog stečajnog upravnika, između ostalog i “Future plus”. Profesor Stipe Lovreta, osnivač BRG-a, takođe danas radi za Vladu Srbije, kao savetnik ministra trgovine i usluga, Slobodana Milosavljevića. Prema mišljenjima ekonomskih eksperata BRG je služio kao “kofer” konsultantska firma, s obzirom da nikada nije ostvarivan preveliki promet preko te firme, a nije imao ni zaposlene. Na adresi gde je bila registrovana kompanija u ulici Kralja Milana 34, bila je svojevremeno registrovana i agencija za istraživanje tržišta i javnog mnjenja “Mecon”, koja je od 2006. godine pripojena “Ces Mekonu”. I “Mecon” i “Ces Mecon” su bili i ostali u vlasništvu Zvonimira Nikezića, dugogodišnjeg saradnika premijera Srbije, čiji sin Dušan Nikezić i danas savetuje predsednika Cvetkovića.
Sve kreće iz “Ces Mecona”
Upravo je “Ces Mecon” bio još jedna tačka spajanja Tamburkovskog i Cvetkovića, jer su njih dvojica zajedno bili ključni eksperti na projektu “Konsultantske usluge za izgradnju kapaciteta i operativnu podršku odeljenju Agencije za stečajne postupke” u 2005.godini, vrednog 253 hiljade evra. Tim lider na projektu bio je upravo Dušan Nikezić, koji je sa tadašnjim direktorom Agencije za privatizaciju Miodragom Đorđevićem zaključio ugovor na godinu dana o savetovanju Agencije kako da privatizuje firme u stečaju. Prema dokumentu ugovora, Nikezić je lično od ovog posla trebalo da inkasira 25 hiljada vera, Tamburkovski 18 hiljada evra, a Cvetković 12 hiljada evra. Međutim, to nije bio jedini ugovor kojim je “Ces Mecon” tokom prethodnih nekoliko godina savetovao Agenciju za privatizaciju, a mediji su se već bavili time da je Cvetković od 2003. do 2004. godine u isto vreme bio direktor Agencije za privatizaciju i izvršni direktor “Ces Mecona”. Prema pregledu realizovanih uplata od 2002. do 2009. godine, koju je Agencija za privatizaciju dostavila CINS-u, “Ces Mekon” je na ubedljivom drugom mestu prema ukupno realizovanom iznosu, jer je savetujući Agenciju u tih osam godina kroz 14 ugovora ukupno inkasirao preko 515 miliona dinara (što je u nekoj apsolutnoj vrednosti oko 5,7 mliona evra proteklih godina). Više od “Ces Mecona” je, radeći sa Agencijom, zaradila samo konsultantska kuća “Morgan and Stanley”, koja je za posredovanje u prodaji duvanske industrije samo tokom 2003. godine zaradila 677 miliona dinara. “Ces Mecon” je prema godišnjim pregledima uvek bio u vrhu lestvice, pa je tako 2009. godine od svih konsultanata najviše zaradio, nešto manje od 60 miliona dinara. Za razliku od “Morgan and Stanley”, koji su bili angažovani samo jednokratno, “Ces Mecon” je, pored toga što šalje fakture sa najviše cifara, i višegodišnji konsultant.
Savet za borbu protiv korupcije upozoravao
Savet za borbu protiv korupcije je svojevremeno upozoravao da su funkcije direktora Agencije za privatizaciju i tadašnjeg izvršnog direktora “Ces Mecona”, u slučaju Mirka Cvetkovića nespojive i da predstavljaju sukob interesa. Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, komentarišući najnovija saznanja o poslovanju “Ces Mecona”, kaže da je u pitanju drastičan primer kako se naši važni državni poslovi obavljaju kao privatni poslovi konsultantskih kuća.
“Određene ekipe ljudi odlaze iz konsultantskih kuća u državne organe, a drugi ostaju u tim firmama, i onda oni zajednički dogovaraju projekte i poslove, koji se kod nas naravno nikada ne kontrolišu, ali uvek vidimo da imaju loš rezultat za državu”, kaže Baraćeva i dodaje da je pravi problem to što nema prave revizije i kontrole tih projekata, jer bi onda izašlo na videlo ko stvarno učestvuje u tome, kao što je to slučaj sa Tamburkovskim. Baraćeva kaže da su projekti koje je Savet pogledao većinom zapravo prepisani materijali državnih institucija, i pokrenuti su bez potrebe. Osnovni razlog za većinu takvih projekata je bio da se uzmu pare iz budžeta, da se neki drugi poslovi završe tim poslom, a sa idejom da to niko nikada neće kontrolisati.
“Naše vlade se formiraju kao konsultantski timovi za privatne poslove konsultanata i njihovih klijenata, onih koji stoje iza čitavog procesa, kao što je proces privatizacije, i na kraju se i vide rezultati, u isto vreme štetni za državu, ali vrlo korisni za konsultante”, kaže Baraćeva.
Prava imovina i dalje skrivena
Pretražujući podatke o Cvetkoviću, novinari su takođe došli do podatka da je pored firme “S Tabak”, koju danas poseduje zajedno sa suprugom Zoricom Cvetković, bio suvlasnik Autorske agencije i konsultantske agencije “Intercon”, koja je takođe ugašena. Prema tumačenju Agencije za borbu protiv korupcije, supružnici funkcionera mogli su da biraju da li žele da im se imovina objavi javno, pa je jasno da supruga premijera to nije želela. Ona je vlasnica polovine kapitala zemunskog preduzeća za trgovinu i usluge “Ermes-Link” doo Beograd, gde je i zamenik direktora, ali poseduje većinski deo “S Tabaka” sa svojim suprugom.
Đorđe Padejski
Dokumenti slučaja:
1. Rešenje o registraciji firme BRG iz 2005. godine
2. Lični dokument Mirko Cvetković iz arhive APR-a
3. Lični dokument Vladislav Tamburkovski iz arhive APR-a
4. Lični dokument Stipe Lovreta iz arhive APR-a
5. Rešenje o promeni direktora iz novembra 2007. godine
6. Ugovor Agencije za privatizaciju i Ces Mecon na kojem su zajedno radili Cvetković i Tamburkovski -”Konsultantske usluge za izgradnju kapaciteta i operativnu podršku odeljenju Agencije za stečajne postupke” u 2005.godini
Izvor: Centar za istraživačko novinarstvo u Beogradu (CINS)
objavljeno: 25. avgust 2010.
