АСАД
Шта можемо да извучемо из политичког краха Асадовог режима?
Распао се изнутра.
Тачније, сам се урушио.
Није више нико хтео да га брани.
Асад је све обесмислио својом похлепом, тиранијом и бахатим луксузом.
Најављене рефорем никада нису спроведене.
Отац и он су владали 53 године.
Превише.
Краљеви тоталитарне демократије се дојадили народу.
И војска није хтела да га више брани.
Узурпатор је, избезумљеног лица, изјавио да он није Асад и неће да побегне.
То говори у тренуцима када његова опозиција не може да га угрози.
Ако, ипак, ускоро загусти, јер ничу неке нове политичке снаге, поступиће исто као Асад.
Зато што је то исти, тоталитарни начин владавине уништеном државом.
Која ће се на исти начин урушити.
Разлика ће бити само у једном.
Асад је побегао у Москву, где има на десетине скупоцених вила и где му је капитал.
Узурпатор ће да побегне код партнера у Дубај, који му чувају капитал.
Али, нове политичке снаге морају да га врате у Србију да би му се јавно и праведно судило.
Њему и његовим криминалним отпадницима.
Почиње расплет наше трагедије.
Србски Асад је готов.
Питање је само за колико месеци и уз које жртве.
Покушаће на све начине да застраши, уцени и поткупи грађане.
Покушаће да организује лажне изборе.
Али, ништа му то неће да помогне.
Његово време владавине је истекло.
Београд, 7533.г. колодар
