АРШИНИ
Одгледао сам две документарне серију на AL JAZEERA BALKANS под називом „ Križarski ratovi“ и „ Halifa“, виђено очима арапских историчара.
Серије су одличне.
Поучне.
За нас Европљане интересантне.
Сазнали смо како су Арапи све то доживели и видели.
Постоји нешто што ми је засметало.
Што говори о необјективности.
И двоструким аршинима у закључивању.
Што историјски није коректно.
Када говоре о паду Акре 1295.године, после 196 година крсташких похода,освајања,поробљавања,свирепих убистава,пљачке и окупације муслиманског света, онда ту последњу битку арпски историчари са правом називају ослобођење.
Тачно, јер су крсташи 1099.године освојили Јерусалим, убили у једном дану 40.000 припадника ислама,јудеизма и источног хришћанства, за десет дана су, према арапским изворима, побили 100.000 невиних људи у једној великој кланици, да су дошли у другу цивилизацију не да освете Христов гроб, то је била обична маркетиншка превара, него да опљачкају богатсво Истока и да поробе завађене муслиманске народе.
И то је била заиста окупација крсташа, па су муслимани могли да славе пад Акре 1295.године као право ослобођење од насилних окупатора.
Не смета ми ни када арапски историчар каже за крсташе, који су бранили Акру :
„ Крсташи су се борили снажно, али не херојски.Крадљивци не могу да буду хероји.“
И то је тачно.
Они који су дошли да поробе и опљачкају други народ и другу веру нису хероји.
Међутим, проблем настаје када шпанска Реконкиста изврши, после 714.године, када су Мавари освојили велики део Иберијског полуострава, протеривање 1492.године, након пада Гранаде, муслимана из Шпаније.
То поновно ослобађање хришћанске Шпаније арапски историчари формулишу :
„ окончање онога што су они сматрали муслиманском окупацијом.“
Какво је ово историјско тумачење?
Да ли је била или није била муслиманска окупација?
Да ли су Мавари окупирали хришћанску Шпанију или је нису окупирали?
За Маваре то није била окупација, али за Шпанце јесте.
Исто као што за крсташе то није била окупација, али за Арапе јесте.
Замислите да шпански историчар каже за пад Гранаде :
„ Мавари су се борили снажно, али не херојски. Крадљивци не могу да буду хероји.“
То би било тачно.
Ако се сложимо да крадљивци, освајачи, пљачкаши и колонизатори не могу да буду хероји, онда је то потпуно неважно на кога се та констатација односи.
Кадљивци могу да буду и крсташи и Мавари, и хришћани и муслимани.
Категорија крадљивац и освајач је изнад националне и верске опредељености.
Односи се искључиво на оне зликовце који су дошли да освоје друге народе и друге вере, да их поробе и подреде својим интересима.
Крадљивац је свако ко уђе у туђу кућу насилно, непозван и који ту остане снагом свог оружја.
Овако тумачење историје је пристрастно навијање за своју веру и свој народ.
И то онда није историја.
То је онда пропаганда и демагогија.
Која нема никакво научно утемељење.
Наш задатак је да се боримо против таквих двоструких аршина.
Они нису добри, јер стварају нове невоље и нове сукобе.
Нешто слично имамо и у нашој историји.
Подсећам вас да сам о томе већ писао.
Шта је била 1912.година?
Слушао сам наше муслиманске теологе, муслиманске историчаре из Рашке области и наше Бошњаке, који се утркују да кажу да је то била окупација од стране српске војске.
Ако је то окупација, шта је онда 1463-1521година била, када су Турци, муслимани, покорили наше крајеве и покорили наш народ?
Ослобођење?
Од кога?
Наш народ је живео у неколико својих средњевековних држава.
Наш народ је био слободан и исповедао је хришћанску веру.
Турци су дошли као узурпатори, освајачи, колонизатори и непријатељи.
Дошли су, како би рекао арапски историчар, као крадљивци.
Све ово је потребно да знамо како не би дошло до нове невоље.
Двоструким аршинима се стварају нове поделе и нови сукоби.
А то нам данас никако не треба.
Београд, 7528.година, гумник, дан четврти
